Javnost suočavaju s ratnom prošlošću, a zbog toga se sami suočavaju s pretnjama, napadima i – nesolidarnošću kolega
Medijska babaroga: Da li su masovni mediji zaista toliko uticajni?
Da li bi nam bilo bolje: Šta sadrže predlozi za izmenu medijskih zakona koji nikad nisu stigli ni na dnevni red Skupštine Srbije
REM: UO RTV preporučeno da blagovremeno imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora pokrajinskog javnog servisa
Početak ponovljenog suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića odložen za septembar
Poljska je također vrlo problematična, a i Italija i Malta. Asimetrija moći između tužitelja i tuženih u SLAPP tužbama zajednička je za sve zemlje, no ono što izdvaja Hrvatsku je golem broj tužbi javnih dužnosnika, dok u drugim zemljama dominiraju utjecajni i moćni poslovni ljudi. Takvim tužbama jednostavno nije mjesto u demokraciji
Hrvatska je svojevrsni neslavni regionalni rekorder u domenu „medijskog tužakanja“, oličenog u SLAPP tužbama.
Evropska komisija je danas predložila usvajanje zakona kojim bi novinari i borci za građanska prava bili zaštićeni od tužbi podnetih sa ciljem zastrašivanja i ućutkivanja.
Na hrvatskim je sudovima aktivno više od 900 tužbi protiv novinara i izdavača, teških gotovo 70 milijuna kuna. Dobar dio njih otpada na tzv. SLAPP tužbe, koje su po definiciji “neosnovane i maliciozne tužbe moćnika s ciljem ušutkavanja i obeshrabrivanja novinara od daljnjeg istraživanja ili objavljivanja sadržaja od javnog interesa”. Novinari i izdavači uzvratit će udarac SLAPP Back tužbama
Milenijum tim podneo je prošle godine ukupno 29 tužbi protiv desetak medija, koje pravnici ocenjuju kao SLAPP tužbe, odnosno kao pritisak na medije s ciljem da ih zastraše i da o njima više ne pišu. Ova kompanija jeste smanjila odštetne zahteve, ali to nisu uradili i njeni direktori koji u privatnim tužbama traže dva miliona dinara na ime odštete
ARTICLE 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore (ABA) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) predstavljaju izveštaj o upotrebi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP tužbi) protiv novinara u Srbiji.
Potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić ponovo je tužio autore i voditelje podkasta „Dobar, loš, zao“ Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, navodno zbog novih uvreda izrečenih na njegov račun.
Nepravomoćna presuda kojom je novinar Novog lista Dražen Ciglenečki oglašen krivim na temelju privatne tužbe bivšeg predsjednika Županijskog suda u Zagrebu, a sada suca Visokog kaznenog suda Ivana Turudića, još jedan je pritisak na slobodu govora i ulogu medija u demokratskim društvima. Turudićeva tužba samo je jedna od gotovo tisuću SLAPP-tužbi koje su pokrenuli moćni pojedinci, a koje su usmjerene na zastrašivanje novinara i utišavanje kritičkih glasova u društvu, po čemu je Hrvatska na neslavnom prvom mjestu u Europskoj uniji.
Sloboda medija biće jedna od centralnih tema Češke kada u drugoj polovini 2022. godine preuzme predsedavanje Evropskom unijom, sa naglaskom na situaciju sa medijima u Poljskoj i Mađarskoj, izjavio je češki ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek.
Nevladina zajednica organizacija CASE koja okuplja članice iz cijele Europe prepoznavajući prijetnje koju predstavljaju Strateške tužbe protiv sudjelovanja javnosti (SLAPP) uputila je apel potpredsjednici Europske komisije Veri Jourová i povjereniku EU za pravosuđe Didieru Reyndersu da se u Europskoj uniji zaustave te tužbe i zlostavljanja novinara.
Višegodišnja hajka na novinare: Napredak ili nekoliko koraka unazad. Ili je pozicija u vezi sa slobodom medija i napada i pritisaka na novinare nepromenjena?
Tužbe kojima je KRIK-a zatrpan u poslednjih nekoliko meseci imaju za cilj da uguše preispitivanje i pitanja od javnog značaja, ali i da psihički i finansijski iscrpe novinare ove redakcije, navodi u zajedničkom saopštenju grupa evropskih novinarskih organizacija.
IPI joins MFRR statement urging anti-SLAPP legislation after barrage of lawsuits
Istraživanje u okviru projekta „Pod pritiskom“ o medijskim slobodama, pritiscima i napadima na novinare i medije u Srbiji i zemljama regiona - Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, koje je sprovelo Udruženje novinara Srbije (UNS), pokazalo je da ograničavanje slobode izveštavanja najviše uzrokuju verbalni i fizički napadi, autocenzura, ekonomski i politički pritisci i neregulisano medijsko tržište. Rezultati istraživanja o medijskim slobodama, pritiscima i napadima na novinare i medije pokazuju i da mehanizmi zaštite novinara uglavnom ne daju rezultate zbog nedostatka reakcije državnih institucija, a broj napada na novinare u Srbiji i regionu je u porastu.
Premijerka Ana Brnabić je, na sastanku sa članovima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, rekla da pitanje zaštite i bezbednosti novinara ostaje kao potpuni prioritet, bez obzira da li se Krivični zakonik sada menja ili ne.
Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da tužba Milenijum tima protiv medija predstavlja zloupotrebu prava. Predsednik NUNS Željko Bodrožić kaže da u Srbiji država podstrekuje na tužbe protiv novinara.
Asocijacija onlajn medija (AOM) upozorava stručnu i opštu javnost da astronomske tužbe koje su podnete protiv Mreže za istraživanje korupcije i kriminala KRIK iz Beograda, predstavljaju još jedan pokušaj gušenja medijskih sloboda i istraživačkih medija u Srbiji.
Redakcija KRIK-a je pod udarom tužbi koje imaju za cilj da je unište, rekla je danas Miranda Patrucić, urednica međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) u okviru ceremonije dodele Nobelove nagrade. Ona je pozvala međunarodnu zajednicu novinara da reaguje povodom ovog slučaja. „Ovo je jedan od finalnih udaraca, pošto nisu upalile sve dosadašnje pretnje i zastrašivanja”, kazala je Patrucić.
Učestale tužbe sa kojima se KRIK suočava u poslednje vreme deo su koordinisane kampanje političkih moćnika i cilj im je slabljenje KRIK-a i gašenje nezavisnih medija u Srbiji, piše u saopštenju međunarodne novinarske organizacije Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).
Redakcija KRIK-a prethodnih meseci zatrpana je nizom tužbi koje su, u većini slučajeva, podneli ljudi iz vlasti ili njima bliski biznismeni. Ukupna vrednost 10 postupaka koji se trenutno vode protiv redakcije, urednika i novinara je 90 miliona dinara – što je tri puta više od godišnjeg budžeta KRIK-a. U jednom slučaju se čak traži zatvorska kazna za novinarke. „Postupci predstavljaju veliki pritisak na našu redakciju i mislim da su u pitanju SLAPP tužbe, odnosno da su pokušaj da se ućutka i ugasi KRIK”, smatra urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.
