12. maj 2018.

Sloboda medija u Srbiji: Od „najtežeg položaja“ još gore

„Vrlo često se čuje da novinari treba da budu psi čuvari javnog interesa. Mi često imamo u medijima pse čuvare vlasti. To su nekad pitbulovi, nekad i mešanci, koje vlast koristi da je brane od građana, i kojima ponekad baci neku kosku“, izjavio je glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti Predrag Blagojević, na tribini o medijskim slobodama, održanoj na Dan Evrope na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Tribinu je organizovao Departman za komunikologiju i novinarstvo pomenutog fakulteta, a tim povodom prisutnima se obratio i upravnik ove katedre profesor doktor Zoran Jovanović:

“Prošle godine, na Dan slobode medija organizovana je akcija Pet minuta gromoglasne tišine, zbog‘najtežeg položaja novinara u novijoj istoriji Srbije’. Od ‘najtežeg položaja’ prošlo je godinu dana, a Reporteri bez granica zabeležili su pad Srbije za 10 mesta na listi medijskih sloboda, istakao je.

On je dodao i da danas kada govorimo da je fašizam slomljen, mi se vraćamo u ralje istog, objašnjavajući da je fašizam nemogućnost alternative, te da trenutno stanje medijskih sloboda oslikava upravo to.

Direktor i glavi i odgovorni urednik Vranjskih novina, koje su ugašene zbog političkih i ekonomskih pritisaka, Vukašin Obradović, pojasnio je da se ovaj trenutak ne sme posmatrati izolovano:

„Naš najveći problem u Srbiji je što mi nikada nismo imali političku elitu koja smatra medije važnim za demokratski proces. Ni pre 6. oktobra, ni danas, nemamo dominantnu svest o tome da su mediji četvrti stub demokratije“, pojasnio je, i dodao:

„Ovakav položaj medija je posledica jednog državnog projekta vladajuće stranke i njenog čelnog čoveka, koji se svodi na to da Srbiji danas nisu potrebni slobodni mediji, jer su oni smetnja ostvarivanju političkog interesa. To ima katastrofalne posledice. Dijalog ne postoji u svim segmentima društva, što usporava njegov razvoj“.

Na tribini je osim urednika ugašenih Vranjskih i portala Južnih vesti, trebalo je da učestvuje i novinarka TV Belami Dušica Dejić, ali je neposredno pre događaja otkazala učešće, objasnili su organizatori.

Najviše problema na lokalu

Učesnici diskusije ocenili su i da su lokalni mediji u najtežoj situaciji, kao i građani i građanke koji žive u manjim zajednicama.

Lokalni mediji ostaju bez sredstava za rad, trpe najveće ekonomske i političke pritiske. Kako ćemo to rešiti, to je veliko pitanje. Mislim da ovo što se desilo sa Vranjskim, i što se dešava Kikindskim i Južnim vestima, ne uliva mnogo optimizma“,  rekao je Obradović.

Da je situacija na lokalu teža, saglasan je i Blagojević, koji je istakao da kada govorimo o lokalnim medijima, perspektiva za televizije, radio stanice i novine ne postoji, pre svega sa ekonomskog aspekta:

Jedini izlaz vidim u web portalima, novim tehnologijama, u novim medijima, jer tu su troškovi najmanji, i najveća je mogućnost za nezavisnost uređivačke politike“.

Da je uloga lokalnih medija u demokratskom procesu veoma značajna, učesnici tribine obrazlažu i tvrdnjom da „nacionalni mediji neće promeniti bilo šta u ovoj zemlji“.

„Bilo kakva promena može da dođe jedino od lokalnih medija, jer na kraju krajeva i ’97 bunt protiv Slobodana Miloševića nisu pokrenuli nacionalni mediji, koji su bili, kao i ovi sada, pod kontrolom vlasti, već su ga pokrenuli najsiromašniji lokalni mediji“, rekao je Predrag Blagojević.

Sa tim u vezi, Vukašin Obradović istakao je da novinari moraju više da obrate pažnju na novinarsku solidarnost, te da utiču i na kolege i na građane da se što više okrenu unutrašnjosti, „i da shvate da se mnogo toga dešava i van Beograda“.

Reakcije međunarodnih institucija ključne

Kako zaključci analiza međunarodnih organizacija o stanju u Srbiji pokazuju, sudstvo, tužilaštvo i policija nisu slobodni, već su pod kontrolom vlasti, podsetio je Blagojević.

Upravo zbog toga deo rešenja problema medijskih sloboda u Srbiji vidi kroz pritisak razvijenih zemalja Evropske unije na srpsku vlast.

„Pošto vlast u Srbiji ima sve alate i silu, praktično ima, da ne kažem oružje da ubije bilo koji medij, jedini način da mi nateramo tu vlast da promeni neke politike je pritisak od spolja, zaključio je.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend