09. nov 2022.

IPI: KRIK se bori sa najviše SLAPP tužbi u celoj Evropi

Presudom po tužbi bivšeg šefa tajne službe Bratislava Gašića protiv KRIK-a neopravdano se kažnjava tačno prenošenje dokaza iznetih na suđenju otvorenom za javnost, smatra Međunarodni institut za štampu, koji je zabrinut i zbog toga što se na taj način podriva Zakon o javnom informisanju

Presudu sutkinje Nataše Petričević Milisavljević objavilo je Ministarstvo pravde 3. novembra. Ona je stala na stranu Bratislava Gašića, novog ministra unutrašnjih poslova i bivšeg šefa Bezbednosno-informativne agencije, koji je tužio novinarku KRIK-a Milicu Vojinović i glavnog i odgovornog urednika Stevana Dojčinovića, piše u saopštenju Međunarodnog instituta za štampu (IPI) iz Beča.

Bratislav Gašić je, podseća IPI, tužbu podneo nakon što je KRIK objavio detalje o prisluškivanim razgovorima koji se vode kao dokaz na suđenju kriminalnoj grupi, u kojima se pominjalo Gašićevo ime. Audio-snimak je pušten na javnom suđenju, a medij je poštovao Kodeks novinara Srbije i ponudio Gašiću priliku da odgovori.

Nakon što je odbio da prokomentariše članak pre njegovog objavljivanja, kao i ponudu da razgovara sa novinarima KRIK-a posle objavljivanja članka, Gašić je u maju 2021. podneo tužbu i tražio 500.000 dinara (4.250 evra) zbog navodne povrede časti i ugleda, što su Međunarodni institut za štampu i Media Freedom Rapid Response (MFRR) tada osudili.

Iako je bilo planirano da se održe četiri ročišta, održana su samo dva, a presuda je doneta neobično brzo. Sutkinja je odbila predlog KRIK-a da se kao dokaz pribave audio-snimci prisluškivanih telefonskih razgovora, koji su puštani na suđenju, odnosno oni koje je KRIK citirao u svom tekstu.

Nisu dobili obrazloženje te presude, a iznos novčane kazne još uvek nije objavljen.

Međunarodni institut za štampu poručuje da posledice ove presude mogu biti ozbiljne po očuvanje novinarstva u Srbiji. KRIK je kažnjen zbog obavljanja svog posla i tačnog izveštavanja sa suđenja od javnog interesa, pri čemu je poštovana novinarska etika.

Presuda podriva princip otvorene pravde, krši pravo javnosti na informisanje i širi strah na druge medije koji izveštavaju o navodima iznetim tokom suđenja.

Međunarodni institut za štampu pridružuje se brojnim srpskim novinarskim udruženjima i medijskim grupama u izražavanju zabrinutosti zbog presude KRIK-u i poziva pravosuđe da ponovo razmotri slučaj u žalbenom postupku, uzimajući u obzir međunarodne standarde o slobodi izražavanja.

Međunarodni institut za štampu naglašava svoju nepokolebljivu podršku novinarima i urednicima beogradskog KRIK-a koji se suočavaju sa brojnim tužbama moćnih političara i poslovnih ličnosti kao odgovor na njihovo nepokolebljivo istraživanje i izveštavanje o kriminalu i korupciji.

KRIK trenutno ima 11 tužbi koje su podneli razni pojedinci, uključujući ministre, političare i bogate biznismene, što ga čini medijem koji se bori sa najviše SLAPP tužbi u celoj Evropi.

Odšteta koju traže tužioci u ovim slučajevima prevazilazi godišnji budžet ove istraživačke kuće i dovela bi je do bankrota. Ovaj pritisak izaziva značajan finansijski i psihički stres, podriva operativno planiranje i stvara strah.

Međunarodni institut za štampu smatra da su ovi pravni pritisci, uključujući i Gašićevu tužbu, deo koordinisanog nastojanja da se uguše KRIK-ova istraživanja. To jasno ukazuje na potrebu da Vlada donese zakon u skladu sa preporukama EU, a koji bi ograničio strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP).

Pritisci na KRIK nisu samo pravne prirode, provaljeno je u domove troje zaposlenih, novinari su dobijali i pretnje smrću na mrežama, a provladini mediji su ih podvrgli kampanjama klevetanja, navodi Međunarodni institut za štampu.

Bezbednost novinara u Srbiji je od ključne važnosti. Poslednjih meseci su srpske vlasti, uz pomoć Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, postigle značajan napredak u privođenju onih koji stoje iza fizičkih napada na novinare. Poručuju da se sada mora uraditi više kako bi se vlasti pozabavile ukorenjenim slučajevima nekažnjivosti i kako bi se osiguralo da svi novinari mogu da rade bez bilo kakvih oblika uznemiravanja.

Međunarodni institut za štampu ističe da nastavlja da prati ovaj pravni slučaj i da stoji uz KRIK i njegovo nezavisno novinarstvo.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend