Prezir i mržnja prema novinarima N1: Sve je teže izveštavati sa skupova SNS

„Za blokadersko-fašističko-terorističku televiziju neću da pričam“, rekao je predsednik Opštine Zemun Gavrilo Kovačević novinarki N1 Maji Nikolić, koja ga je zamolila da prokomentariše incident od prethodne noći, kada su simpatizeri SNS-a napali građane koji podržavaju studente. Među njima je bio i glumac Dragan Gagi Jovanović, koga je jedan muškarac udario u glavu, a drugi poprskao biber-sprejom.

Ovakav rečnik visokih funkcionera vladajuće partije, koji je još jednom promovisan prošle nedelje, tokom sednice Skupštine Srbije, postao je uobičajen prema novinarima N1, ali i ostalim nezavisnim i profesionalnim novinarima.

Nikolić je ostala profesionalna i nakon uvreda, pa je nastavila da postavlja pitanja Gavriloviću, na koja je on ipak odgovorio.

Ovakvi nastupi političara nisu bez posledica, čak i kad stignu manje ili više iskrena izvinjenja političara. Oni daju „municiju“ huliganima i kriminalcima da napadaju. Prošle godine je, prema analizi Reportera bez granica, bilo gotovo 100 fizičkih napada na novinare, od čega je u gotovo polovini slučajeva učestvovala policija.

Maju Nikolić je, zajedno sa snimateljem televizije N1 Ivanom Pavlovićem, krajem novembra ispred Skupštine fizički napao Vladimir Sretenović, osuđeni ubica, koji je boravio u tzv. Ćacilendu. On je pred očima policajaca nasrnuo na novinarsku ekipu, a zatim im razbio kameru o asfalt i sve to na nekoliko metara od grupe policajaca, koji nisu reagovali. Kasnije su se pravdali da su bili 30-40 metara od mesta događaja, što nije tačno prema očevicima, ali čak i da je tako, morali su da reaguju i privedu nasilnika.

Ne samo što nisu reagovali, nego su kasnije dali sinhronizovane iskaze, navodeći praktično iste rečenice koje su policajci, kako podseća ANEM, davali posle ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Kamere su sve snimile, ali policija do njih nije došla 30 dana posle događaja, koliko se, navodno, takvi snimci čuvaju.

Sve skupa, za novinare N1 i druge medije nikada nije bilo opasnije izveštavati sa terena i skupova na kojima učestvuju SNS pristalice.

Nikolić: Predsednik Zemuna učio od pametnijih

„Nikada nije bilo lagodno izveštavati sa skupova koje organizuje SNS, zato što ta partija i njeni funkcioneri, pa samim tim i njihovi članovi ili ljudi koji ih podržavaju, gaje strahovit prezir prema televiziji N1, i to traje duže od 10 godina. To je kod njihovih pristalica stvorilo strahovit prezir prema N1, usudiću se da kažem i mržnju koju neretko vidim kada nam se obrate“, kaže Nikolić za Cenzolovku.

Novinarka ističe da je rečnik koji oni koriste u komunikaciji s njima isti onaj koji možemo čuti na medijima bliskim režimu, u Skupštini, ali i od predsednika države.

„On je, podsetiću, među prvima konstatovao da je ‘to što rade N1 i Nova S čist terorizam’. Zato me ne čudi da se predsednik opštine Zemun osetio slobodnim da nas izvređa. Verujem da je to takođe i neka vrsta massage box vlasti, dakle, unapred pripremljene rečenice koje svi, kao papagaji, moraju da ponove čim im se kamera N1 približi. Ali to mnogo više govori o njihovom podaničkom mentalitetu nego o nama. Ako smo mi teroristi, kako to da do sada nismo optuženi za to teško krivično delo? Kako to da smo na slobodi i ono što im, čini mi se, smeta još više – kako to da smo slobodni?“, pita se Nikolić.

Nedavno je interna kontrola MUP-a utvrdila da nije bilo propusta u radu policajaca kada je Maja Nikolić napadnuta ispred Ćacilenda.

Ona kaže da ima utisak da institucije ove zemlje prave budalama sve koji od njih očekuju da samo rade svoj posao.

„To su oni razgovori u kojima i vi i policajac koji je ocenio da nije bilo propusta u radu njegovih kolega, znate da to nije istina, ali se svi u prostoriji prave ludi. Meni lično pristojnost brani da kažem „Kako vas nije sramota da to napišete?“, pa tražim da se u zapisnik unese „sramno ponašanje policije“, a strana preko puta misli da valja imati razumevanja za policiju. Ja važim za dosta tolerantnu osobu, ali ne znam na koliko se tačno načina može razumeti ponašanje policajaca koji vide nasilnika da lomi kameru N1, vide novinarku koja ih gotovo urlikom doziva da reaguju i pomognu, ali listom svi policajci u svojim svedočenjima demantuju da su bili blizu nas, već navode da su bili udaljeni 30–40 metara. Dakle, razumeću što nisu reagovali samo ako je u tom trenutku ceo vod pogodila kolektivna polineuropatija, pa su im se svima u istom trenutku oduzele noge“, navodi Nikolić.

Pošto se po svemu sudeći bliže izbori, koje vlast očigledno shvata kao presudne za njen opstanak, pitali smo novinarku N1 da li misli da će se napadi na njih pojačati i kako raditi u takvoj atmosferi.

Ona kaže da su u ovoj redakciji navikli da rade „pod rafalnom paljbom“ vlasti i sa tim su se saživeli, a sve drugo s njihove strane bilo bi dosta iznenađujuće.

„Da, očekujem da se napadi na N1 nastave, pa čak i pojačaju, ali dokle god mi budemo imali slobodu da radimo kao i do sada, mi ćemo raditi svoje, a oni nek rade svoje. Iako našu televiziju predstavnici vlasti očigledno doživljavaju kao političkog protivnika, mi to nismo. Naša uloga u poslednjih 11 godina, koliko N1 postoji, a naročito u poslednjih godinu i po dana otkad su počeli studentski protesti, bila je da javnosti prikažemo realnost koju nije bilo moguće videti na režimskim medijima. Nemali broj puta čujem da ljudi kažu „pa dobro, zar vi sa N1 ne vidite baš ništa dobro u onome što vlast radi?“ Da to „dobro“ vide i podignu na n-ti stepen zadatak je njihovih portparola, a da to kao jedinu istinu emituju – to je zadatak propagandnih medija. Naš zadatak je da kritički preispitujemo, proveravamo i izveštavamo o onome što se dešava u stvarnosti, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne. Ko god da je taj neko“, kaže Nikolić.