Ko je Boris Bratina, ministar koji studentima šalje „prigodnu“ pretnju?

Gostujući na televiziji Tanjug, „očinski“ im je objasnio da nisu svesni „da policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“.

„I negde smo svi smatrali da je dobro da mladi mogu da se izraze i tako dalje. Međutim, u trenutku kada mladi shvate nešto na sasvim ozbiljan način, kada je neko u stanju da im proda anarhističku ideologiju, znate, oni nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“, rekao je Bratina.

Ta izjava, u celini, možda i najbolje sažima politički i javni profil aktuelnog ministra informisanja. Zbog agresivnog tona i govora mržnje, nadimak „Batina“ — kako su ga mnogi već prozvali — deluje kao logična posledica, a ne dosetka.

Ipak, kada je prvi put pomenuto da će preuzeti resor informisanja, Bratina je zvučao gotovo neuobičajeno uzdržano.

„Ne mogu da dajem izjave dok ne budem izabran, to mi je naloženo“, rekao je kratko, u trenutku kada je vest o njegovom imenovanju tek počela da kruži.

Upravo ta rečenica danas zvuči gotovo simbolično: kao da su kasnije izjave zaista „naložene“, ali istovremeno savršeno uklopljene u njegov već prepoznatljiv obrazac — agresivan, direktan i bez zadrške.

I onomad, kada je na mitingu povodom deset godina od NATO bombardovanja, preteći prstom vikao: „Ili ste Srbi i protiv ulaska u Evropsku uniju ili ste protiv Srbije. Sad ćemo da vam pokažemo šta mislimo o ulasku u Evropsku uniju!“, poručio je tada, pa zapalio zastavu EU u društvu Miše Vacića.

U intervjuu za nedeljnik Pečat 2010. godine Beograd Prajd je opisao kao „procesiju bolesnika“ i pozvao na njegovu zabranu.

Kazao je tada da Srbija „stalno trpi propagiranje pederastije kao merila normalnosti“, a nezavisni mediji pisali su da je naročito zabrinjavajuć bio njegov poziv građanima da fotografišu učesnike Prajda, kako bi se njihove slike potom javno izlagale.

„Istakao se“ i u gostovanju na Informeru, rekavši da za Hrvatsku nema druge kazne osim teritorijalne, zbog učestvovanja Hrvata u Prvom i Drugom svetskom ratu i u dešavanjima od početka devedesetih godina.

„Kao i Ukrajinci, i oni to moraju platiti teritorijom. Nema tu druge kazne“, kazao je Bratina, ali se ubrzo, u svoje i u ime ministarstva, izvinio zbog svojih reči koje su „nespretno interpretirane“.

Kada je Centar za društvenu stabilnost objavio spisak od 45 imena, na kojem su mahom novinari nezavisnih medija i kritičari režima, najavljujući da će i o njima praviti filmove po ugledu na onaj o Veranu Matiću, ministar informisanja Boris Bratina kazao je da u tome ne vidi ništa strašno.

Međutim, još dok se samo spekulisalo o tome da će Bratina biti ministar informisanja, mnogi su već taj izbor ocenili kao strašan.

Nakon izjave Darka Glišića, koji je poručio roditeljima da ne upisuju decu na „blokaderske“ fakultete jer će ih odatle vraćati u kovčezima, čini se da je ministar Bratina od strane aktuelnog režima prepoznat kao prilično adekvatan promoter najbezočnijih sadržaja iz SNS-ovog „message boxa“.

Na nama je da vidimo dokle ćemo to da trpimo.