09. okt 2022.

NUNS, UNS i SINOS od ambasade Britanije traže da Asanž ne bude izručen SAD

Novinari i medijski radnici okupili su se ispred britanske ambasade u Beogradu, u okviru okviru međunarodne akcije novinara kojom se od Velike Britanije traži da ne izruči osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža SAD.

Foto: David G. Silvers ( CC BY-SA 2.0)

Oni su na kratkom protestnom skupu najavili da će zahtev koji su potpisali Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS), predati ambasadi u ponedeljak.

Predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa rekla je novinarima da su SAD i Velika Britanija deklarativno najveći borci za ljudska prava i slobodno novinarstvo, a da se u aktuelnoj situaciji „drastično gaze i ljudska prava i slobodno novinarstvo“.

„Kažnjavanje ovog čoveka, koji je veliki borac, koji je žrtvovao svoj život da bi se borio za istraživačko novinarstvo da bi pokazao neku istinu koju vlast te dve države želi da prikrije“ je surova kazna, dodala je ona.

Naglasila je da su UNS, NUNS i SINOS članovi i Evropske i Međunarodne federacije novinara, koje u isto vreme u Velikoj Britaniji prave protest ispred zgrade parlamenta istim povodom.

Ona je apelovala i na vlasti u Srbiji da reaguju tim povodom, dodajući da će pismo sa istim zahtevom kao ambasadi, predati i skupštini Srbije.

Član izvršnog odbora SINOS-a Dejan Gligorijević naveo je da uskoro ističe rok za odluku o žalbi na izručenje koju je Asanž podneo, navodeći i da ga u slučaju izručenja čeka oko 150 godina zatvora.

„Ovo je veliki međunarodni pritisak na međunarodne vlasti koje odlučuju o tome da li će biti izručen Asanž ili ne. U svakom slučaju, akcija je dobrodošla i ako ne urodi plodom, to će biti veliki protivakt demokratskih procesa i svetskog javnog mnjenja, koje traži da se oslobodi Asanž“, kazao je on.

Gligorijević je izrazio nadu da će Asanž biti pušten, ali da bi njegov izlazak na slobodu mogao da bude „poziv i drugima da se bave državnim tajnama“.

Džulijan Asanž je osnivač medijske organizacije „Vikiliks“ koja je do 2015. godine objavila bazu podataka sa više od 10 miliona poverljivih dokumenata, zbog čega je uhapšen 2019. godine u Londonu, kada mu je Ekvador ukinuo sedmogodišnji azil.

Velika Britanija u junu je odobrila izručenje Asanža u SAD, na šta je on podneo žalbu. U slučaju izručenja, Asanž bi u SAD mogao da bude osuđen na oko 150 godina zatvora zbog krivičnog dela špijunaže u vezi s materijalom objavljenim na „Vikiliksu“.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend