11. jun 2020.

Skot Grifin: Sloboda medija u Srbiji dovedena u pitanje i pre epidemije

Kovid epidemija dovela je ozbiljno u pitanje slobodu medija na mnogo načina. Ključni alat koji je korišćen jesu zakoni o „lažnim vestima“ koji su se pojavljivali na sve strane a koji su donošeni pod izgovorom borbe protiv dezinformacija o virusu.

Snimak ekrana, Youtube

Takvi zakoni su veoma opasni: u najboljem slučaju oni predstavljaju poziv novinarima da se samocenzurišu, a u najgorem su sredstvo za hapšenje i pritvaranje novinara – kaže u razgovoru za Danas Skot Grifin, zamenik direktora Međunarodnog instituta za medije (IPI), sa kojim smo razgovarali o opasnostima sa kojima su se medijski radnici suočavali poslednjih meseci.

Te opasnosti, predstavljene kroz podatke Međunarodnog instituta za medije, koji je pratio napade na medijske radnike širom sveta, pokazuju da su do 3. juna bila 233 napada na medijske radnike. Među njima najviše je bilo hapšenja (86), zatim verbalnih odnosno fizičkih napada (63) i cenzure (34). Pri tome najugroženiji su bili mediji u Evropi, gde se odigralo 66 napada, i Aziji (64).

Na koje sve načine je sloboda medija bila ugrožena poslednjih meseci?

Kovid epidemija dala je priliku vlastima da preuzmu kontrolu nad porukom koja se plasira. Odmah na početku, kada nije bilo moguće održavati konferencije za medije, imali smo primere da pojedine vlade dozvoljavaju samo određenim medijima da postavljaju pitanja ili da „filtriraju“ pitanja iz određenih medija.

U nekim slučajevima ovo je bila posledica nove i haotične situacije. Međutim, u nekim drugim, očito je da su pojedine vlade zloupotrebile krizu kako bi uspostavile kontrolu nad informacijama.

Ključni alat koji je pri tome korišćen jesu zakoni o „lažnim vestima“ koji su se pojavljivali na sve strane a koji su donošeni pod izgovorom borbe protiv dezinformacija o virusu. Takvi zakoni su veoma opasni: u najboljem slučaju oni predstavljaju poziv novinarima da se samocenzurišu, a u najgorem su sredstvo za hapšenje i pritvaranje novinara.

U ostalim prilikama, vlade su ograničile pristup informacijama – otkazivane su pres-konferencije, odbijani su razgovori sa novinarima, zabranjivano je zdravstvenim radnicima da razgovaraju sa medijima, privođeni su novinari zbog kršenja mera karantina.

Kako ocenjujete slobodu medija u Srbiji tokom epidemije, ali i pre toga?

Sloboda medija u Srbiji je dovedena u pitanje i pre epidemije, pogotovu ako imamo u vidu negativne kampanje i uznemiravanje kritički nastrojenih novinara.

Tokom krize Srbija je preduzela veoma zabrinjavajuće korake kako bi se uspostavila kontrola nad informacijama, kao što je na primer uredba, kasnije povučena, koja zabranjuje lokalnim vlastima da novinarima daju informacije o virusu.

Ovo je bio neprihvatljivo sprečavanje rada medija, a opasnost se kasnije pokazala i u kratkom pritvaranju novinarke Ane Lalić, koja je prema našim saznanjima takođe bila ne meti negativne kampanje i pretnji na internet. Zabrinuti smo i zbog ograničenog pristupa novinara vladinim pres-konferencijama i podacima koje ima vlast, kao i zbog nepoštovanja rokova za pružanje informacija.

Šta nam je epidemija otkrila o slobodi medija u svetu i njenoj važnosti u vremenima krize?

Da je važnija nego ikada ranije. Mediji moraju biti slobodni da bi mogli da pruže javnosti relevantne informacije o ovaj opasnosti po zdravlje. Ali i više od toga. Mi trenutno prisustvujemo zdravstvenoj i ekonomskoj krizi bez presedana, uz različita ograničenja osnovnih ljudskih prava kakva nisu postojala za naših života.

Sve ovo može imati duboke dugoročne posledice po društvo. Ko će ako neće mediji obezbediti podlogu za raspravu o ovim stvarima, za debate o merama donetim radi sprečavanja širenja virusa, za bavljenje ekonomskim posledicama i za analizu kako društvo treba da se uzdigne iz krize.

Ovo je upravo trenutak kada nam treba otvoren i slobodan razgovor podržan činjenicama i različitim mišljenjima. Na kraju, same vlasti imaju interes da postoje slobodni mediji koji uživaju poverenje javnosti. Građani – bar oni koji žive u slobodnim društvima – skloniji su da prate uputstva koja im vlast pruža o krizi ako znaju da je savet koji dobijaju prethodno prošao kroz filter kritičkog novinarstva.

Gde je situacija najalarmantnija u pogledu ograničavanja slobode medije?

Problem je globalne prirode. U pojedinim delovima Azije, pogotovu Kine i Jugoistočne Azije, na delu je otvorena cenzura, dok indijske vlasti koriste pravno zastrašivanje da targetiraju kritičko izveštavanje.

Posebno je alarmanta situacija u Rusiji, gde je vlast ojačala sredstva koja se koriste u borbi protiv tzv. lažnih vesti, i gde je regulatorno telo za medije primoralo novinske kuće da izbrišu članke koji dovode u pitanje način na koji se vlast bori sa krizom.

U Evropi stanje je zabrinjavajuće u nekoliko zemalja, pogotovu u Mađarskoj, koja je poslednjih deset godina na sistemski način urušavala medijske slobode, a u kojoj je tokom krize donet novi zakon o „lažnim vestima“ koji preti kaznom zatvora do pet godina novinarima i drugima. Taj zakon je već korišćen za zastrašivanje korisnika socijalnih mreža.

Fides i oni koji je podržavaju blate kritičke novinare, ne dozvoljavaju im pristup informacijama i sredstvima potrebnim za izveštavanje o krizi. Posebno je alarmantno videti tako nešto u zemljama EU. Takođe smo veoma uznemireni zbog odluke Turske da oslobodi 90.000 zatvorenika kako bi se poboljšali zdravstveni uslovi u zatvorima a da pri tome iz tog oslobađanja isključi novinare i druge političke zatvorenike, stavljajući tako njihovo zdravlje pod rizik.

„Nemojte da ćutite“

Skot Grifin poziva novinare da prijave napade jer je to najbolji način da se profesija izbori za svoju slobodu. „Nemojte da ćutite. Ovo ne znači da treba da započnete kampanju ako ste napadnuti. Ali možete napad prijaviti organizacijama čiji je posao da se zauzimaju za slobodu medija, kao što je IPI.

Mi smo deo nekoliko organizacija pod nazivom „Brzi odgovor na medijske slobode“ (Media Freedom Rapid Response), koje prikupljaju informacije o napadima na novinare kroz platformu „Mapiranje medijskih sloboda“ (Mapping Media Freedom) i koordiniraju odgovor na te napade, putem zagovaranja, pravne i praktične podrške.

IPI je takođe član Platforme za zaštitu novinara Saveta Evrope (Platform for the Protection of Journalism), koja takođe prikuplja informacije o napadima na medije i traži zvaničan odgovor od države u kojoj se napad desio. Što više znamo o napadima na novinare, bolje možemo zajedno da se borimo“, kaže Grifin.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend