Odbijena tužba predsednika PO Spirića protiv urednice KoSSeva

Predsednik Privremenog organa je urednicu KoSSeva i predsednika štrajkačkog odbora Ekonomske škole, Janićijević Aleksandra, tužio, zatraživši naknadu nematerijalne štete od 5000 dinara zbog „pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti“.

Lazarević je Spirić tužio „zbog naslova“, a Janićijevića za izjavu koja „ne odgovara istini“ a koju je dao za KoSSev portal.

On je naveo da je rečenica u naslovu „grubo izvučena iz smisla članka“, te da mu je tako istaknuta – „nanela nematerijalnu štetu povredom prava ličnosti“.

U sudskoj odluci se međutim navodi da je „nesporna činjenica“ to da je pre objavljivanja članka, Lazarević „pribavila od strane štrajkačkog odbora Ekonomske trgovinske škole u Kosovskoj Mitrovici javno saopštenje u pisanoj formi koje je potpisao Aleksandar Janićijević i da je pre objavljivanja članka obavila sve provere i razgovore, te da je faktički samo iz konteksta objašnjenja izvukla naslov članka, bez dodavanja svog komentara i mišljenja kao glavna i odgovorna urednica“.

Što se Janićijevića tiče, sud je utvrdio da je on „samo potpisao javno obaveštenje štrajkačkog odbora Ekonomske trgovinske škole, te da ni on u svom ličnom kontekstu nije iznosio bilo kakve uvrede koje bi škodile časti i ugledu tužioca Spirića“.

Sud je tako utvrdio da na strani Lazarević i Janićijevića „ne stoji bilo kakva subjektivna odgovornost za nastanak bilo kakave štete, pa ni povrede ličnosti tužioca Spirića“.

Tokom sudskog postupka a u izjašnjenju na tužbu, advokat Lazarević – Nebojša Vlajić, istakao je da cilj tužbe nije bila naknada nematerijalne štete, već disciplinovanje nezavisnog i objektivnog glasila kakav je KoSSev, te da se spreči u izveštavanju o temama koje lokalni funkcioneri i političari smatraju neprijatnim i da se na taj način utiče na uređivačku politiku KoSSeva.

Međutim, Spirićev advokat Dejan A.Vasić je ove navode osporio rečima da je ova tvrdnja „naivna u svojoj pretencioznosti iz više razloga“:

„Naime, svako ko prati rad medija, dobro zna da su svi mediji zavisni i da nezavisno glasilo ne postoji, ako nikako drugačije zavisni su od svojih izvora finansiranja. U tom smislu, internet portal u kom je prvotužena – urednik se pre može nazvati opoziciono orijentisanim glasilom nego za isti reći da je jedini objektivan i nepristrasan. Ocenu objektivnosti daće uostalom i ishod ovog postupka“.

Ocenjujući kvalitet članka i novinarskih veština Lazarević, advokat Dejan A. Vasić, smatra da je članak: „preobiman, neselektivno natrpan i nejasan, što i jeste odlika novinarskog stila prvotužene“.

„Recimo da nedeljnik Vreme koji odlikuju duži članci sigurno nikada nije objavio članak na 7 strana. Uostalom, i prvotužena će se setiti da sam joj u našim privatnim razgovorima, šaleći se, skretao pažnju da u pisanju vesti ne ume da odvoji bitno od nebitnog, što je po meni odlika novinarskog diletantizma i odsustva talenta“ – naveo je Vasić.

„Eksperimenta radi“, Vasić je predložio sudiji da se „naoruža strpljenjem i pročita 7 strana ovog članka kao neko ko nije upućen u lokalnu problematiku, pa da se uveri kako se iz te hrpe suvišnih reči ne može shvatiti ama baš ništa“.

Svoje viđenje sa druge strane izneo je advokat Vlajić:

„Ovde se radi o dubokom nerazumevanju suštine javnih glasila, prava na slobodu štampe i uloge slobodnih glasila u modernom društvu koje pokazuje tužilac i svako ko ga u ovakvom sudskom postupku podržava. Ako bi ovakve ideje i težnje, kakve su pokazane podnošenjem ove tužbe, bile prihvaćene u našem društvu, to bi značilo tešku regresiju i ne samo zaostajanje za modernim, uspešnim i demokratskim državama, već civilizacijski poraz jednog društva koje ne može da krene napred tamo gde treba da bude i gde bi trebalo da mu je mesto“.

Slažući se sa ocenom da je slobodno izveštavanje tekovina demokratije, Spirićev advokat Dejan A. Vasić, međutim, ističe da „čak i u ispoljavanju slobode, mora postojati mera i pristojnost“.

Tužba je pred sudom u Leskovcu odbijena i protiv Aleksandra Janićijevića.