U predlogu UNS-a navodi se da bi Radna grupa trebalo da zatraži od NATO-a da otvori arhive u vezi sa napadom na RTS, da koordiniše aktivnosti sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara, Evropskom federacijom novinara, Hjuman rajts vočom i Amnesti internešenelom.
UNS traži i da Radna grupa podnese zahteve za otvaranje arhiva Vojske Jugoslavije i obaveštajnih službi, ali i zahtev Sjedinjenim Američkim Državama za otvaranje arhiva o ovom slučaju.
U predlogu UNS traži se i da predstavnici Radne rupe prisustvuju obeležavanju godišnjice napada.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, u 2.06, u NATO bombardovanju zgrade RTS-a nastradalo je 16 medijskih radnika.
U bombardovanju RTS-a poginuli su: Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
Za pogibiju radnika RTS-a do sada je odgovarao direktor RTS-a u vreme bombardovanja Dragoljub Milanović, koji je 2002. godine osuđen na deset godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.
K. K. N.
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.