Kad te hoće: Ninoslav Jovanović istog dana postao i urednik romske redakcije RTV i državni sekretar u Vladi Srbije
Povratak države u medije: Država hoće da legalizuje to što je preko Telekoma postala vlasnik medija
Bakarec ima viziju: U hibridnom ratu Zapada protiv Srbije Šolak je šef protesta, komandni štab je na N1, a oficiri su urednici i novinari
Bakarec u dve rečenice zaobišao istinu četiri puta: ALIA demantuje da je REM 20 (i nešto) puta tužio N1 i Novu S
Veljko Milić: Novinari lokalnih medija mnogo izloženiji pretnjama nego oni u Beogradu i Novom Sadu
Provladini tabloidi od kada je opozicija juče najavila protestni skup "Srbija protiv nasilja" objavili su niz tekstova, odnosno pamfleta u kojima targetiraju predstavnike opozicije i predstavljaju ih kao "nasilnike".
Albanofobija u Srbiji još nije umrla, a ka’će ne znamo. I što je krajnje neobičan osećaj straha, prezira i mržnje prema Albancima, bar za državu i društvo koji formalno žele Kosovo sa većinskim albanskim stanovništvom u svom sastavu, zar ne? Ili to, po starom-lošem običaju, Srbija želi Kosovo – ali bez kosovskih Albanaca u istom?
Poslednjih dana na društvenim mrežama pojavljuje se veliki broj objava u kojima se veličaju višestruka ubistva koja su se desila na Vračaru i u Mladenovcu i ujedno podržavaju počinioci. Neretko je reč o maloletnim osobama, a njihovi snimci se masovno "lajkuju" i "šeruju".
Smjernice za uklanjanje štetnih sadržaja postoje, ali je nedosljedna primjena u praksi.
Publikacija “Štetni narativi tokom izbora: Kampanje diskreditacije, rodni stereotipi i narativi mržnje”, predstavljena 21. marta 2023. godine u Sarajevu, donosi detaljnu dekonstrukciju štetnih narativa zabilježenih tokom Opštih izbora 2022. o kandidatkinjama, etno-nacionalnim grupama, stranim akterima, te Centralnoj izbornoj komisiji Bosne i Hercegovine.
Tviter više ne može da zaštiti korisnike od trolovanja, dezinformacija u organizaciji država i seksualne eksploatacije dece, posle masovnih otkaza i promena pod novim vlasnikom Ilonom Maskom, rekli su za BBC insajderi iz ove kompanije.
Bilo koji veći događaj ili dešavanje na domaćoj političkoj sceni ne prolazi bez refleksije na društvenim mrežama i obrnuto. Nakon napete komemoracije Mare Buneve u Skoplju, provokativnih i uvredljivih izjava Angela Džambaskog prema Makedoniji i incidenta sa Hristijanom Pendikovim, društvene mreže i mediji preplavljeni su govorom mržnje, lažnim vestima i stranom propagandom, što, prema insajderima, izaziva nasilja i dalje produbljuje podele među građanima po svim osnovama.
Razmenjene poruke nedvosmisleno svedoče da Vladan Stefanović određuje šta mediji u Bačkoj i Banatu moraju da objave, čak i kada su po sredi najgrublje uvrede zasnovane na genetskom poreklu i političkoj pripadnosti.
Uloga medija je ključna u borbi protiv stereotipa, s obzirom na svakodnevnu konzumaciju različitih medijskih sadržaja.
Pre nekoliko dana u Novom Sadu su pretučena dvojica zagrebačkih pozorišnih radnika, u centru grada, samo zato što su međusobno pričali hrvatskim jezikom. Prišla im je grupa mladih nasilnika, upitala da li su “to oni iz Hrvatske”, pa je posle potvrdnog odgovora počela da ih bije i rukama i nogama. Novosadske nevladine organizacije najoštrije su osudile napad na članove čuvenog zagrebačkog ITD teatra, konstatovale da je njihov grad postao “nacionalistički bastion mržnje i zla” i za to su optužile gradsku, pokrajinsku i republičku vlast koje “dugo već promovišu mržnju i nasilje u medijima koje kontrolišu”.
Srbija je u toku 2021. godine imala najlošiji sistem informisanja u regionu od zemalja koji su obuhvaćeni godišnjim barometarom američke nevladine organizacije Ajreks (IREX). Srbija je najlošije ocenjena u indikatorima koji ocenjuju širenje mržnje uz pomoć medija i finansiranje medija.
Od automatizacije proizvodnje sadržaja do pomaganja naporima provere činjenica, veštačka inteligencija (AI) se poslednjih godina sve više koristi u novinarstvu. Usput su i mogućnosti koje algoritmi nude medijskim organizacijama postale jasnije. Među njima, AI tehnologije mogu igrati ulogu u poboljšanju zastupljenosti žena u vestima. Ona je rekla on je rekao, bot Financial Times-a, bio je jedan…
Ivana Jelača sa Instituta za medije i različitosti koji je sproveo monitoring o govoru mržnje u medijima u Srbiji rekla je, gostujući u Danu uživo na N1, da je on definisan zakonom, da ne bi trebalo da postoji, ali da istraživanje pokazuje koliko je on čest i koliko targetira ranjive grupe društva.
Nakon usvajanja Zakona o medijima u Crnoj Gori broj negativnih komentara manji, ali i dalje izražen.
Prema rezultatima monitoringa medija na Zapadnom Balkanu seksizam, mizoginija, govor mržnje prema ženama i LGBT+ zajednici, kao i govor mržnje na osnovu etničke pripadnosti najprisutniji su u zapadnobalkanskim medijima i nešto što je zajedničko celom regionu.
Rečnik u srpskom parlamentu je "zapaljiv", napadaju se neistomišljenici i mediji, a zaštita prava diskriminsanih osoba bi morala biti bolja, ukratko je poruka Izveštaja o ljudskim pravima i demokratiji u svetu visokog predstavnka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela za prošlu godinu. Piše i da bi Srbija trebalo više da podrži slobodu izražavanja, a da se govoru mržnje suprotstave svi političari.
U Crnoj Gori mizogini i govor mržnje su u porastu, a etničke podjele i vjerska netolerancija su produbljene, konstatovala je 29. marta u izvještaju međunarodna organizacija Amnesty International.
Nemački istražitelji su otkrili oko 400 slučajeva govora mržnje na internetu, u vezi sa prošlonedeljnim ubistvom dva policajca koje su očigledno počinile lovokradice da bi izbegle hapšenje, saopštili su zvaničnici.
Osamnaest organizacija civilnog društva zahtevalo je danas od Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da što pre sankcioniše predsednicu Saveta REM-a Oliveru Zekić zbog krešnja Kodeksa članova tog tela.
Deo javnosti u Crnoj Gori zatražio je od Agencije za elektronske medije (AEM) da reaguje na uvredljive poruke koje je lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj uputio na račun građana Cetinja i crnogorske nacije preko televizije Hepi (Happy).
