Kad je, recimo, medije koje on lično čvrsto kontroliše i koristi kao svoj servis, globalna društvena mreža Tviter označila kao provladine, predsednik države Srbije se prvo iščuđavao i „tražio od tvitera“ da i njegov nalog ugasi „kao što je ugasio i Trampov“ pa sad „baš čeka šta će da mu urade“. Svi su krenuli da mu se podsmevaju, uključujući i braću Ruse – kako je i zašto ovim povodom uopšte spojio sebe i Trampa, kad njega niko i ne pominje.
Ali, predsednik se ne da. Nego napravi nagli luping i ustvrdi da su to “svojim kolegama koje mogu da budu ponosne na svoj rad“ smestili neki mediji i nevladine organizacije od kojih se “samo tražilo da plate porez“. „A ja sam rekao – neka ih, ne moraju ni da plaćaju porez.
Evo kako oni hoće svoje kolege da ostave bez posla, tužakajući ih tviteru“ – premešta predsednik težište sa sebe na nove besmislene tvrdnje.
Dakle, „neki“ mediji i nevladine organizacije sad su krivi i za ovu Tviter epizodu. I to zato što nisu hteli da plate porez, iako je predsednik rekao da i ne moraju da ga plate.
Ali, otkud onda sumnje za finansiranje terorizma, a ne za utaju poreza? I kako on bilo koga oslobađa plaćanja poreza? I zašto je sve ovako nepovezano i nelogično? Pa, sasvim namerno i proračunato. Od prošlog leta do sada neke su se preozbiljne afere izdogađale u državi Srbiji, predsednik se svim silama trudi ali ne uspeva da se iz njih iskobelja, pitanja se samo množe a odgovora nema, tako da je i najmanja prilika da to nekako zamaže, dobra prilika i treba je zgrabiti.
Predsednik Srbije tako sada „zna“ da su baš nevladine organizacije i mediji prijavili svoje kolege i odjednom ga jako potresa šta misli taj Tvitter koji ga inače uopšte ne zanima. To je, treba li naglasiti, društvena mreža na kojoj možete da budete, a i ne morate.
Posao srpskih provladinih novinara uopšte ne zavisi od nekog tvitera, ali predsednik ni to ne zna. Kako će naš predsednik da zna te sitnice, kad je uz sve super moći kojima raspolaže, fatalno kasno saznao i o bandi najokorelijih kriminalaca i psihopata koje su na najmonstruozniji način ubijale ljude u sred Srbije. Niko mu nije na vreme rekao da su ljudi ulazili u neku kuću u Ritopeku, a nikad iz nje nisu izlazili, iako je ta grupa mesecima praćena i snimana.
Iščuđava se kad ga ti okoreli kriminalci optuže (braneći sebe) da se kao predsednik države, što lično što preko posilnog Vulina (Aleksandra, ministra), viđao sa njima i zadavao im (neke) zadatke da urade. Sumnja se – da tuku demonstrante. Dozvoljava sebi naš predsednik, kao čovek koji poslovično sve zna i u sve se najbolje razume, da jednog dana javno objašnjava razliku između Skaja koji su ti kriminalci koristili i neke druge Anom aplikacije, a već posle dva dana izjavi kako pojma nema šta je taj Skaj i još se iščuđava – zar to nije skajp? Juuu, pa bio je ubeđen da je to skajp. On od telefonaima samo neko staro sokoćalo, možda je zato. Preko tog sokoćala je razgovarao više od 1.800 puta sa čak 26 lica koja su bila na legalnim merama prisluškivanja. To nam je glavom i bradom otkrio ministar Vulin, njegova desna ruka.
Javnost bi morala da vidi taj spisak – koja su to lica i, posebno, da li je neko od njih možda deo ove kriminalne bande. Ako nije razgovarao ni sam kim od Belivukove grupe, zašto se onda ne objavi taj spisak? To javnost ne zna, taj spisak nemamo, ali zato imamo spisak onih koji su tobože prali novac, jurili (međunarodne) teroriste da im taj novac daju i time ugrožavali državu. I sad još predsednik „saznaje“ da neki mediji i NVO „cinkare“ tviteru nedužne i profesionalne medije zato što su naklonjeni vlasti.
Kad ste u Srbiji vlast, odnosno Aleksandar Vučić, možete da uradite i kažete sve. Možete da delite okolo novac kao da ste pijani milijarder, iako novac nije vaš nego državni iz budžeta, možete da zovete ministra finansija da vam sa plaže pred kamerama obeća devet miliona evra za neki put, možete da gradite stadione dok narod SMS-om skuplja novac da leči decu, možete da sklapate direktne dogovore za kapitalne investicije vredne stotine miliona evra i dolara, možete da ugovore sa stranim investitorima proglašavate tajnom, možete da uzmete državnu zemlju i dodelite je “investitoru“ da na njoj gradi i zarađuje… Ma možete sve. Ne osvrćete se ni na svoja ustavna ovlašćenja predsednika države, niti na važeće zakone. Iako ste, da ironija bude veća, diplomirani pravnik. A kad, pak, niste vlast nego ste nevladina organizacija ili još gore medij koji nije pod kontrolom vlasti, pa pišete šta je istina i postavljate pitanja koja preosetljivi predsednik ne želi da čuje i tražite odgovore koje ne želi da da, očekujte da vas zadesi svašta.
Najmanje da vas u sred leta i korone pogodi vest kako je Uprava za sprečavanje pranja novca, koja od svog postanka ni jedno ozbiljno pranje novca nije otkrila, baš vas lično i vašu organizaciju/ medij označila kao jako sumnjive da ste prali novac i tim novcem finansirali međunarodni terorizam.
I tako, posle tačno godinu dana od ovog beskrajno neinteligentnog poteza vlasti, imamo sledeće: FATF (međunarodno telo za istraživanje pranja novca kod koga je baš država Srbija bila na crnoj listi kao osumnjičena za ta dela) uputio je pismo specijalnim izvestiocima UN-a u kojem se naglašava zabrinutost zbog zloupotrebe propisa; Savet Evrope upozorio je državu Srbiju da ne sme da zloupotrebljava zakon; Reporteri bez granica ovaj potez okarakterisali su kao „lov na veštice“; Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava navela je da ovo postupanje nije u skladu sa obavezama Srbije prema međunarodnom pravu; slučaj “spisak” našao se i u redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama za 2020. godinu.
Na sve to Uprava za sprečavanje pranja novca – ćuti. Ne kažu ni da li su nešto sumnjivo našli, ako jesu šta i kod koga, a ne kažu ni da ništa od ovih ozbiljnih sumnji nisu potvrdili. Jednostavno ćute. Težak je to posao, godinu dana ne može da se privede kraju. A mi, prozvani, osumnjičeni, šikanirani, treba da ćutimo i da čekamo. Šta tačno? Ne možemo tako, gospodine predsedniče.
Sve što se u ovoj zemlji događa i što se dalje bude događalo, isključivo je vaša odgovornost. Onaj ko ima apsolutnu vlast, mora imati i apsolutnu odgovornost. To je jasno i ne može se zamazati, koliko god da ste u tome vešti. Vi biste, naprotiv, morali nama građanima da odgovorite na važna pitanja povezana sa mafijom i prisluškivanjem, pa dalje redom. A mi koji pošteno, u nemogućim uslovima, radimo svoj posao morali bismo da budemo ostavljeni na miru.
To je tako i nikako drugačije u svakoj civilizovanoj zemlji. A ja duboko verujem da Srbija to jeste.
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Ni tri meseca nakon izricanja presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića presuda nije napisana
Predsednik Stenforda podnosi ostavku pošto je brucoš u studentskom listu objavio dokaze o nedostacima njegovih istraživanja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.