04. mar 2021.

U borbi protiv COVID-a 19, sloboda govora postaje kolateralna šteta

Pokušavajući da kontrolišu narativ o pandemiji, vlade u regionu okrenule su se drakonskim alatima, ućutkivanju medija, hapšenju kritičara i zatrpavanjem društvenih mreža zahtevima za uklanjanjem postova i uklanjanjem naloga.

U početku novinar Tugai Kan nije imao pojma zbog čega je priveden na policijsko ispitivanje 25. marta prošle godine u Izmiru u Turskoj. Tada su mu službenici za sajber kriminal rekli da je osumnjičen za širenje straha i panike zbog teksta koji je objavio dva dana ranije, o izbijanju epidemije COVID-19 u dva zdravstvena centra u gradu koji su potom stavljeni u karantin.

„Nakon što sam to potvrdio sa svojim izvorima, izvestio sam o situaciji“, rekao je BIRN-u Kan, koji je u to vreme radio za lokalni izmirski list Iz Gazete.

Pritisnut da imenuje svoje izvore, Kan je odbio. Sati ispitivanja rezultirali su optužbom za širenje lažnih vesti i izazivanje panike. Tužba je odbačena nekoliko meseci kasnije, ali Kanovo zastrašujuće iskustvo daleko je od usamljenog slučaja.

Prema podacima Reportera bez granica, organizacije koja vodi računa o medijskim pravima, Kan je bio među 10 turskih urednika i novinara saslušanih u martu prošle godine u vezi sa izveštavanjem o pandemiji koja je upravo započela.

„Vlade koriste pandemiju kao prioritet u odnosu na slobodu govora“, rekao je Kan.

Turska je poznata po zatvaranju novinara, ali nije bila jedina zemlja u regionu koja je koristila drakonske mere za kontrolu narativa o pandemiji. Niti su novinari bili jedina meta.

BIRN je potvrdio desetine slučajeva u kojima se građani suočavaju sa optužbama za izazivanje panike na društvenim mrežama ili uživo. Postoje naznake da se stvarni broj slučajeva kreće u stotinama.

Bilo da se bave tačnim, ali možda neugodnim vestima ili onim što je Svetska zdravstvena organizacija prošle godine nazvala „infodemijom“ lažnih informacija, vlade se nisu ustručavale da se obrate kompanijama koje stoje iza društvenih mreža kako bi došle do informacija koje bi im pomogle da pronađu one za koje smatraju da krše pravila.

„Svaka vlada ima dužnost da promoviše pouzdane informacije i ispravi štetne i neistinite navode kako bi zaštitila lični integritet i poverenje građana“, rekla je Tea Gorjanc Prelević, direktorka crnogorske NVO Akcije za ljudska prava.

„Ali bilo koja mera preduzeta u borbi protiv dezinformacija ne bi trebalo da krši osnovno pravo na izražavanje.“

Gašenje internet stranica

Boreći se sa nevidljivim neprijateljem, vlade širom regiona pokušale su da ograniče informacije, obračunavajući se sa izveštavanjem u medijima ili objavama na društvenim mrežama koje odstupaju od zvaničnog narativa. ‘Dezinformacije’ se krivično kažnjavaju.

Neka od ovih ograničenja bila su deo proglašenog vanrednog stanja; druga su uvedena kroz nove pravne propise koji nadživljavaju sve privremene uredbe o vanrednim situacijama.

Ali ko povlači granicu između prava na slobodu govora i potrebe za očuvanjem javnog reda?

U svom izveštaju COVID i sloboda govora iz novembra 2020. godine, Savet Evrope upozorio je da „krizne situacije ne treba koristiti kao izgovor za ograničavanje pristupa javnosti informacijama ili za obuzdavanje kritičara“.

Ali upravo to se dogodilo u nekim zemljama.

U Mađarskoj je Krivični zakonik izmenjen i dopunjen kako bi krivično gonio širenje „lažnih ili iskrivljenih činjenica koje mogu ometati ili opstruisati efikasnost zaštitnih napora“ tokom trajanja vanrednog stanja, prvo između marta i juna, a posle toga ponovo od novembra.

Parlament je potom usvojio zakon kojim je vladama olakšano da ubuduće proglašavaju takve vanredne situacije. U martu je vlada uvela kazne od jedne do pet godina zatvora zbog širenja „laži“ ili „iskrivljene istine“ za koje se smatra da ometaju napore u borbi protiv pandemije.

Slična ograničenja uvedena su u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina) i u Rumuniji.

U Bukureštu vlada je zatvorila desetak portala zbog promovisanja lažnih informacija u vezi sa pandemijom.

Centar za nezavisno novinarstvo, CJI, izrazila je zabrinutost da bi odredbe donete u okviru vanrednog stanja između sredine marta i sredine maja 2020. godine za borbu protiv širenja novog koronavirusa u Rumuniji mogle da ometu sposobnost novinara da informišu javnost.

„Najzabrinjavajući aspekt svega ovoga su, iz moje perspektive, ograničenja pristupa informacijama od javnog interesa“, rekla je izvršna direktorka CJI, Kristina Lupu.

„Nedostatak transparentnosti vlasti je vrlo loš znak i najveći je problem s kojim se naši mediji sada suočavaju“, rekla je Lupu za BIRN, žaleći zbog činjenice da je javnost ostavljena bez „pristupa pravovremenim informacijama“.

U martu 2020. godine, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, izrazila je zabrinutost zbog, kako je rečeno, „uklanjanja izveštaja i celih veb stranica, bez obezbeđivanja mehanizama za žalbu ili pravnu zaštitu“ u Rumuniji.

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, naglasila je da čak i u vanrednim situacijama izuzeci od slobode izražavanja moraju biti usko tumačeni i podložni parlamentarnoj kontroli kako bi se osiguralo da slobodan protok informacija ne bude prekomerno ometan.

„Sumnjivo je da li ograničenja u objavljivanju „lažnih“ informacija o bolesti koja se još proučava mogu biti u skladu sa zahtevom [Venecijanske komisije], osim ako se ne tiču očigledno lažnih ili otvoreno opasnih tvrdnji“, navodi se u izveštaju.

Umesto prevencije, novčane kazne i zatvorske kazne

Rano u toku pandemije, vlada Republike Srpske donela je uredbu kojom joj se omogućava da uvede kaznene mere, uključujući novčane kazne, za širenje ‘lažnih vesti’ o virusu u medijima i na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

Prema uredbi, svako ko koristi društvene ili tradicionalne medije za širenje „lažnih vesti“ i izazivanje panike ili javnog nereda suočio se sa mogućim novčanim kaznama između 500 i 1.500 evra za fizička lica i 1.500 i 4.500 evra za kompanije ili organizacije. Nije poznato koliko je ljudi kažnjeno.

U Crnoj Gori član 398. Krivičnog zakonika, uveden 2013. godine, predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do 12 meseci za iznošenje lažnih vesti ili tvrđenja koje izazivaju paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira. Za novinare kazna zatvorom ide do tri godine zatvora. Zakon se jedva koristio sve dok krajem 2019. nisu izbili protesti zbog zakona o slobodi veroispovesti.

U julu 2019. godine, mnogo pre pandemije, vlada Severne Makedonije predstavila je akcioni plan za suočavanje sa „lažnim vestima“ i udvostručila ga je u martu 2020. godine zavetom da će kazniti sve one za koje se smatra da šire dezinformacije o novom koronavirusu.

Stručnjak za komunikacije i nove medije iz Skoplja Bojan Kordalov rekao je da bi vlastima bilo bolje da se usredsrede na prevenciju i podizanje svesti.

„Potrebno je izgraditi sistem aktivne i digitalne transparentnosti, kao i stvoriti pravu strategiju za brzu i efikasnu dvosmernu komunikaciju institucija sa građanima i medijima, što podrazumeva visoko obučeno i pripremljeno osoblje za 24-časovno praćenje i objavljivanje zvaničnih i verodostojnih informacija javnosti,“ rekao je Kordalov za BIRN.

U Turskoj je porasla cenzura medija, posebno onlajn izdanja, od početka pandemije, navodi se u izveštaju koji je u novembru objavilo Tursko udruženje novinara.

Prema izveštaju, samo između jula i septembra 2020. godine, RTUK, državna agencija za praćenje, regulisanje i sankcionisanje radio i televizijskih emisija, izrekla je 90 kazni protiv nezavisnih medija, uključujući zaustavljanje emitovanja i administrativne novčane kazne.

Vlada je takođe usvojila i nekoliko novih drakonskih zakona, koji se tiču digitalnih prava i organizacija civilnog društva, prisiljavajući kompanije društvenih mreža da imenuju pravne predstavnike koji će odgovarati na vladine zahteve, uključujući one koji zahtevaju zatvaranje naloga ili brisanje objava na društvenim mrežama.

Nije poznato koliko je ljudi ispitano ili uhapšeno pod novim merama, ali administrativne novčane kazne tokom pandemije iznosile su približno milijardu turskih lira, ili 115 miliona evra.

Hapšenja zbog ‘lažnih vesti’

U Severnoj Makedoniji, lažne vesti koje su se delile na društvenim mrežama, kretale su se od izveštaja da je garaža korišćena kao ustanova za testiranje na COVID-19 do zdravstvenih vlasti optuženih za nemar koji je doveo do smrti dve sestre usled komplikacija od COVID-a19. Jedna lažna priča tvrdila je da je nestašica hrane na pomolu.

Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova te države, do septembra 2020. godine vlasti su reagovale u ukupno 58 slučajeva koji su proizašli iz navodnog širenja lažnih vesti povezanih sa COVID-om 19. Trideset i jedan slučaj prosleđen je tužiocima, a u tri slučaja su pokrenute krivične prijave, rekao je portparol ministarstva za BIRN.

U Srbiji je za krivično delo izazivanja nereda i panike predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine, kao i novčana kazna. Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, u prva dva meseca pandemije optuženo je desetak ljudi.

Nakon što je saopštila vesti o problemima u Kliničkom centru Vojvodine, reporterka portala Nova.rs, Ana Lalić, saslušana je od strane policije i njen dom je bio pretresen.

U Crnoj Gori, usled uzavrele političke prepirke oko zakona o religijama, zbog širenja panike uhapšeni su neki ljudi, čak i pre nego što je zemlja potvrdila svoj prvi slučaj COVID-a19.

BIRN je uspeo da potvrdi 14 slučajeva u kojima su novinari, urednici i pripadnici javnosti uhapšeni zbog izazivanja panike.

Slično tome u Turskoj, Ministarstvo unutrašnjih poslova istraživalo je, novčano kaznilo i pritvorilo stotine ljudi u prvih nekoliko meseci pandemije zbog njihovih objava na društvenim mrežama.

Kritičari kažu da je vlada odlučna da ućutka pritužbe koje se odnose na postupanje iste u vezi sa pandemijom i ekonomijom.

„Turska generalno ima problem kada je u pitanju sloboda govora,“ rekao je Ali Gul, advokat i aktivista za ljudska prava. „Vlada pojačava svoj pritisak, jer ne želi da ljudi govore o njenim neuspesima.“ naveo je Ali Gul.

U Hrvatskoj nijedan novinar nije bio optužen za širenje lažnih vesti tokom pandemije, ali to ne znači da nije bilo zavaravajućih informacija.

“Bez ikakvog oklevanja mogu reći da je, nažalost, veliki broj građana uključen u širenje lažnih vesti”, rekao je Tomislav Levak, asistent u nastavi i kandidat za doktora na Akademiji za umetnost i kulturu u Osijeku. „Ali, po mom mišljenju, u većini slučajeva je to zapravo nenamerno, jer ne razmišljaju dovoljno kritički.“

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je registrovalo 40 slučajeva kršenja člana 16 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, “koji su povezani sa epidemijom COVID-19”.

Porast državnih zahteva prema gigantima društvenih mreža

Izveštaji o transparentnosti Fejsbuka i Tvitera osvetljavaju razmere vladinih napora da pronađu i prate naloge za koje se sumnja da šire paniku.

Prema Tviteru, zahtevi za hitnim otkrivanjem 2020. godine – kada organi reda traže informacije o nalogu – činili su otprilike jedan od svakih pet zahteva za informacijama podnetih Tviteru na svetskom nivou, za 20 procenata više u odnosu na isti period prošle godine, dok je ukupan broj naloga naveden u ovim zahtevima povećan za 24 procenta.

Turski nalozi čine tri procenta svih vladinih zahteva za informacijama sa Tvitera.

U prvih šest meseci prošle godine Turska je zabeležila rast hitnih zahteva za 160 procenata u odnosu na isti period 2019. godine.

Severna Makedonija zabeležila je rast od 175 procenata.

Što se tiče zahteva za uklanjanje, umnožili su se nekoliko puta iz Srbije, Turske i Poljske.

Što se tiče Fejsbuka, Turska je prošle godine podnela 6.171 zahtev, što je trostruko povećanje u odnosu na 2019. godinu. U 4.904 slučaja Fejsbuk je obelodanio podatke, u poređenju sa 1.513 slučajeva u 2019. godini. Poljska je podnela 4.572 zahteva, u odnosu na 3.397 u 2019. godini, a informacije je dobila u 2.666 slučajeva, u poređenju sa 1.902 prethodne godine.

Kada su u pitanju zahtevi za pravni postupak – kada države traže informacije o nalogu kako bi pomogle istrazi – Turska i Poljska predvode region sa 6.143, odnosno 4.200 zahteva, otprilike udvostručivši broj u 2019. godini.

U poređenju sa istim periodom 2019. godine, podaci na Fejsbuku pokazuju značajan porast svih vrsta zahteva iz većine zemalja u regionu.

Što se tiče zahteva za čuvanje – kada organi za sprovođenje zakona traže od Fejsbuka da čuva evidenciju naloga koja može poslužiti kao dokaz u pravnom postupku – Bosna i Hercegovina je zabeležila rast od nešto više od 150 procenata.

Nalozi iz Turske čine 3,55 procenata, a iz Poljske 2,63 procenata svih vladinih zahteva za informacijama od Fejsbuka.

Tužbe osmišljene da ućutkaju

I kao da to nije bilo dovoljno, neke mreže su se suočile sa tužbama, za koje organizacije za ljudska prava kažu da su osmišljene jednostavno da zaustave slobodan protok informacija – takozvani SLAPP ili Strateška tužba protiv učešća javnosti, čija je svrha cenzura ili zastrašivanje kritičara, opterećujući ih troškovima pravne odbrane.

U Poljskoj su izdavač i novinari nedeljnika Newsweek Polska bili podvrgnuti SLAPP-u zbog izveštavanja o poljskoj odevnoj kompaniji LPP, vlasniku marke Reserved, za koju je nedeljnik rekao da je maske kupljene u Poljskoj slala u svoje fabrike u Kini, uprkos velikoj nestašici u Poljskoj.

Kompanija traži odštetu od 1,37 miliona evra, izvinjenje, ukljanjanje članaka o LPP, objavljenih 22. marta  i „zabranu širenja tvrdnji koje sugerišu da je stav kompanije po ovom pitanju netačan.“

Slučaj je u toku.

Takođe u Poljskoj sud je odbacio tužbe, koje je protiv medijske kuće Wyborcza pokrenuo poljski KGHM, jedan od najvećih svetskih proizvođača bakra i srebra, zbog priča koje su otkrivale da je kompanija platila ogromne sume novca za bezvredne maske iz Kine.

U Turskoj je sud odobrio zahtev za uklanjanje upućen od strane proizvođača testenine Oba Makarna, zbog izveštaja da je 26 njegovih radnika u fabrici u južno-centralnom gradu Gaziantepu imalo pozitivan test na COVID-19. Prema presudi suda, iako je izveštaj bio istinit, naštetio je komercijalnoj reputaciji kompanije.

U svom izveštaju, Savet Evrope je upozorio da bi ograničenja uvedena tokom pandemije mogla dovesti do povećane upotrebe građanskih tužbi, posebno slučajeva klevete.

„Iako se njihova upotreba nije drastično povećala tokom vrhunca pandemije, postoji određena zabrinutost da će izveštavanja u vezi sa pandemijom biti predmet SLAPP tužbi i slučajeva klevete u budućnosti,“ navodi se u izveštaju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend