Međunarodne organizacije pozivaju Vladu Kosova da unapredi slobodu medija

Sloboda medija na Kosovu beleži period opadanja od 2023. godine, kao rezultat niza negativnih dešavanja, što zahteva hitne mere vlade, zaključila je danas međunarodna misija za slobodu medija.

Nakon dvodnevne posete Prištini koalicije organizacija za slobodu medija, partnera Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara, delegacija je utvrdila da je stabilan nivo slobode medija u zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji zamenjen pogoršanjem tokom poslednje tri godine.

Iako Kosovo ima pluralistički medijski pejzaž, nizak nivo fizičkog nasilja nad novinarima i široko usklađeno zakonodavstvo sa evropskim i međunarodnim standardima, više standarda slobode medija narušeno je od strane vladajuće partije, Samoopredeljenje.

Usvajanje Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM) od strane Skupštine, koji je kasnije oboren kao neustavan, a koji bi povećao političku kontrolu nad NKM-om, nedovoljno finansiranje i politički pritisak na Radio-televiziju Kosova (RTK), kao i kontinuirani porast verbalnih napada i omalovažavanja novinara od strane političara vladajuće partije, ključni su faktori ove ocene delegacije.

Ova dešavanja su potkopala pozitivnu putanju Kosova u oblasti slobode štampe i razvoja medija od proglašenja nezavisnosti. Time je narušen status Kosova kao jasnog regionalnog lidera u oblasti slobode medija.

Kada je reč o klimi bezbednosti novinara na Kosovu, medijski akteri su uopšteno izrazili poverenje u postupanje tužilaca u poslednje vreme, dok je delegacija primetila i pozdravila unapređenja u postupanju sudija.

Posebno je pozdravljena nedavno usvojena Strategija Sudskog saveta Kosova (SSK) za unapređenje pristupa pravdi 2026–2028, koja daje prioritet slučajevima bezbednosti novinara, klevete i SLAPP tužbi protiv novinara. Čini se da ona već ima uticaj u praksi, jer su neki slučajevi rešeni u kratkom roku pred sudovima. Strategiju SSK pozdravila je i Evropska koalicija protiv SLAPP tužbi. Porast fizičkih napada na novinare u 2023. godini vratio se na prethodne nivoe, dok su nedavni slučajevi napada na medijske radnike rezultirali sa nekoliko osuđujućih presuda.

Međutim, ukupan broj slučajeva koje je dokumentovalo Asocijacija novinara Kosova (ANK), uključujući omalovažavanje, diskreditaciju i onlajn uznemiravanje novinara, naročito od strane političkih figura, značajno je porastao poslednjih godina, dostižući vrhunac 2025. godine. Glavni izvor ovih napada su političari iz Samoopredeljenja. Posebno zabrinjavajući trend koji su identifikovali brojni medijski akteri jeste upotreba toksičnih narativa od strane zvaničnika Samoopredeljenja, koji novinare koji postavljaju legitimna pitanja lažno predstavljaju kao „plaćenike“ Srbije i „agente“ koje finansiraju strane sile. U slučaju medija na srpskom jeziku i drugih ne-većinskih medija, ovi pritisci dodatno su pojačani pretnjama stranih vlada i nedostatkom pristupa javnim informacijama na njihovim jezicima.

Tokom sastanka sa premijerom, delegacija je direktno pozvala njega, ministre i zvaničnike vladajuće partije da daju primer društvu osuđujući i uzdržavajući se od korišćenja neprihvatljivih klevetničkih kampanja, posebno upotrebe zapaljivog jezika prema novinarima. Premijer se nije obavezao da će javno osuditi takve napade.

Iako Kosovo ima raznovrstan i dinamičan privatni medijski sektor na tržištu televizijskog emitovanja i onlajn medija, medijski pejzaž suočava se sa izazovima uticaja političkih i poslovnih interesa, kao i slabim razdvajanjem između vlasništva nad medijima i uređivačke politike. Ukorenjeni sistemski problemi, uključujući nedostatak transparentnosti javnih vlasti, nastavljaju da podrivaju istraživačko novinarstvo i novinarstvo koje poziva vlasti na odgovornost, čime se slabi klima za nezavisno izveštavanje i smanjuje poverenje javnosti u medije.

Delegacija je naglasila značaj nezavisnosti i adekvatnog finansiranja javnog servisa RTK i pozvala premijera da obezbedi odgovarajuće resurse i uskladi zakonodavstvo sa članom 5 Evropskog akta o slobodi medija (EMFA). Ostajemo zabrinuti što RTK posluje u teškim ekonomskim uslovima bez rešenja za svoju imovinu, dok nedostatak finansiranja otežava neophodna ulaganja. Delegacija je izrazila zabrinutost zbog slučajeva smene pojedinih voditelja vesti, ukidanja informativnih emisija i stalnih navoda o političkom pritisku. Na jednom sastanku, menadžment RTK snažno je odbacio izveštaje o pritisku na novinare i pretnjama uređivačkoj nezavisnosti.

Premijer i zvaničnici su izjavili da je uticaj nad medijima od strane posebnih poslovnih, korporativnih i oligarskih interesa glavni izazov za slobodu medija na Kosovu. Delegacija misije naglasila je da, iako su transparentnost vlasništva i zaštita uređivačke nezavisnosti u redakcijama od ključnog značaja, to ne sme skrenuti pažnju sa odgovornosti vlade za pad slobode medija u zemlji.

Kako bi se pitanja transparentnosti vlasništva nad medijima rešila na demokratski i proporcionalan način, delegacija je pozvala premijera i njegovu vladu da prioritet daju usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa članom 6 EMFA. Delegacija je takođe ukazala na obavezu premijera da ponovo uspostavi saradnju sa međunarodnim organizacijama u izradi novog zakona o medijima (NKM) u skladu sa evropskim standardima.

Misija je zatražila da vlada izmeni zakonodavnu agendu kako bi uključila Zakon o Radio-televiziji Kosova i Zakon o zaštiti izvora novinara, u skladu sa EMFA i ciljem Kosova za članstvo u EU.

Pravni okvir za slobodu medija i bezbednost novinara na Kosovu uopšteno ostaje u skladu sa standardima EU. Nijedan novinar nije uhapšen poslednjih godina. Tokom sastanka, premijer Kurti dao je verbalne garancije da kleveta neće biti ponovo kriminalizovana, suprotstavljajući se nedavnim pozivima visokih zvaničnika Samoopredeljenja.

Poslednjih godina, odluke Ustavnog suda, Vrhovnog suda i redovnih sudova pokazale su nezavisnost pravosudnog sistema i njegovu sposobnost da štiti slobodu medija. Ipak, činjenica da je najviši sud u zemlji morao da obori zakon koji je pretio nezavisnosti NKM predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja koji simbolizuje rastući pritisak na temelje medijskog sistema Kosova.

S obzirom na to da je sloboda medija ključni stub procesa pristupanja Kosova u EU, potrebni su značajni napori aktuelne vlade kako bi se obnovilo poverenje u njene demokratske kredencijale i vratilo na prethodni put napretka u oblasti slobode medija koji je zemlja beležila tokom poslednjih 15 godina.

Kako bi podržali ovaj proces, partneri misije će objaviti izveštaj koji sumira nalaze i daje preporuke vladi, koji će takođe biti podeljen sa Savetom Evrope, Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Misija u Prištini održana je od 24. do 26. marta. Delegacija se sastala sa premijerom Albinom Kurtijem, kao i sa urednicima i novinarima, pravosudnim vlastima, regulatornim organima i predstavnicima javnog servisa RTK.

U misiji su učestvovali Asocijacija evropskih novinara (AEJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Indeks cenzure/Index on Censorship, Međunarodni institut za štampu (IPI), Opservatorija za Balkan, Kavkaz i Transevropu/Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) i Reporteri bez granica (RSF). Misiju je podržalo Asocijacija novinara Kosova (ANK). Slična misija prikupljanja činjenica na Kosovu organizovana je od strane partnera Platforme Saveta Evrope 2022. godine.