SĆF: Sve opasnije okruženje za novinare, sudska zaštita nikad gora

Zbog kršenja prava, građani su podneli skoro 2.500 tužbi protiv medija za samo godinu i po dana.

Medijski sporovi traju dugo – nekad i do šest godina – iako su po zakonu hitni. Odštete koje stignu sa tolikim zakašnjenjem su niske, zbog čega presude nemaju ni preventivan efekat, niti su satisfakcija onima čija su prava prekršena, zaključeno je danas na predstavljanju najnovijeg izveštaja Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) o pravosudnoj zaštiti slobode izražavanja.

S druge strane, zaštita novinara pred institucijama je slaba, a mediji rade u nikad težim uslovima.

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog izveštavanja sa građanskih protesta – prijavljen je rekordan broj ugrožavanja bezbednosti novinara. Ovi slučajevi najčešće su okončavani odlukom tužilaštva da odbaci krivične prijave ili zaključkom da nema mesta pokretanju postupka, pokazuje izveštaj SĆF-a.

„Ovo je četvrti izveštaj kojim smo pokušali da otkrijemo na koji način pravosudni sistem Srbije štiti slobodu govora kada je reč o krivičnim delima na štetu novinara i medija, ali i o ograničenjima slobode govora, odnosno o postupcima koji se vode protiv različitih medija zbog povrede prava”, navela je na početku predstavljanja izvršna direktorka SĆF Ivana Stevanović, dodajući:

„Cilj je da vidimo kako pravosudni sistem Srbije štiti slobodu govora i da vidimo na koji način se sudske, tužilačke i policijske prakse kreću kroz godine i kako ta sloboda raste ili opada. Mogu da kažem da beležimo pad non-stop.”

„Država nagrađuje novinarsku nepažnju”

Predstavljajući deo o parničnim postupcima, nekadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda i jedna od autorki izveštaja Vida Petrović Škero rekla je da je reč o „veoma teškom periodu” i da se pogoršava ambijent u kom rade i mediji i pravosuđe.

Prema njenim rečima, nasilje, pretnje i govor mržnje poslednjih godinu i po dana toliko rastu da „postaju svakodnevica”.

Kao jedan od ključnih problema medijskih sporova, Petrović Škero ističe to da sve češće isti mediji krše ista prava i vode iste kampanje protiv istih ljudi, a da to ne utiče na odluke suda:

„Godinama se u odnosu na neke ličnosti donose presude sa istom visinom odštete koje se čak, kada gledate duži vremenski period koji pratimo, smanjuju. Ne znam da li je to rezon ‘pa navikao se čovek da trpi sve ono što mu se kaže’”, rekla je ona.

Zbog toga, dodaje, sudske odluke više ne ostvaruju svrhu.

„Te odluke onda nemaju nikakav efekat, nemaju dejstvo, nikada ne mogu delovati preventivno kada se tako ponaša i sam sud.”

Najčešće se povrede zakona u medijskim izveštajima odnose na povredu časti i ugleda, prava na privatnost, pretpostavke nevinosti, prava maloletnika i govor mržnje.

Petrović Škero je posebno istakla da provladini mediji neretko gube postupke, a da su zahtevi onih koji ih tuže u velikom procentu usvojeni. Tako je protiv Novosti usvojeno 100 odsto tužbenih zahteva, protiv Informera, Republike (portal Srpskog telegrafa) i Aloa više od 90 odsto, a protiv Kurira 83 odsto.

Istovremeno, upravo ovi mediji, za koje je sudski utvrđeno da krše prava građana, kontinuirano dobijaju najviše novca iz javnih izvora.

„Stiče se utisak da država finansira novinarsku nepažnju, iznošenje neistina, urušavanje porodičnih prava, dečijih prava, prezumpcije nevinosti”, rekla je Petrović Škero.

Ona je istakla i da postoji razlika kad su u pitanju postupci protiv nezavisnih medija, poput Danasa, Nove i KRIK-a, gde podnosioci tužbe ređe dobijaju postupke, ali treba razmisliti i ko njih tuži.

Srbija pasivno reaguje na tužbe kojima se ućutkuju novinari 

SĆF je u izveštaju analizirala i kolike su odštete tražili podnosioci tužbe, jer – kako je rečeno – previsoki zahtevi mogu da ukažu na tzv. SLAPP tužbe, čiji je cilj da ućutkaju novinare i kritičke glasove.

Uočeno je da su visoki odštetni zahtevi, veći od milion dinara, češći protiv medija koji retko krše novinarski Kodeks.

Ana Zdravković, koautorka izveštaja i saradnica Instituta za uporedno pravo, posebno je analizirala fenomen SLAPP tužbi u Srbiji. Ona je istakla da su u Evropi, između ovog i prethodnog SĆF izveštaja, doneta dva važna dokumenta koja daju pravni okvir za zaštitu od SLAPP-a – Direktiva EU i Preporuka Saveta Evrope.

Kao važne mehanizme iz Direktive EU, Zdravković je izdvojila: mogućnost da sudovi u ranoj fazi okončaju postupke koji predstavljaju očiglednu zloupotrebu prava; mogućnost da tužilac snosi celokupne troškove postupka; uvođenje kazni i drugih mera za one koji zloupotrebljavaju postupke na sudu.

„Potrebno je da na sistemskom nivou zaustavimo ovu pojavu koja je jako opasna za celokupno društvo”, rekla je Zdravković.

Ona je podsetila i da se Srbija u međunarodnim izveštajima nalazi među evropskim državama sa najvećim brojem SLAPP tužbi, ali da su naše institucije „pasivne” kad je u pitanju reakcija na njih. 

Zbog toga je, kako je dodala, potreban jasan zakonski okvir i specijalizacija sudija.

„Vrlo često ne možete samo na osnovu formalnog sadržaja nekog akta, recimo tužbe, da zaključite da li se radi o SLAPP-u ili ne. Potrebno je da sagledate širi kontekst: ko je tužilac, kakav je njegov uticaj. Morate da imate uvid u vansudska dešavanja da biste razumeli šta se dešava”, rekla je Zdravković.

Bez sudske zaštite za većinu napadnutih novinara

Deo izveštaja SĆF odnosi se i na krivičnopravnu zaštitu novinara. 

Milijana Trifković, pravnica u Fondaciji Ćuruvija, istakla je da su razmere nasilja nad novinarima postale alarmantne, posebno u poslednjih godinu i po dana i u kontekstu protesta, nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

„Pojedine redakcije i novinari su kontinuirano mete napada, nasilja, zastrašivanja, pretnji. Međutim, odgovor nadležnih institucija nije srazmeran ozbiljnosti uočenih problema.”

Trifković je ocenila da reakcija institucija u nekim slučajevima ne odvraća, već može da ohrabri napadače na novinare.

Prema njenim rečima, pogoršanje bezbednosti medijskih radnika naročito je intenzivirano od novembra 2024, a dodatno od jula 2025. godine. Eskalacija se, kako je rekla, videla na lokalnim izborima 29. marta ove godine, kada je više novinara na više biračkih mesta napadnuto, pretučeno, ometano ili im je oduzimana i uništavana oprema. 

Posebno je istakla da su se neki od tih napada dogodili pred policijom, koja je odbila da adekvatno reaguje.

Uprkos drastičnom porastu nasilja i rekordnom broju prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara (134), u slučajevima iz 2025. donete su svega četiri osuđujuće presude, kaže Trifković.

„Mali je broj slučajeva u kojima je uopšte podnet optužni predlog. U mnogima se ne vidi nikakav pomak u istrazi, pre svega zbog kašnjenja ili nepostupanja policije. Veliki broj predmeta neće ni doći do suda, jer su krivične prijave odbačene ili je doneta službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.”

N1 najčešća meta napada, lokalni mediji na udaru

Izveštaj pokazuje i da su, po broju prijava nadležnima, najčešća meta napada zaposleni televizije N1.

„Prijavljeno je čak 23 napada na štetu medijskih radnika i novinara TV N1 u 2025. i 19 slučajeva u 2024. godini. To je činilo skoro trećinu ukupnog broja prijavljenih slučajeva te godine”, rekla je Trifković.

Ona je dodala i da monitoring verbalnih napada visokih državnih zvaničnika, koji SĆF sprovodi na mesečnom nivou, pokazuje da je N1 i tu najčešća meta.

Izveštaj, prema njenim rečima, pokazuje i povezanost političke retorike i eskalacije nasilja.

„Jedna od retkih osuđujućih presuda iz posmatranog perioda pokazuje da okrivljeni u porukama koje je slao novinaru čak koristi iste formulacije koje političari vladajuće stranke koriste na televiziji i u svakodnevnom govoru kako bi označili i kriminalizovali novinare N1 i Nove”.

Na meti napada su i lokalni mediji, kao što su Magločistač, Bečejski mozaik, Niška inicijativa, Glas Zaječara ili IN Medija.

„Urednica i novinar Glasa Zaječara podneli su pet krivičnih prijava samo u 2025. i to zbog pretnji, snimanja dvorišta i kuće dronom, oduzimanja opreme… Nažalost, nijedna od njih neće imati sudski epilog jer su odbačene”, rekla je Trifković.

Jedan od problema je i to što institucije često ne posmatraju napade na novinare kao da imaju veze sa novinarskim poslom. To je ilustrovala slučajem novinara Glasa Zaječara, kome je oduzet telefon kad je pokušao da izveštava sa skupa Srpske napredne stranke.

Pripadnik obezbeđenja je novinaru oduzeo telefon i vratio mu ga tek po završenom skupu. Krivična prijava je odbačena jer je zaključeno da nije bilo namere „pribavljanja imovinske koristi”, budući da je telefon vraćen.

„Ono što je iznenađujuće jeste da je u ovom slučaju fokus stavljen na to da nije bilo namere da se pribavi korist. U potpunosti je zanemarena dimenzija slobode izražavanja”, rekla je Trifković, naglašavajući da je novinar u tom slučaju sprečen da obavlja svoj posao – da informiše javnost.

Dodatno je zabrinjavajuće, smatra ona, što se učestali napadi posmatraju kao izolovani incidenti.

„Iako izveštaj pokazuje da napadi na pojedine redakcije i na novinare nisu neki sporadični incidenti, nego su kontinuirani, često se dešava da njihove krivične prijave budu olako ili rutinski odbačene, iako bi učestalost napada nalagala dodatni oprez.”

„Policija ili nemo posmatra napade ili u njima učestvuje”

Advokatica Kruna Savović, koja od početka učestvuje u izradi izveštaja SĆF, govorila je o širem trendu urušavanja zaštite slobode izražavanja i bezbednosti novinara.

Ona je istakla da su SLAPP tužbe jedna vrsta pritiska na medije, ali da su fizički napadi na novinare postali „potpuno otvoreni i ogoljeni”, a da je policija „često ili nemi posmatrač ili i učesnik”.

„To je pozicija na kojoj se trenutno nalazimo. Plašim se da ćemo biti primorani da iz sudnice izađemo na ulice. Sloboda izražavanja nije samo stvar novinara, već cele javnosti”, rekla je Savović.

Istakla je i da se sve češće gleda „šta policija ne radi”, kao i to da tužilaštvo ne preduzima sve što može kada MUP ne postupi po tužilačkom zahtevu. 

Međutim, kao još veći problem izdvojila je prekoračenje i zloupotrebu ovlašćenja policajaca.

Kao primere je navela napad na novinarku i snimatelja N1 u Novom Sadu, kada je pripadnik Žandarmerije snimljen kako baca kamenicu na njih, te napad na novinara Radara Vuka Cvijića ispred Pravnog fakulteta, kada je snimljen pripadnik MUP-a koji ga je štitom gurao.

Policija ni u jednom od ova dva slučaja nije mogla da identifikuje napadače. 

Govoreći o napadima na novinare kod kampa pristalica vlasti kod Skupštine Srbije, Savović je rekla da je „Ćacilend jedna ilustracija nečega što je već postojalo godinama unazad, a to je – potpuni princip bezakonja”.

„Sistemski moraju stvari da se promene i mi koji radimo u javnom interesu, a naročito oni koji su trenutno u institucijama, moraju da stanu mnogo hrabrije iza te svoje uloge”, zaključila je Savović.