„Oni su silovateljsko-sektaška lista”: Šta piše u izveštaju o TV Informer zbog kojeg je Vučićević napao analitičarku REM-a 
Menadžment N1 nije obavestio regulatora u Luksemburgu o zahtevu da dobije dozvolu za emitovanje u Srbiji 
Ratko Femić: Dobili smo okupacionog, oktroisanog urednika 
Smolović: Koluvija mi je slao neumesne poruke, manipuliše duševnim bolom i vrši pritisak na novinare 
Savet REM-a nije doneo nijednu odluku po prijavama protiv Informera 
Odgovarajući na pitanje o kvadraturi dograđenog dela njegovog stana na Bežanijskoj kosi, Aleksandar Šapić, koji od BIRN-a zbog navodne povrede ugleda i časti traži šest miliona odgovorio: Vidim da gospođa ima neki fetiš na brojeve, ali svi imamo neke fetišiće. Sudija ga opomenula zbog nepristojnog ponašanja
Novinari/ke i predstavnici/e medija opisuju kako su se poslednjih godina pojačali neosnovani sudski postupci, onlajn pretnje i fizički napadi.
Nakon objavljenog teksta dobijala sam svakodnevno neumesne poruke od Koluvije. Želeo je da se upoznamo, da idemo na piće i u šetnju. On manipuliše duševnom boli. Neko ko je duševno povređen ne može da mi piše takve poruke, rekla je na suđenju u procesu Predraga Koluvije protiv KRIK-a autorka teksta Sara Smolović
Radio 021 uskoro ulazi u četvrtu deceniju postojanja. Od osnivanja 1997. godine, preko oduzimanja predajnika i požara u kojem su izgorele prostorije radija, do današnjih protesta, sudskih postupaka i borbe za ekonomsku održivost, redakcija je prolazila kroz različite oblike pritisaka
Aleksandar Šapić je tužio BIRN zbog teksta o njegovoj vili u Trstu i tražio nadoknadu od šest miliona dinara. Kako je istakla direktorka BIRN-a Dragana Žarković Obradović, tužba predstavlja pritisak na redakciju i slobodno novinarstvo, a urednik Milorad Ivanović objasnio je na koji način su svi podaci provereni
Iskustva sa SLAPP i drugim pravnim postupcima koja su podelili novinari i aktivisti pokazuju da takvi poduhvati imaju cilj da odvrate od bavljenja temama od javnog interesa, ali i da dugotrajno finansijski i psihički iscrpe one koji kritikuju vlast i moćnike.
Na ročištu u postupku protiv novinara Zoomera Darka Gligorijevića saslušana je policijska službenica koja je potpisala prekršajnu prijavu kojom se tvrdi da je Gligorijević „vikom i galamom narušavao javni red i mir“. Odbrana Gligorijevića predložila je sudu dodatne dokaze koji upućuju na to da je Gligorijević te večeri samo izveštavao kao novinar sa lica mesta. Sagovornici Cenzolovke navode da je ova prekršajna prijava zloupotreba policije i novi vid SLAPP-a, čiji je cilj da novinari ne izveštavaju u javnom interesu.
Redakcija portala Pančevo Si Ti (PST) poziva javnost da joj pomogne da prikupi 163.700 dinara, koliko je njihov saradnik iz Kovina Slobodan Dukić, prema pravosnažnoj presudi Apelacionog suda u Beogradu, dužan da plati Aleksandri Alavanji, bivšoj direktorki tamošnje predškolske ustanove.
Srbija se još uvek nije uskladila sa pravilima EU protiv zlonamernih postupaka protiv novinara, civilnog sektora i drugih kritičara vlasti, iako je po njihovom broju u evropskom vrhu. Nedostaje politička volja, a problem produbljuju nedovoljna nezavisnost pravosuđa, slaba zaštita medijskog pluralizma, kampanje diskreditacija kritičkih medija i odsustvo odgovornosti za pritiske na novinare – smatra pravnica i ekspertkinja u oblasti SLAPP tužbi Ana Zdravković
Pored nikad više slučajeva fizičkog nasilja i pretnji novinarima, u izveštaju međunarodnih organizacija iz Misije Saveta Evrope ističe se i veliki broj zlonamernih tužbi protiv novinara, zloupotreba državnog Telekoma za kupovinu medija, kao i činjenica da Savet REM-a ne funkcioniše više od godinu i po dana i da je Srbija jedina zemlja kandidat za Evropsku uniju bez funkcionalnog regulatornog tela
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokrenula je nekoliko javnih onlajn baza koje pružaju informacije svim zainteresovanim stranama o postupanju policije, tužilaštava i sudova u slučajevima pretnji i napada na novinare, kao i svih slučajeva SLAPP tužbi protiv novinara, novinarki i medija.
U policijskoj stanici u Aranđelovcu urednik medija eStvarnost Dragan Todorović dao je izjavu povodom podnete krivične prijave Đorđa Riznića, sekretara Skupštine opštine Aranđelovac, zbog „lažnog prijavljivanja“.
Zloupotreba pravosudnog sistema postala je najmoćnije oružje za finansijsko iscrpljivanje i ućutkivanje kritičkih glasova u Srbiji, dok država i dalje ignoriše upozorenja Evropske komisije. SLAPP tužbe više nisu samo pravni procesi, već strateški alat moćnika kojim se istraživački mediji dovode do ivice bankrota pre nego što uopšte dobiju priliku da dokažu istinu.
Pred sud godišnje stigne više hiljada tužbi protiv medija. Procesi traju predugo, odštete za kršenje nečijih prava su niske, pa izostaje bilo kakva satisfakcija. S druge strane je rekordan broj prijavljenih napada na novinare, a slaba ili nikakva reakcija nadležnih, zaključeno je na predstavljanju novog istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije o zaštiti slobode izražavanja na sudu
Sudija Višeg suda u Beogradu Ana V. Milošević osudila je KRIK zbog sedam vesti iz 2021. u kojima su novinari za Predraga Koluviju, kome se sudi da je na imanju firme „Jovanjica” organizovao uzgajanje marihuane, koristili izraz „optuženi narko-bos“. Presuda je prvostepena i KRIK se na nju žalio. Koluvija je protiv KRIK-a podneo tri tužbe – po jednoj od njih postupak je ranije pravosnažno okončan u njegovu korist.
Vladimir Ðukanović od novinara Radara Vuka Cvijića traži 1,1 milion dinara zbog objavljivanja službene beleške policijskog inspektora Slobodana Milenkovića, u kojoj se navodi da je poslanik SNS inspektoru nudio mito za zataškavanje slučaja Jovanjica. Sud je odbio da sasluša inspektora Slobodana Milenkovića
Definitivno je teško biti istraživački novinar u Srbiji, ali je i neophodno imati profesionalne medije koji će detaljno obraditi teme od velikog javnog značaja, izjavila je u intervjuu za FoNet novinarka KRIK Sofija Parojčić.
Opozicija upozorava da se zakonom ne obuhvata zaštita od neosnovanih tužbi u kaznenom postupku
Presuda po kojoj Slavko Ćuruvija fondacija treba da plati više od milion dinara odštete zbog povrede ugleda i časti osobama kojima se sudilo za ubistvo, veoma je jeziv razvoj događaja, koji bi mogao da utiče i na napore da se Slavkovo nasleđe, priča i iskustvo ne zaborave, u intervjuu za Cenzolovku kaže Nik Vilijams, službenik za politiku i kampanje organizacije Indeks cenzure (Index on Censorship).
SLAPP tužbe u Evropi se sve češće koriste kao sredstvo pritiska na novinare, medije, aktiviste i organizacije civilnog društva, a njihov cilj nije samo pravna pobeda, već zastrašivanje, iscrpljivanje i odvraćanje od izveštavanja o temama od javnog interesa, ocenjeno je na onlajn radionici „Addressing abusive lawsuits. What can journalists do when they are SLAPP-ed?“, održanoj 1. juna u okviru projekta M4CD – Media for Citizens and Democracy in the Digital Age.
