03. mar 2021.

Fridom haus: Srbija i SAD među državama sa najvećim padom političkih prava i građanskih sloboda u poslednjoj deceniji

Srbija i Sjedinjene Države nalaze se među 25 država sveta u kojima je zabeležen najznačajniji pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda tokom poslednje decenije, jedan je od zaključaka izveštaja “Sloboda u svetu 2021 - Demokratija pod opsadom” međunarodne nevladine organizacije Fridom haus.

Naslovna strana izveštaja “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” međunarodne nevladine organiazcije Fridom haus (Foto: www.freedomhouse.org)

Prema podacima organizacije sa sedištem u Vašingtonu – Srbija je u 2020. nazadovala za dva poena i sada ih ima ukupno 64, dok su u slučaju Sjedinjenih Država zabeležena tri negativna boda – zbog čega ih, posle promene, imaju 83.

To konkretno znači da je Srbija od 2010. nazadovala za ukupno 14, a Sjedinjene Države za 11 poena. Međutim, uprkos tome, SAD su i dalje kategorizovane kao slobodna zemlja.

Za razliku od njih – Srbija, Crna Gora, kao i još pet zemalja Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija u kategoriji su delimično slobodnih država.

Lista država u kojima je zabeležen najznačajniji pad političkih prava i građanskih sloboda u poslednjoj deceniji (Foto: www.freedomhouse.org)

Činjenice o Srbiji u izveštaju Fridom hausa

Fridom haus, nevladina organizacija čije je sedište u Vašingtonu, Srbiju u izveštaju „Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” opisuje kao demokratiju u kojoj se u uslovima konkurencije održavaju višepartijski izbori.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva„, ukazano je u izveštaju „Fridom hausa“.

Ključni događaji u 2020. prema tumačenju Fridom hausa

– Izborna lista Srpske napredne stranke pobedila je na parlamentarnim izborima održanim u junu 2020. osvojivši značajnu većinu. Opozicione partije koje su činile članice prethodnog saziva Skupštine mahom su bojkotovale glasanje – tvrdeći da su izbori bili neregularni. U februaru 2020, nekoliko nedelja pre nego što su izbori raspisani, spušten je izborni census u nameri da se umanji efekat bojkota.

– Policija je upotrebila silu protiv demonstranata okupljenih tokom protesta u julu 2020. zbog najave pooštravanja mera za suzbijanje pandemije Kovida 19, nezadovoljstva zbog drugih vidova državne politike i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Uočeno je da je policija napadala demonstrante, prolaznike i novinare u pokušajima da rastera građane sa ulica.

– Reakcija zvaničnika na pandemiju koronavirusa bila je netransparentna. Uskraćivane su informacije o smrtnim slučajevima povezanim sa pandemijom u institucijama socijalne zaštite, uprkos pozivima na njihovu objavu tokom jula. Zdravstveni radnici koji su kritikovali postupanje vlasti u vezi sa pandemijom suočavali su se sa represijom i otpuštanjima. Potpisnici otvorenog pisma objavljenog u julu 2020. podvrgnuti su disciplinskim postupcima.

Izveštajem je obuhvaćeno 195 svetskih država i 15 teritorija i u istraživanju je utvrđen 15-godišnji uzastopni globalni pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda.

Sedam pomenutih zapadnobalkanskih država ponovilo je prošlogodišnji učinak – zadržavši se u kategoriji delimično slobodnih zemalja. Slovenija i Hrvatska – koje su članice Evropske unije – označene su kao slobodne države.

U delu izveštaja koji se odnosi na Zapadni Balkan ukazano je da je u zemljama tog područja tokom 2020. zabeleženo nazadovanje, ali i napredak pojedinih.

Izbori čije su sprovođenje obeležile manjkavosti zadali su težak udarac višepartijskom sistemu u Srbiji. Na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, neustavno je zbačena vlada premijera Aljbina Kurtija. Nasuprot tome, u Crnoj Gori prekinuto je uzastopno šestogodišnje narušavanje političkih prava i građanskih sloboda – pošto su izbori rezultirali prvom tranzicijom političke vlasti na opozicione snage od proglašenja nezavisnosti zemlje. Istovremeno, reizabrana je reformistička vlada Severne Makedonije – čije su se institucije u velikoj meri oporavile od štete koju im je naneo odbegli bivši premijer Nikola Gruevski, precizirano je u delu izveštaja Fridom hausa koji se odnosi na Zapadni Balkan.

Na fotografiji su žutom bojom prikazane delimično slobodne balkanske zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija, kao i centralno-evropska članica EU Mađarska (Foto: www.freedomhouse.org)

Prema izveštaju Fridom hausa, države koje su zabeležile sličan ili istovetan skor poput Srbije u poslednjoj deceniji su: Maldivi, Mozambik, Nauru i Komori (Kormorska Ostrva).

Crna Gora je, zahvaljujući transferu političke moći nakon izbora, prema tumačenju vašingtonske nevladine organizacije, zaustavila trend pada i napredovala za jedan poen (sakupila ih je 63) u odnosu na prošlogodišnji izveštaj – dok je Severna Makedonija ostvarenim skorom od 66 poena, uz zemlje poput Sudana, Malavija, Bolivije i Čilea – među onima koje su napredovale za tri poena.

Takođe, prema izveštaju te nevladine organizacije građani ukupno 73 svetske države žive u uslovima degradacije političkih i građanskih prava, dok je u svega 28 zemalja registrovan napredak u tim oblastima. Prema istom izvoru, 54 svetske države svrstane su među neslobodne – u kojima živi ukupno 38 odsto svetske populacije. Manje od 20 odsto građana sveta živi u uslovima potpune slobode – što je najlošiji učinak od 1995. godine.

Države koje su zabeležile najveći pad, ali i najznačajniji napredak u 2020: Severna Makedonija je napredovala za tri poena (Foto: www.freedomhouse.org)

Ti podaci ne odnose se samo na autoritarne države poput Kine, Belorusije i Venecuele, već i na one u kojima je demokratija na iskušenjima, poput Sjedinjenih Država i Indije”, ukazano je u izveštaju “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” nevladine organizacije Fridom haus.

Ovogodišnji zaključci jasno pokazuju da autoritarna plima još nije zaustavljena”, ukazala je Sara Repuči, jedna od autorki istraživanja i analitičarka Fridom hausa, tokom virtuelnog razgovora sa novinarima uoči objave izveštaja.

Biće potrebno da demokratske vlade solidarno sarađuju između sebe, ali i sa zagovornicima očuvanja demokratije i borcima za ljudska prava u represivnijem okruženju, ukoliko želimo da preokrenemo 15 godina nazadovanja i izgradimo slobodniji i mirniji svet”, istakla je Repuči.

Lista dvanaest najlošije kotiranih neslobodnih država u svetu prema izveštaju Fridom hausa (Foto: www.freedomhouse.org)

Prema istraživanju američke nevladine organizacije, od 54 zemalja koje su označene kao neslobodne, najlošiji učinak u oblasti političkih prava i građanskih sloboda ostvarilo je njih 12: Sirija, Eritreja, Južni Sudan, Turkmenistan, Severna Koreja, Ekvatorijalna Gvineja, Saudijska Arabija, Somalija, Tadžikistan, Centralnoafrička Republika, Kina i Libija.

Indija – delimično slobodna zemlja

Fridom haus je u izveštaju ukazao da je Indija, označena kao jedna od najmnogoljudnijih demokratija u svetu gubitkom četiri poena, skliznula iz kategorije slobodnih među delimično slobodne zemlje.

Vlada premijera Narendre Modija i njeni saradnici na državnom nivou su tokom godine nastavili napade na kritičare. Reakcija na pandemiju Kovida podrazumevala je primenu oštrih mera što je rezultiralo opasnim raseljavanjem miliona radnika-migranata. Takođe, vladajuća struktura je za širenje virusa optužila muslimansku manjinu – što je za posledicu imalo fizičke napade rulje na njene pripadnike„, navedeno je u izveštaju Fridom hausa.

Kada je reč o Kini, koja je u izveštaju označena najmnogoljudnijom svetskom diktaturom, precizirano je da je tokom 2020. bio izražen njen zloćudni uticaj.

Peking je pojačao globalnu kampanju dezinformisanja i cenzure da bi se suprotstavio posledicama zataškavanja informacija o početku pandemije Kovida 19 – što je omelo globalnu reakciju u ranoj fazi pandemije. Takođe, mešao se u unutrašnji politički diskurs stranih demokratija, kršio prava na području kontinentalne Kine i urušavao autonomiju Hong Konga i prava tamošnjih građana. Uz to, kineski režim stekao je uticaj na multilateralne institucije poput Saveta UN za ljudska prava, iz koje su Sjedinjene Države istupile 2018. godine„, navedeno je u delu izveštaja posvećenom Kini.

Uz to, ističe se da uticaj dugoročnog urušavanja demokratije postaje sve širi – tako da ga osećaju građani koji žive u najsurovijim diktaturama, ali i oni u etabliranim demokatijama.

Među zagovaračima takvih pristupa su kineski i ruski komentatori koji nastoje da osnaže svoj međunarodni uticaj – dok istovremeno izbegavaju odgovornost za zloupotrebe, kao i nedemokratski akteri u državama koji to vide kao priliku da konsoliduju moć„, precizirano je u izveštaju “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom”.

Potrebe za promenama u Sjedinjenim Državama

Iako i dalje u kategoriji slobodnih, u Sjedinjenim Državama je, prema zaključcima izveštaja, poslednju godinu mandata Donalda Trampa obeležio pad u oblasti demokratije.

Tokom poslednje decenije SAD su izgubile 11 poena, dok je samo u 2020. negativan skor iznosio tri boda. Ta promena doprinela je da su SAD iz grupe država poput Francuske i Nemačke, koje spadaju među vodeće svetske demokratije, skliznule u društvo sa državama slabije razvijenih demokratskih institiucija – poput Rumunije i Paname.

Na to je, kako je precizirano, uticalo nekoliko događaja tokom 2020, za šta su kao odgovorni označeni bivši predsednik Donald Tramp i administracija koju je predvodio: podrivanje transparentnosti čestim otpuštanjima zvaničnika, kažnjavanje i otpuštanje uzbunjivača i pokušaji kontrole ili manipulacije informacijama o pandemiji Kovida 19.

U izveštaju Fridom hausa pobrojani su i masovni protesti koji su obeležili 2020, kao i slučajevi policijske brutalnosti. Ukazano je i na znatno povećan broj uhapšenih i napadnutih novinara koji su izveštavali sa protesta.

I konačno, šokantni pokušaji odlazećeg predsednika da preokrene svoj izborni poraz – što je kulminiralo podsticanjem izgrednika da upadnu u Kapitol, dok je Kongres zasedao o potvrdi rezultata predsedničkih izbora – što je bio snažan pritisak na izborne instititucije. Ta kriza je dodatno oštetila međunarodni kredibilitet Sjedinjenih Država i ukazala na opasnost političke polarizacije i ekstremizma u zemlji”, istaknuto je u izveštaju.

Majkl Abramovic, predsednik Fridom hausa, izjavio je u razgovoru sa novinarima da bi sve ono što se dogodilo 6. januara 2021. trebalo da bude, kako se izrazio, znak za uzbunu zbog krhkosti američke demokratije.

Autoritarne sile, posebno Kina, ostvaruju interese širom sveta – dok su demokratije podeljene i sputane unutrašnjim problemima. Da bi sloboda prevladala na globalnom nivou, potrebno je udruživanje i zajednički rad Sjedinjenih Država i njihovih partnera na osnaživanju demokratije u zemlji i inostranstvu. Predsednik Bajden se obavezao da će obnoviti međunarodnu ulogu Amerike kao vodećeg pobornika demokratije i ljudskih prava, ali da bi obnovila svoje vođstvo, zemlja mora istovremeno da se pozabavi slabostima u svom političkom sistemu”, istakao je Abramovic tokom razgovora sa novinarima uoči objave izveštaja o stanju političkih prava i građanskih sloboda u svetu.

Posledice globalne pandemije Kovida 19

U izveštaju “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” primećeno je da je reagovanje vlada širom sveta na pandemiju Kovida 19 uticalo na globalni pad u oblasti demokratije. Precizirano je da su represivni režimi i populistički lideri nastojali da smanje transparentnost i promovišu lažne informacije. Takođe, aktivno su suzbijali distribuciju podataka koji im ne idu u prilog ili pak – kritičkih stavova.

Mnogi koji su upućivali prigovore na postupanje vlasti u vezi sa pandmijom suočavali su se sa uznemiravanjem ili krivičnom prijavom. Primenjene mere, poput policijskog časa, ponekad su bile preterane, politizovane ili brutalno primenjene. Nedemokratski lideri širom sveta koristili su ih za slabljenje opozicije i učvršćivanje vlasti”, navedeno je u dokumentu.

Međutim, sveukupni zaključak Fridom hausa je da su, uprkos brojnim gubicima nauštrb slobode, ljudi širom sveta ostali posvećeni borbi za svoja prava, dok demokraija nastavlja da iskazuje svoju, kako je ukazano, izuzetnu otpornost.

U velikom broju zemalja uspešno su održani izbori. Nezavisni sudovi proveravali su da li je izvršna vlast kršila svoja ovlašćenja, dok su novinari – čak i u najrepresivnijim okruženjima bavili istraživanjem nepravilnosti, koje su činile vlasti, dok su aktivisti ukazivali na nedemokratske prakse”, zaključuje Fridom haus u izveštaju “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom”.

Godišnju objavu izveštaja koji je predstavljao začetak sveobuhvatne analize stanja političkih prava i građanskih sloboda na globalnom nivou 1972. godine pokrenuo je Rejmond Gastil, američki stručnjak za oblast društvenih nauka, koji je preminuo 2010.

Stručnjaci izveštaj “Sloboda u svetu” koriste za utvrđivanje globalnog stanja u sferi demokratije i političkih sloboda i građanskih prava – često ga kombinujući sa sličnim israživanjima drugih organizacija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend