Rakočević: Napadi na novinare su normalizovani, mora se prekinuti atmosfera nekažnjivosti

Govoreći za Jutarnji program Prvog programa Radio Beograda povodom Svetskog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, Rakočević je rekao da se o ovoj temi mora govoriti na nekoliko nivoa – od sećanja na ubijene, otete i nestale novinare, preko velikog broja napada, do svakodnevnih pritisaka koji se često i ne prijavljuju.

„Na prvom nivou uvek moramo misliti na one koji su izgubili svoje živote i koji su bili naše kolege. Drugi nivo je ogroman broj napada koji se u proteklih nekoliko godina dogodio kada su novinari u pitanju. Mi imamo preciznu evidenciju i prošle godine zabeležili smo 261 napad na novinare“, rekao je Rakočević.

Dodao je da statistika za poslednjih deset godina stvara utisak da su novinari radili u ratnoj zoni.

„Treći nivo je ono što nikada nećemo saznati, a to su pritisci, napadi na novinare koji su bili na dnevnom nivou. To je čitavo more koje je proizvelo atmosferu da je sasvim normalno napadati novinare i da su novinari neki entitet koji je van zakona. Postalo je opasno nositi prsluk, pokazati identifikaciju“, upozorio je Rakočević.

Prema njegovim rečima, takva atmosfera je dramatična i mora da se prekine, a posledice će se dugo osećati.

„Trebaće nam mnogo vremena da se lečimo“, istakao je.

„Tražimo ih“ – spomen-ploča devet puta rušena

Govoreći o nerešenim zločinima nad novinarima, Rakočević je podsetio na ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, kao i na 17 ubijenih, otetih i nestalih novinara na Kosovu i Metohiji.

Posebno je ukazao na slučaj novinara Đura Slavuja i Ranka Perenića, koji su nestali 21. avgusta 1998. godine kod Orahovca. UNS je ove godine deseti put postavio spomen-ploču u znak sećanja na kolege. Devet puta ova ploča je do sada rušena, podsetio je Rakočević.

„Na njoj piše samo: ‘Tražimo ih’“, rekao je predsednik UNS-a.

Istakao je da UNS neće odustati od insistiranja na rasvetljavanju ovih slučajeva, navodeći da su ubistva novinara važni pokazatelji odnosa države prema bezbednosti novinara.

Govoreći o slučaju Milana Pantića, rekao je da je potrebno da predmet iz Jagodine stigne do Beograda, odnosno do nadležnog specijalnog tužilaštva.

„Za Milana Pantića je potrebno da predmet iz Jagodine doputuje do Beograda, do specijalnog tužilaštva. Inače, sve je jasno, policijski je sve urađeno“, naveo je.

Osvrćući se na slučaj Slavka Ćuruvije, Rakočević je podsetio da su optuženi oslobođeni i ukazao na činjenicu da su službenici pratili Ćuruviju neposredno pre ubistva.

„Možemo da govorimo da su ga 24 ili 26 službenika pratila sat vremena pre ubistva i da je to potpuno jasno i da je to činjenica. Oni se sada više ničega ne sećaju, bili su na drugim poslovima, pa su samo odjednom digli ruke od njega i čovek je ubijen“, rekao je Rakočević.

Pritisci na novinare na Kosovu i Metohiji

Govoreći o položaju novinara na Kosovu i Metohiji, Rakočević je ocenio da oni trpe pritiske sa dve strane – srpske i albanske.

Ukazao je, međutim, da na Kosovu i Metohiji postoji pluralizam medija i da su se, uprkos pritiscima, u srpskim sredinama održali nezavisni mediji i glasovi.

„Ovde su se, uprkos svemu, u getima sačuvali nezavisni mediji, nezavisni glasovi, i ti nezavisni glasovi su se od gotovo nekih mikrogeta i enklava, pa do većih sredina održali sve ovo vreme. Oni su uspevali da iznesu teret pritiska i sa srpske i sa albanske strane“, rekao je.

Poseban problem, kako je naveo, predstavlja veliki broj incidenata koji nikada ne budu prijavljeni ili evidentirani.

„Ljudi i običan svet na Kosovu i Metohiji, izloženi policijskoj i etničkoj represiji, jednostavno se povlače u sebe, ne prijavljuju zločine i napade. Ako prijavite, postajete meta“, upozorio je Rakočević.

Naveo je i da UNS ima evidenciju o slučajevima privođenja i maltretiranja novinarskih ekipa o kojima javnost nije obaveštena, jer su sami novinari tražili da se o tome ne govori.

„Policija privede ekipe, nekoliko novinarskih ekipa je privedeno, i nama je jasno rečeno od ljudi koji su privođeni, maltretirani, ispitivani: ‘Nemojte, molim vas, nemojte to objavljivati’. Dakle, to je ta nepoznanica koja isto tako muči“, rekao je.

REM mora da počne da radi i primenjuje zakone

Govoreći o odgovornosti regulatornih institucija i stanju u elektronskim medijima, Rakočević je ocenio da postoje zakoni i institucije, ali da je neophodno da one počnu da rade svoj posao.

„Zakoni postoje, institucije postoje, regulator postoji, molim vas da prorade“, poručio je.

Kao jedan od ključnih problema izdvojio je političke, ekonomske i lične kampanje u elektronskim medijima van izborne kampanje, ocenjujući da je reč o zloupotrebi javnog dobra.

„Onog trenutka kada regulatoru bude postalo jasno da je kampanja na elektronskim medijima, van izborne kampanje, bilo kakva kampanja, politička, ekonomska, lična, zabranjena i da je to zloupotreba javnog dobra, stvari će istog trenutka krenuti ka normalizaciji“, istakao je.

Posebno je ukazao na programske elaborate na osnovu kojih su emiteri dobili dozvole za rad, a koji, kako je naveo, propisuju obaveze u pogledu zastupljenosti kulturnog, dečjeg, naučnog, obrazovnog, zabavnog i informativnog programa.

„Svaka kuća, i svaka frekvencija, i svaki medij, i u kablu i u etru, dobio je svoju dozvolu koja je u suštini kao neka vrsta vozačke dozvole. Dobili ste je pod određenim uslovima. Prekršili ste te uslove. Imate jako kratko vreme posle svega da ispravite sve to, inače ćete morati vratiti svoju vozačku dozvolu“, objasnio je Rakočević.

Govoreći o javnom servisu, ukazao je i na potrebu da se uspostavi zakonito stanje u njegovom upravljanju.

„REM treba da raspiše konkurs za nove članove Upravnog odbora RTS-a. Ti novi članovi treba da reflektuju ne političku volju bilo koga u ovoj zemlji, nego svetinju profesionalizma i predstavništvo različitih entiteta, segmenata, pogleda, mišljenja, ideja“, rekao je Rakočević.

Na kraju razgovora zahvalio je novinarima i sagovornicima koji su, uprkos pritiscima, nastavili da razgovaraju sa medijima i omogućavali otvaranje prostora za profesionalno informisanje.