Slavko Ćuruvija fondacija: Na meti moćnika – Političari protiv novinara u Srbiji

Studentski i građanski protesti, ubistvo na Senjaku koje je otvorilo pitanja o vezama policijskih struktura sa kriminalnim grupama, izveštavanje o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i patrijarhu, te poseta predsednika Srbije Kini – samo su neki od povoda za napade.

Prvi put za deset meseci, od kada SĆF sprovodi ovaj monitoring, najveći broj napada zabeležen je u izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića (27), iako je on i ranije redovno bio u vrhu ove liste.

Za njim slede:

– narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec (25)

– narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov (17)

– predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (13)

– predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević (9)

– ministar za javna ulaganja Darko Glišić (7)

– narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (6)

U napadima na novinare i medije učestvovalo je još 19 zvaničnika, među kojima i ministri informisanja Boris Bratina, kulture Nikola Selaković, finansija Siniša Mali, evropskih integracija Nemanja Starović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, kao i narodni poslanici i članovi predsedništva SNS-a. Svoj doprinos dali su i Opštinski odbor SNS-a Voždovac, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više javno tužilaštvo u Beogradu.

I ovog meseca najviše napada bilo je usmereno na redakcije N1, Novu S, Danas i Radar. Na meti zvaničnika bili su i Radio-televizija Srbije, portali Autonomija, Srbin info i 021, Novinska agencija Beta i istraživačke redakcije KRIK i CINS.

Aktuelni protesti studenata i građana i dalje su jedan od ključnih okidača za napade: Miloš Vučević je za „medijske platforme u vlasništvu Dragana Šolaka” rekao da su „ključni dobošar svega što se radi”, dok je Darko Glišić tvrdio da „ova propagandna glasila zavađaju ljude, zatruju i probude najgore moguće emocije” i da „blokaderski mediji imaju moć da isperu čoveku mozak”.

Zvaničnici ne predstavljaju kritičke medije samo kao „propagandne servise” i „megafone” ovih protesta, već im pripisuju i aktivnu ulogu u njima, optužuju ih za finansiranje iz inostranstva, kao i da je njihov cilj da naštete državi. Siniša Mali je, na primer, za N1 i Novu S rekao da su „sredstvo za rušenje Srbije u rukama nekog Šolaka, nekih moćnika, nekih stranih službi, svih onih koji ne žele dobro našoj Srbiji”.

Studentski protesti i obeležavanje Dana nezavisnosti Crne Gore bili su povod da se, u najmanje 15 slučajeva, napadnu i „crnogorski”, „podgorički”, „milogorski”, „sarajevski”, „prištinski”, „hrvatski” i „ustaški” mediji. Srpski zvaničnici su ove medije predstavili kao „perjanice” ili „medijsko-političke platforme za sprovođenje obojene revolucije”, čiji je interes „rušenje” Srbije i predsednika Aleksandra Vučića sa vlasti.

Izveštavanje medija o „slučaju Senjak” – ubistvu A.N. koji se u javnosti povezuje sa kriminalnim grupama i hapšenju tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je učestvovao u prikrivanju zločina – izazvalo je niz negativnih reakcija zvaničnika i institucija.

Vest da je, posle Milićevog hapšenja, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić završio u bolnici, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije primereno demantovalo, već je pojedine redakcije optužilo za „sramotno, bezobzirno i krajnje neprofesionalno plasiranje dezinformacija”, koje „narušavaju stabilnost i unose nemir među građane”.

Kasnije izveštavanje o ovom ubistvu MUP je ocenio kao pokušaj da se diskredituje rad državnih organa i kriminalizuje čitav bezbednosni sistem Srbije. Više javno tužilaštvo je medijske izveštaje nazvalo „širenjem paušalnih i neproverenih informacija”, usmerenim na ometanje istrage.

Takve reakcije ne mogu se posmatrati izvan šireg konteksta: prorežimski mediji godinama, bez posledica, objavljuju detalje iz istraga, sudskih postupaka i policijskih akcija, dok su njihove kamere često na mestima na kojima postupaju policija i tužilaštvo. Jedan od primera je i izveštavanje Informera nakon smrti studentkinje Milice Živković na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je objavio fotografije preminule studentkinje sa lica mesta, pratio pretres Rektorata i fakulteta, iznosio detalje o tome šta je navodno pronađeno, pa čak i detalje iz obdukcionog nalaza.

Zato je selektivno pozivanje na odgovornost medija zbog izveštavanja o ubistvu na Senjaku očigledan nastavak pritiska na kritičke redakcije: ono se ne zadržava na upozorenjima o profesionalnim standardima, već predstavlja grube optužbe na račun medija koje dolaze od državnih organa, uprkos tome što oni ni na koji način ne smeju da se mešaju u njihov rad.

Deo napada zabeleženih u maju zasnivao se na optužbama da pojedini mediji ne samo da se ne zalažu za vrednosti koje čuvaju srpski nacionalni identitet i koje su u interesu srpskog društva, već i uporno rade protiv njih.

Nezadovoljan načinom izveštavanja o patrijarhu Porfiriju, Nebojša Bakarec je Novu S optužio da, „kao ustaše”, satanizuje, kriminalizuje i dehumanizuje Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Porfirija, kao i da vodi „kampanju za uništenje ili ukidanje SPC”.

Nikola Selaković rekao je da N1 i Nova, kao „medijski ogranak grupe za pritisak na srpske institucije”, pokušavaju da „pod udar prazne kritike dovedu institucije koje vekovima čuvaju duhovni, kulturni i nacionalni identitet srpskog naroda”.

Po sličnom obrascu političari su komentarisali i izveštavanje o poseti predsednika Srbije Kini. Prilozi pojedinih redakcija o tome nisu predstavljeni kao legitimna kritika, već kao dokaz da ovim medijima nisu važne investicije, međunarodni položaj i državni interesi Srbije.

Informaciju da su „tajkunski mediji” posetu opisivali kao „rijaliti”, Vučić je prokomentarisao:

„Ako oni imaju nešto važnije, ako misle da je važnije da se bacaju kontejneri po ulicama, da se napada policija (…) Ako je to važnije od dovođenja investicija, od prijateljstva sa ovakvim narodom (…) nek nastave o tome da izveštavaju.”

Narodna poslanica Biljana Pantić Pilja podrugljivo je komentarisala izveštavanje „blokaderskih medija” o poseti Kini, ističući da „nisu pisali o investicijama i o sporazumima koji su potpisani, zato što valjda sve što je dobro za našu zemlju nije dobro za njih” i pitajući novinare: „Ljudi, da li ste vi normalni?”

TOP #4

 

Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a

Ono što je meni veoma upadljivo bilo (…) je medijsko izveštavanje, posebno od strane tzv. profesionalnih medija kako sebe krste N1, NOVA S, Danas, Radar i njima bliski portali, jer slobodno se može reći da se očito radi o šizofrenom cepanju i pokušaju napada na vlast po svaku cenu, čak i kada su izveštaji jedan za drugim do te mere suprotni jedan drugom da to pomalo postaje i smešno. (…) To nam samo ukazuje da je cilj izazivanje sveopšteg haosa, a to se najbolje čini kada se javnost zatrpava obiljem haotičnih informacija koje ciljaju samo jednu osobu. (…) Valjda se ide logikom koju je Gebels patentirao, a to je da sto puta izrečena laž postaje istina. (…) Racionalnost gotovo da ne postoji i zato je moguće pisati koješta, imati u roku od par sati totalno kontradiktorne izveštaje na portalu, jer to usađuje mržnju prema konzumentima tih medija prema ciljanoj osobi. (…) Bitan je brutalan napad na Aleksandra Vučića u svim mogućim oblicima i to je jedino čime će se baviti do kraja izborne kampanje.

* Isečci iz Đukanovićeve kolumne o medijskom izveštavanju o ubistvu na Senjaku

 

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Njihovim lažima, teorijama zavere nema kraja. Nikada. I to neće prestati. Jedna laž sustiže drugu, druga treću, treća četvrtu. (…) Što se tiče strategije i taktike, uz ogroman novac koji je uložen u rušenje države, a u pitanju su milijarde evra. To je taj multivektorski pristup kroz ulaganja u medije, političke stranke, u parapolitičke organizacije, zborove i mnoge druge – dakle keš na ulicu – nevladine organizacije, predstavnike radnika, sindikata po različitim sferama društvenog života, dakle od prosvete, policije i mnogih drugih. I kada se toliki novac slije, onda je mnogo teško tome se suprotstaviti.

* Odgovor na pitanja u vezi sa masovnim studentskim i građanskim protestom održanim 23. maja 2026.

 

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Hrišćanska ideja je živa, i sigurno je neće ubiti ni Nova S, ni N1, ni neki blokaderski talas, niti bilo ko ko je naumio da vernike deli. Tekst koji je objavljen na Novoj S, gde se čuje jedan krik nezadovoljstva zbog činjenice da je Srbija sačekala pojas Presvete Bogorodice (…) Gotovo dve godine rade na tome da podstaknu nemir u društvu, da stvore podele… (…) I onda kada vide da taj narod koji se nalazi ispred Hrama, niko nikog ne anketira kojoj političkoj opciji pripada, niko nikog ne napada, niko ni u koga ne upire prstom, i sada je za njih iracionalno što ljudi čekaju satima da se poklone pojasu Presvete Bogorodice, a nije bilo iracionalno blokirati saobraćajnice, raskrsnice, godinu i po dana unazad. (…) Nije bilo iracionalno vrteti pedale, ići do Strazbura i do Brisela, i praviti biciklističke ture da biste se nekom tamo negde požalili. Možda im smeta i to što je Presveta Bogorodica okupila više ljudi nego što okuplja blokaderska politička platforma.

* Reakcija na medijsko izveštavanje o velikom broju građana koji čekaju u redu za poklonjenje pojasu Presvete Bogorodice, koji je bio izložen u Hramu Svetog Save u Beogradu

 

Miloš Vučević, predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije

Te samozvane elite okupljene oko takozvanih studenata i potpomognuti Šolakovim medijima, brutalnim nasiljem nad članovima SNS-a dokazuju da su prljavi promoteri blokaderskog nasilja i fašizma u Srbiji. (…) Nikada neće pobediti te samozvane političke i medijske elite, koje kulminacijom nasilja pokušavaju da ostvare svoje partikularne antisrpske interese.

* Reakcija na incidente u selu Maglić, kada je, prema Vučevićevim navodima, zapaljen automobil predsednika opštinskog odbora SNS-a, a drugim članovima izbušene gume na kolima