Zlonamerne tužbe iscrpljuju lokalne novinare, ali oni ne odustaju od kritike i profesionalnog izveštavanja

Više identičnih tužbi protiv IN medije, desetine postupaka protiv portala 021, uključujući i nedavnu osuđujuću presudu zbog prenošenja izjave predsednice Skupštine Ane Brnabić o političaru/novinaru Nemanji Šaroviću, te hapšenje i krivični postupak protiv ekološkog aktiviste Nikole Krstića – neke su od tema o kojima se govorilo na panelu o zlonamernim tužbama čiji je cilj ućutkivanje kritičkih glasova (strateške tužbe protiv učešća javnosti; SLAPP tužbe) u okviru konferencije Partnera Srbija.

Iskustva sa SLAPP i drugim pravnim postupcima koja su danas podelili novinari i aktivisti pokazuju da takvi poduhvati imaju cilj da odvrate od bavljenja temama od javnog interesa, ali i da dugotrajno finansijski i psihički iscrpe one koji kritikuju vlast i moćnike.

„Branimo pravo javnosti da zna”

Urednica portala In medija Verica Marinčić rekla je da se ova redakcija suočava sa više SLAPP postupaka, nakon što nisu pristali da otkriju novinarski izvor i da pod pritiskom uklone sporni tekst i fotografiju.

Ovaj lokalni portal iz Inđije tužila je grupa roditelja nakon objavljivanja teksta o prijemu mladih karatista kod predsednika opštine, gde je, greškom lokalne administracije, deci podeljen med za potenciju „Skočko”.

Roditelji su podneli sedam tužbi u ime osmoro dece, jer je In medija objavila sliku sa prijema na kojoj se vide lica karatista, što im je, kako tvrde, povredilo pravo na privatnost i dostojanstvo. Slika je preuzeta sa zvaničnog sajta Opštine.

Verica Marinčić je ispričala kako je tokom jednog od postupaka pred sudom morala da objašnjava i osnovne stvari iz novinarskog posla – kako se piše vest, šta je lid i kako se biraju sagovornici.

Prema njenim rečima, sud je u jednom od postupaka utvrdio da se redakcija pridržavala profesionalnih standarda i da je tekst istinit, ali je problem bio u objavljivanju fotografije.

Čak i jedna presuda, navela je urednica In medije, predstavlja ozbiljan udarac za budžet male lokalne redakcije, dok zbir troškova u njihovim postupcima dostiže oko dva miliona dinara. Ipak, Marinčić kaže da redakcija nije odustala od svog rada:

„To je i psihičko, i fizičko, i emotivno, i finansijsko iscrpljivanje i to je cilj takvih tužbi – da ućutkaju.”

Dodala je da ih tužbe nisu iznenadile i da je to „odbrana javne reči, prava javnosti da zna, novinarske profesije i etike”.

„Tuženi smo jer nismo hteli da pod pritiskom uklonimo sporni tekst i fotografiju. Znali smo šta su konsekvence i s tim smo se pomirili i uhvatili ukoštac.”

Marinčić je istakla solidarnost i podršku koleginica i kolega. Medijska zajednica, sugrađani iz Inđije, lokalni umetnici, ali i šira javnost su donacijama pomogli ovoj redakciji da prikupi novac za već dospele osuđujuće presude, o čemu je Cenzolovka ranije pisala.

„Presuda koja uzdrmava temelje novinarstva“

Glavni urednik Radija i portala 021 Slobodan Krajnović rekao je da su sudski postupci protiv ovog medija s vremenom postali deo njihovog rada.

021 je prve tužbe dobio još 2001. godine. Danas, Krajnović tubžu odmah prosledi advokatu.

„Ne mogu više da trošim živce na te stvari”, rekao je on, dodajući da su tužbe, ali i pretnje novinarima danas normalizovane.

Osvrnuo se na nedavnu prvostepenu presudu po tužbi Nemanje Šarovića, zbog teksta u kom je 021 preneo izjavu predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić sa RTS-a, a u kojoj Šarovića naziva „Đilasovim plaćenikom“.

Krajnović je naveo da je 021 izjavu preneo bez komentara, uz jasno navođenje izvora, ali je sud ipak zaključio da su Šaroviću povređeni čast i ugled.

Za redakciju 021 je posebno problematično obrazloženje presude, jer, kako kaže Krajnović, „uzdrmava same temelje novinarstva“.

„Po njoj, vi ste kao medij u obavezi – iako tako u zakonu ne stoji – da svaku tvrdnju druge ili treće, čak i četvrte strane, morate da proveravate do njenih temelja, do izvora kako biste objektivno informisali“, rekao je.

021 se žalio na presudu i sada čeka odluku Apelacionog suda. Na pitanje da li takva presuda utiče na budući rad portala, Krajnović je odgovorio: „Apsolutno ne.”

On je ukazao i na poseban teret koji sudski procesi predstavljaju za lokalne medije.

Iako je prebacivanje medijskih sporova pred Viši sud u Beogradu, prema njegovom iskustvu, smanjilo uticaj lokalnih moćnika na postupke, za redakcije izvan Beograda to istovremeno znači dodatne troškove, putovanja i gubitak vremena.

„Za mali lokalni medij to su veliki troškovi koji se uopšte ne uzimaju u obzir”, rekao je Krajnović.

Cilj tužbe je i autocenzura

Jovana Đurišić iz crnogorskog Centra za demokratsku tranziciju ocenila je da u Crnoj Gori broj SLAPP tužbi poslednjih godina raste, dok država još nije razvila dovoljno efikasne mehanizme zaštite novinara i aktivista.

Kao jedan od primera navela je tužbu Andreja Vučića, brata predsednika Srbije, protiv crnogorskih Vijesti zbog teksta zasnovanog na Sky prepiskama u kojima se Vučić pominje.

Prema njenim rečima, cilj takvih postupaka nije nužno samo dobijanje odštete, već da novinar sledeći put zastane i odustane da objavi neki deo priče.

„Novinar i aktivista mora da ima osećaj da je zaštićen, da se ne autocenzuriše i da ne mora u pisanju svakog teksta da se vodi strahom od postupka”, rekla je Đurišić.

Govoreći o tome šta može da zaustavi SLAPP tužbe, Đurišić je rekla da samo usvajanje anti-SLAPP propisa neće biti dovoljno ako sudije ne budu umele da prepoznaju ovakve postupke i reaguju na njih u ranoj fazi.

Zarobljene institucije

Ekološki aktivista Nikola Krstić iz Pokreta Tvrđava na panelu je govorio o drugačijim institucionalnim pritiscima koje trpi zbog svog rada – prekršajnim i krivičnim postupcima, hapšenju i kampanjama u provladinim medijima.

Krstić je rekao da, uprkos pritiscima, njegovo iskustvo pokazuje da u institucijama i dalje postoje profesionalci koji postupaju po zakonu, ali da oni često nisu na mestima sa kojih mogu da utiču na funkcionisanje sistema.

„Mi imamo institucije koje bi mogle da funkcionišu, ali ne mogu jer su zarobljene”, rekao je Krstić.