14. jun 2022.

Predstavljen izveštaj NUNS-a „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara 2021“

Nezavisno udruženje novinara Srbije predstavilo je juče godišnji izveštaj „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara 2021”. Posle predstavljanja rezultata istraživanja, održana je i projekcija dokumentarnog filma “F@ck This Job”.

Na događaju su govorili šef za komunikacije u Delegaciji Evropske unije u Beogradu Paul – Henri Presset, pravnik i istraživač NUNS – a Rade Đurić i direktor SafeJournalists mreže i izvršni direktor Udruženja novinara Makedonije Dragan Sekulovski. Razgovor je vodila novinarka Marina Rakić.

Šef za komunikacije u Delegaciji Evropske unije u Beogradu Paul – Henri Presset prvo se zahvalio NUNS-u na organizaciji konferencije o slobodi medija i naglasio važnu ulogu medija u periodu krize poput pandemije i rata u Ukrajini.

On je, takođe, podsetio da Evropska unija do kraja ove godine planira da predstavi novi Zakon o slobodi medija koji predlaže zajednička pravila i zaštitne mere za očuvanje medijskih sloboda.

„Novinari treba da budu slobodni, da slobodno rade svoj posao i bez straha pozivaju nadležne na odgovornost. Isto tako je važno da postoji i ekonomska stabilnost, odnosno, sigurnost novinara. To je nešto što postoji u Srbiji što je i Evropska komisija redovno naglašavala u svojim izveštajima i Srbija je sve to prepoznala u svojoj Medijskoj strategiji i Akcionom planu kako bi se unapredilo okruženje za medije u Srbiji“, rekao je Paul – Henri Presset.

Pored toga, on je kritikovao spor proces implementacije Strategije i Akcionog plana i istakao važnost bezbednosti i zaštite novinara.

Zatim je pravnik i istraživač NUNS – a Rade Đurić predstavio rezultate istraživanja koji su pokazali da ipak nije dovoljno urađeno na poboljšanju položaja novinara i novinarki u Srbiji.

„Ono što je jako važno je sloboda izražavanja i položaj samih novinara i njhovo pravo koje je zaštićeno Ustvom Republike Srbije i medijskim propisima. Ove godine konačno imamao rezultate vezane za sprovođenje medijske strategije i akcionog plana. Bilo je pokušaja da se izmene propisi i u tom smislu čini se da je 2020. godina ogolila nemoć sistema da prihvati izazove, naročito kada je u pitanju položaj novinara i njihov posao i nažalost to se prenelo i na 2021. godinu. Zakon o javnom infomrisanju i medijima je u jednoj fazi za koju se može reći da je status kvo gde smo ostali zaglavljeni sa alternativnim rešenjima. Nadam se ipak da ćemo ove godine imati neka konkretna rešenja za nacrt zakona i te izmene koje očekujemo“, naveo je Đurić.

Prema istraživnju NUNS-a Regulatorno telo za elektronske medije nije ispunilo svoje osnovne zadatke i pored toga što zaista primenjuje Zakon. Međutim, kako navodi Đurić, u praksi se to nije pretočilo u određene postupke koji bi rezultirali sankconisanjem emitera koji su očigledno kršili medijke propise.

Kada je u pitanju je sufinansiranje medija, čini se da postoji veliki broj nepravlnosti, od nepotpno uređenih procedura pa sve do same primene koja je očigledno pokazala da je dodela sredstava nejednaka, te da se veliki izosi dodeljuju emiterima koji krše Kodeks novinara Srbije. Same procedure su bile sa velikim propustima, dok suštinski loklani javni interes građana u manjim sredinama nije ostvaren. Takođe, veoma velike iznose su dobijele televizije čija su sedišta u velikim gradovima i čiji su programski sadržaji predstavljali emitovanje vesti i osnovnih informacija što nije suština samog sufinansiranja.

Pristup infomrcijama od javnog značaja je u ozbiljnom problemu već nekoliko godina, pokazalo je istraživanje.

„Iako su učinjene promene u odnosu na Zakon o pristupu infomracijama, čini se da su instiucije u Republici Srbiji sve zatvorenije, što se vidi iz podatka da smo prošle godine imali preko 35 odsto više žalbi zbog nepostupanja organa javne vlasti ili nedostavljanja taženih informacija. Pedstavnici organa javne vlasti sve ćešće se pozivaju na tajnost podataka, koja se subjektivno određuje tako da zaprvo nemate mehanizam koji bi mogao da vam obezbedi da dobijete informaciju“, objasnio je Rade Đurić i napomenuo da organi sve češće koriste i mogućnost da saopšte da nemaju određenu vrstu podataka iako određeni organ javne vlasti mora imati traženu informaciju.

Tokom 2021. godine bilo je pokušaja, pre svega putem izmena Zakona o unutrašnjim poslovima da se ugrozi položaj novinarskih izvora.

Što se tiče položaja samih novinara, politička kriza, ekonomska kriza i posledice pandemije uticale su na stagnacije primanja novinara. Plate se kreću od 300 do 400 evra, tako da egzistencija postaje primarni problem novinara. Samo oko polovine novinara, odn. medijskih upislenika bilo je angažovano kroz ugovore na određeno, a druga polovina bila je angažovana kratkoročnim ugovorima koji ne garantuju ni osnovni nivo bezbednosti, pa tako novinari pokušavaju na razne načine da povećaju svoja primanja, najpre tako što su angažovani u drugim medijima ili rade druge poslove.

Kada je u pitanju bezbednost novinara, istraživanje je pokazalo da nije bilo napretka u odnosu na prethodni izveštaj.

„Potrebno je pronaći nove mehanizme i nove načine da se ti pritisci smanje. U tom smislu posebno smo apelivali na predstavnike vlasti koji su trebali da osuđuju te vrste incidentih događaja, pre svega targetiranja, koja su kretala upravo od visokih funkcionera vlasti. Oni su svojim oštrim izjavama o medijima koji su kritički orjentisani, poput onih o stranim plaćenicima ili saradnicima ambasada, zapravo izazivali gnev građana i na taj način kreirali neku vrsti konfuzije po pitanju toga šta zapravo rade kritički orjentisani mediji i na koji način oni izveštavaju.  Tako da su kritički orjentisani novinari i mediji zapravo trpeli najveći broj pritisaka, uvreda i napada, a u određenoj meri i fizičkih napada“, naveo je Rade Đurić.

U 2021. je bilo više verbalnih napada i to je, prema istraživanju NUNS-a, postalo neka vrsta trenda.

Čini se da su se lica koja su spremna da prete novinarim na određni način izveštila da to čine na jedan perfidan način koji ne može da predstavlja gonjenje, posebno kada je u pitanju onlajn sfera. S druge strane, novinari su shatili da treba da prijave slučaj bez obzira da li može da se goni ili ne, tako da je u tom smislu zabeležen i već broj prijava.

Prethodne godine zabeležen je i porast broja SLAPP tužbi i predviđa se da će naredom periodu to biti jedan od vodećih načina da se suzbije novinarska reč i da se izvrši određeni pritisak.

Direktni ugovori i javne nabavke takođe nisu dobro regulisani. Primetna je veoma česta  zloupotreba u korist medija koji najčešće izveštavaju u korist predstavnika vlasti i predstavljaju neku vrstu provladinih medija i tabloida.

Oglašavanje je takođe veliki problem jer praksa pokazuje da je i to jedan od načina da se velika količina sredstava dodeli medijima bliskim vlastima i da se ta podela često čini protivzakonita i neopravdana.

Celo istraživanje „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara 2021” možete preuzeti na linku.

Na kraju događaja direktor SafeJournalists mreže i izvršni direktor Udruženja novinara Makedonije Dragan Sekulovski govorio je o rezultatima mreže SafeJournalist koja okuplja preko osam hiljada medijskih radnika na zapadnom Balkanu.

“Mreža SafeJournalist osnovana je 2016. godine i do sada smo sproveli šest ciklusa istraživanja. Ove godine sprovodimo sedmi ciklus. U prve četiri godine procenjivali smo situaciju u pet zemalja, a od 2020. još dve zemlje su uključene u istraživanja. Možemo reći da je za taj period uspostavljen određeni napredak zahvaljujući harmonizaciji zakona sa legislativom Evropske unije i lobiranju medijskih i novinarskih organizacija sa ciljem poboljšanja medijskih sloboda”, naveo je Sekulovski i dodao da je process medijskih reformi u celini na zapadnom Balkanu veoma spor zbog poilitičkih pritisaka i interesa biznisa.

Ceo izveštaj možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend