08. maj 2022.

Novi napadi na novinare: Režim i „patrijote“ na istom zadatku ugrožavanja bezbednosti novinara

Nedavni izbori, a i Putinova invazija na Ukrajinu, dali su doprinos rastu tenzija u društvu, a samim tim i podstakli nove napade i pritiske na nezavisne medije i novinare, a najdrastičniji su primeri nedavnih pretnji i uvreda upućenih redakciji Danasa i ugrožavanja bezbednosti dopisnika Danasa iz Zaječara Miljka Stojanovića.

Nema dana da neko od novinara i nezavisnih redakcija od vremena parlamentarnih izbora, nije dobio pretnje, i to brutalnije i ogavnije nego ikad. Time je nada da će nakon glasanja 3. aprila barem malo utihnuti orkestrirani ili solističko aranžirani verbalni napadi na novinare – potpuno iščezla.

Stanje je zapravo gore, jer se dan za danom ispaljuju rafali sa društvenih mreža sa ubistvenim sadržajem i pozivima na klanje, na ubistvo članova porodica i aktiviranje eksplozivnih naprava, vatrenog oružja pa čak i ruskih tenkova.

Najnoviji slučajevi sa novinarima i redakcijom Danasa, TV N1, Nove, Južnih vesti, čelnika NDVN i Podrinskih novina, mađarskog info centra u Subotici i drugih, potvrđuje da je ono o čemu se ranije pisalo za vreme predizbornih događaja, sad dobilo zločinačkiju formu.

Redakcija lista i portala Danas je 22. aprila dobila niz pretnji smrću zbog citata Mahatme Gandija koji je objavljen u štampanom izdanju i na Instagramu, a koji glasi: „Istina, a ne Bog“.

Čak je pokrenuta akcija kojom su se građani pozivali da zatrpaju inboks redakcije porukom „Bog je istina” “Poklaćemo vas sve“, „Jednog po jednog klaćemo ko god radi za ovu sektu“, „I vi ste na spisku! Sudiće vam se!” „Sekta ste najgora, rak vas načeo kad moram da psujem na Veliki Petak, majku vam provokatorsku je*em!“ samo su neke od pretnji i uvreda koje su stigle na adresu Danasa.

Svakog dana po jedna strela

Prema evidenciji NUNS-a, pomenuti slučaj je bio šesti incident počinjen na štetu novinara u Srbiji u sedam dana krajem aprila. Odmah zatim su ponovo targetirani novinarka Danasa Snežana Čongradin i predsednik NDNV Dinko Gruhonjić.

Pre toga, napadnuta je zgrada Mađarske medijske kuće u Subotici, tri puta su napadani i prećeno je novinarima televizije N1 i ekipa portala Nova.rs, a pre dva meseca Miljko Stojanović, dopisnik Danasa iz Zaječara je morao da traži zaštitu policije zbog pretnji smrću.

Mreža Safejournalists, koja predstavlja preko 8.200 medijskih radnika na zapadnom Balkanu, pridružila se NUNS-u u osudi ovih krivičnih dela i pozvala nadležne u Srbiji da osiguraju bezbednost novinara i kazne počinioce.

Prema izveštaju Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara, Srbija je među zemljama u kojima je prijavljeno najviše slučajeva zastrašivanja i uznemiravanja novinara.

Ovde su tokom 2021. godine zabeleženi i slučajevi nasilja nad novinarima tokom javnih događaja, pretnji, uključujući pretnje smrću, zloupotrebe tužbi protiv novinara, kao i zastrašivanja novinara.

I predstavnica za slobodu medija OEBS Tereza Ribeiro je nedavno izrazila zabrinutost zbog ugroženosti medijskih radnika u Srbiji i zatražila od vlasti da identifikuju i procesuiraju odgovorne, prenele su agencije.

„Ekipa portala Nova je sprečena da snima na jednom gradilištu, dok je Televizija N1 primila pretnje smrću, uz nazivanje zaposlenih lažovima i stranim plaćenicima“, saopštio je OEBS.

Podsetimo, u noći 25. aprila putem Fejsbuka upućene su uvrede i pretnje Dinku Gruhonjiću i članovima njegove porodice – supruzi, deci i sestri, optužbama da je „izdajica“, uz gomilu gnusnih reči i izraza. Ovo je samo jedna u nizu pretnji Gruhonjiću, a ranije su u ulazu zgrade u kojoj stanuje bile ispisivane preteće poruke.

Stav NUNS-a i NDNV je da država snosi odgovornost, jer su brojni nosioci javne vlasti i njihovi tabloidi javno etiketirali Gruhonjića, zbog njegovog profesionalnog novinarskog rada, često i na nacionalnoj osnovi.

Međunarodne institucije, strukovna i druga udruženja još uvek deluju brzo i oštro, upozoravajući vlasti u Srbiji da je nedopustiv pad sigurnosti poslenika javne reči, ali zahtevi za bržim i neizostavnim otkrivanjem počinilaca i za njihova procesuiranja zasad ostaju neuslišeni. Naravo, u režimskim medijima i na javnom servisu i televizijama sa nacionalnim frekfencijama o svemu tome nema ni reči.

Učestalo na meti „razrađenih“ zločinaca

To za Dosije NUNS-a potvrđuje i Igor Božić, direktor programa televizije N1 Beograd, medijske kuće čiji su novinari među najčešćim ciljevima napada i pretnji iz takozvane sfere “patrijota”, a zapravo neosuđenih zločinaca.

– Retke su kazne za počinioce ovih pretnji i to njih, naravno, dodatno ohrabruje. Ako slučaj i dođe do suda i sudija odluči da presudi počiniocima, onda je to uglavnom uslovna kazna do godinu dana, praktično bez posledica po one koji prete. U digitalnom svetu se verovatno osećaju još slobodnije, misle da su anonimni, iako je tuilaštvo za visoko-tehnološki kriminal osposobljeno da pronađe praktično bilo koga u virtuelnom svetu, tvrdi Božić.

On podseća da se pretnje stalno ponavljaju, često su vrlo brutalne i u N1 smatraju da nikako ne smeju da se ignorišu.

– Ne mogu da kažem da nema reakcija u javnosti kada se pretnje objave, ali mi se čini da su svi oguglali na brutalnost rečnika u javnom prostoru u Srbiji. Nije ni čudno, s obzirom na to šta nam se sve događalo proteklih godina. Retko šta može da vas šokira kada ste preplavljeni verbalnim nasiljem svakodnevno, a granica do fizičkog ugrožavanja bezbednosti novinara je veoma mala. Tada se čuje i međunarodna javnost i reagauje kao u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. Ipak, pitam se, da li treba nekome da izgori dom i da samo srećom novinar preživi, pa tek onda da se shvati koliko je situacija alarmantna, navodi direktor TV N1, komentarišući nedostatak ne samo reakcija vlasti već i ponašanje nadležnih kojima, očigledno, odgovara ovakvo stanje neposredne opasnosti.

Istovremno, on smatra da utisak o politički izazvanoj prljavštini u vreme izborne kampanje nije nikakva novost, naprotiv.

– Narativi javnih ličnosti i političara su takvi da često koriste uvrede, a uvrede lako prerastu u pretnje i to se širi nemerljivom progresijom na sve sfere, kaže programski direktor TV N1 za Dosije.

Mete su gotovo uvek nezavisne redakcije i profesionalni novinari, da ne govorimo o onima koji su opoziciono nastrojeni. Tako je krajem aprila, posle prethodnih objavljivanja poternica kojima je u decembru prošle godine bio oblepljen Šabac, u kojima se traži glava urednice Podrinskih novina Isidore Kovačević, ona ponovo bila meta napada, prenose Danas i Podrinske.

Kovačevićeva je dobila preteću poruku, nakon što je na društvenim mrežama objavila fotografiju funkcionera SNS, uz komentar „kad ti stranka bira društvo“. Njoj je upućena poruka puna uvreda u kojoj se navodi da “treba da prestane sa pisanjem, jer će u suprotnom oni početi da prave objave o njoj, dok ne završi u ludnici“.

– Pretnje su upućene sa lažnog profila i predstavljaju ugrožavanje bezbednosti. Prvo sam u policijskoj stanici podnela prijavu, pa sam dala izjavu u drugoj zgradi policije, inspektoru. Ništa mi nisu rekli. sem da „znam proceduru, oni to šalju u tužilaštvo i oni dalje rade“. Jasno je da ne žele da rade, tako da ne očekujem nikakav ishod, sem da postoji dokumentovano, za ne daj Bože, da sam prijavljivala i da nadležni nisu reagovali”, rekla je Kovačevićeva za Danas.

Glavnoj i odgovornoj urednici Podrinskih i ranije su upućivane brojne pretnje, između ostalog i takva „da je potreban metak njoj i njenoj porodici“, ali dosad niko nije odgovarao za to.

Ponavljanje baražne vatre

Sličan je slučaj i Snežane Čongradin, novinarke Danasa kojoj se najverovatnije ponavlja baražna vatra od pojedinca kome je ona već bila cilj. Nova pretnja, sa anonimnog naloga na Instagramu, neodoljivo podseća na prošlogošnju koju je dobila sa zvaničnog naloga člana Fudbalskog saveza Srbije, protiv koga istraga i dalje traje, a proces tapka u mestu.

– Sve to traje predugo, a dosta je i besmisleno da objašnjavam iznova i iznova kako sam se osećala prilikom prvog napada. I to pred advokatom nasilnika, a moguće i pred počiniocem. Valjda je sistem tako postavljen da me ispituje sam napadač pred tužilaštvom, da oni uvide koliko sam ja zaista ugrožena, kaže Čongradin za Danas i sarkastično dodaje da ima utisak da država želi da je upozna sa napadačem lično.

Pošto ovaj proces nikako da se završi, nju nije začudilo novo vređanje: „Snežana, mojne sa znojave prste po tastaturu da udaraš. Veliki pozz draga nepismena šašava nakazo, rugobo neopevana, srce mutavo bangavo. brigo moja jedina!“, napisao je IG korisnik „hvale_se_da_seku“.

Retorika koju je nedavno neimenovani poslao, identična je onoj koju je krajem prošle godine uputio njoj lično, ali i u vidu video poruka M.Č, funkcioner FSS On je tada naveo da je Čongradin “njegova jedina briga“, i da treba to „da zapamti“. Zbog njenih kolumni o Srebrenici i Republici Srpskoj.

Izgleda da je, umesto tadašnjih odbrana lika, dela i nazovi murala osuđenih ratnih zločinaca, poslednjih meseci na delu veličanje „ruske braće“, i to samo one koja ubija i razara po Ukrajini.

Zapravo serijal novih pretnji i uvreda se i zakotrljao nakon invazije Rusije na Ukrajinu, a da u tom narativu postoji leglo izuzetno opasnih namera jedan od dokaza je i taj da su novinaru Miljku Stojanoviću, dopisniku Danasa iz Zaječara, nakon teksta o Ukrajincu koji je izbegao iz Ljvova, upućene pretnje smrću preko Fejsbuka.

Smatrajući da mu je ugrožena bezbednost, Stojanović je slučaj prijavio policiji, koja je o pretnjama novinaru Danasa i mladiću iz Ukrajine, obavestila tužioca.

U jednom od mnogobrojnih komentara, uz uvrede, poručeno je Stojanoviću da, ukoliko ne obriše svoj tekst, „policija može samo da dođe da ga popiše“. Ukrajinac, o kojem je pisao Stojanović, okrakterisan je kao „nacista“ i optužen da „podržava Nato, Oluju i ostale akcije usmerene protiv Srbije“. Ovaj slučaj i dalje traje pred sudom, a počinilac pretnji kome je izrečena zabrana prilaska Stojanoviću, već dva puta se nije pojavio na ročištu.

Da se krug i kapisla mogućih teških zločina ne zatvara, svedoči i Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa. Redakcija ovog lista je tokom marta i aprila imala u dva navrata pravu kanonadu pretnji na društvenim mrežama, a neki se nisu libili da pišu preteće poruke i direktno na redakcijske mejlove.

– Prvi put je bilo zbog našeg izveštavanja o ratu u Ukrajini, drugi put zbog pomenutog citata Mahatme Gandija, u redovnoj rubrici „Budi Danas pametan“, na Veliki petak po julijanskom kalendaru. Tada im se nije svidela Gandijeva misao: „Istina, a ne Bog“. Te pretnje uoči Uskrsa bile su ogavne – od ubistva, silovanja do slanja ruskog tenka na adresu naše redakcije. Čini mi se da su i prvi i drugi put oni koje prete bili isti – rusofilski, pre bih rekao putinofilski desničari, fanatici koji nemaju mnogo veze sa pravoslavnom verom i hrišćanstvom, ali vole da se busaju u grudi kao veliki vernici, ističe Petrović za Dosije.

On kaže da je redakcija prijavila pretnje Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i daje ono hitro reagovalo, te da uveliko radi na otkrivanju identiteta tih ljudi.

– Slaba je to uteha za nas i sve profesionalce u novinarstvu, kad se zna da je atmosfera u društvu takva da mnogi misle da je pretiti „izdajničkim“ novinarima bogougodno delo, a takav ambijent se generiše iz ponašanja vlasti i njihovih televizija i tabloida prema „neprijateljskim“ medijima. Rat u Ukrajini jako je pojačao onu podelu na „izdajnike i patriote“ i motivisao šoviniste i ekstremne desničare da se obračunaju sa „izdajničkim medijima“, a list Danas tu glupu i ničim zasluženu etiketu ima već 25 godina, kaže Petrović.

Svega toga ne bi bilo da u Srbiji i država sama ne ugrožava sigurnost novinara, kako tvrde Reporteri bez granica. Zbog toga naša zemlja na listi svetskog indeksa slobode Reportera bez granica zauzima 93. mesto od 180 zemalja. To je treća najgora pozicija u Evropskoj uniji i druga najgora na Zapadnom Balkanu, rekao je nedavno Pavol Salai, šef odeljenja za EU i Balkan Reportera bez granica.

U pitanju su verbalni napadi protiv nezavisnih novinara, koji se potom nastavljaju na provladinim medijima, a najveći problem je nekažnjivost zločina učinjenih protiv novinara. Zato se verbalni i fizički napadi ne mogu odvojiti i svi treba da snose odgovornost za stvaranje klime u kojoj je opravdano napadati novinare, jasan je bio Salai.

„Strani faktor“

Na pitanje da li je, uslovno rečeno „strani faktor“ nedovoljno oštar u osudi i u konkretnim akcijama prema režimu u Srbiji, koji ne samo da toleriše, nego u svojim medijima raspiruje mržnju i laži, kada je reč o radu profesionalnih redakcija, Igor Božić odgovara konstatacijom da je reakcija, pre svega, međunarodnih novinarskih udruženja i dalje brza i profesionalna. Međutim, on misli da vlasti u Srbiji to i dalje ignorišu.

„S druge strane, kada međunarodni predstavnici koriste diplomatski rečnik u ocenama stanja u medijima, vlast to ne shvata ozbiljno. Utisak je da svima postajemo dosadni. I nama je dosadno da stalno izveštavamo o surovim planovima u kojima se pominju klanja, ubistva novinara i njihovih porodica. Ali, nažalost, to nasilje je svuda oko nas, a mi na njega se nikako ne smemo naviknuti“, ističe programski direktor TV N1.

Fridom haus: Srbija u regresiji

U nedavnom izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji“, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Prema zaključcima izveštaja, najveći pad u Srbiji Fridom haus primećuje u oblastima medija, civilnog društva i korupcije.

U delu o medijima navode da su pretnje i napadi na novinare u Srbiji i dalje veliki problem. Podsećaju da je prema podacima NUNS-a tokom prošle godine prijavljen 151 napad na novinare. Kao veliki problem za medije Fridom haus navodi i SLAPP tužbe, koje zapravo imaju za cilj da finansijski iscrpe redakcije, a gotovo sve su pokrenuli ljudi bliski vladajućem režimu.

Tanja Maksić: Etiketiranje i javne kampanje pretvaraju novinare u mete

Režimske kampanje protiv nezavisnih medija su samo jedna u nizu nedemokratskih praksi koje doprinose urušavanju medijskih sloboda. Takva praksa ne samo da negativno utiče na rad novinara, povećavajući cenzuru i samocenzuru, već dovodi u pitanje i poverenje građana u medije i sam kvalitet informisanja. Etiketiranje i javne kampanje protiv medija koji kritički izveštavaju o potezima vlasti, mogu ozbiljno da ugroze i bezbednost novinara, jer ih pretvaraju u mete“, kaže Tanja Maksić, projekt koordinatorka BIRN Srbija.

66

ozbiljnih napada na novinare, redakcije i medijska udruženja zabeleženo je u prošloj godini u Bazi napada i pritisaka NUNS-a – 26 pretnji smrću, 20 verbalnih pretnji, osam fizičkih napada i 12 pretnji organizacijama. Uz to, zabeleženo je i 96 pritisaka na novinare u 2021.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend