Srbija odustala od proterivanja Masima Moratija: „Kraj noćne more“

Nakon sedam meseci čekanja odgovora na zahtev za produženje boravka u Srbiji, razgovora u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i odluke o proterivanju zbog „neprihvatljivog bezbednosnog rizika“, srpske vlasti poništile su rešenje protiv Masima Moratija, istraživača italijanske Opservatorije za Balkan i Kavkaz Transevropa (OBCT).

Sa odlukom o proterivanju Moratiju nije stiglo nikakvo obrazloženje. A sada, kada mu je konačno dozvoljeno da ostane u Srbiji, vlasti su rekle da je to učinjeno „usled novih saznanja i promenjenih okolnosti“.

Vlasti su 22. septembra poništile rešenje od 4. septembra kojim mu je naloženo da u roku od 15 dana napusti Srbiju, uz zabranu ulaska na godinu dana. Time su, kako navodi OBCT, uklonjene sve prepreke za novu boravišnu dozvolu.

Olakšanje i za porodicu

„Ovo je kraj noćne more. Moja porodica i ja osećamo neverovatno olakšanje i veoma smo zahvalni svima koji su se angažovali da se ovo pitanje reši“, kazao je Masimo Morati za OBCT.

Konačno rešenje vlasti stiglo je dan nakon što je Evropska komisija, u ponedeljak, preko portparola kabineta Ursule fon der Lajen, izrazila zabrinutost što je istraživaču i novinaru, koji od 2022. legalno živi u Srbiji, a gde je pre toga dugo radio, odbijen boravak i naloženo da ode zbog navodnog rizika po nacionalnu bezbednost, a da niko nije objasnio na čemu se ta procena zasniva.

Ursula fon der Lajen je istih dana precrtala Beograd i Sarajevo sa mape svoje jesenje turneje po Zapadnom Balkanu, od 30. septembra do 2. oktobra. Zvanično, iz poštovanja prema izbornim procesima. Nezvanično, kako piše OBCT, i zato što Brisel više ne može da ne vidi kako se vlast u Srbiji odnosi prema novinarima i braniocima ljudskih prava.

Morati i njegova partnerka predali su zahtev za privremeni boravak u Srbiji krajem januara. Ona je dozvolu dobila u maju. On je u junu pozvan „na razgovor” u Bezbednosno-informativnu agenciju, gde su ga ispitivali o tome čime se profesionalno bavi u Srbiji.

Rešenje o proterivanju uručeno mu je 4. septembra. Dan ranije policija je telefonom pozvala njegovu partnerku i obavestila da Morati sutradan treba da dođe u Upravu za strance.

Žalbu je podneo u roku od sedam dana, zatraživši privremenu meru za obustavljanje izvršenja. Upozorio je da bi ga odluka nasilno odvojila od porodice, jer sa suprugom, koja je zaposlena u Beogradu, ima dvogodišnje dete.

Njegova supruga je dugogodišnja službenica Balkanske kancelarije Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) i koordinira razvojnu pomoć Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Dakle, ne postoji nijedan jasan razlog zbog kojeg bi policija ovoj porodici uskratila boravak. Glavni urednik OBCT-a Luka Zanoni kazao je za Radio Slobodna Evropa da ne vidi nijedan drugi razlog za proterivanje Moratija osim njegovog rada.

Proterivanje stranaca učestalo

U poslednje dve godine više stranih aktivista, novinara i branilaca ljudskih prava ostalo je bez boravka ili je proterano, gotovo uvek uz isto pozivanje na „bezbednosni rizik“. Taj obrazac zabeležen je u dva poglavlja izveštaja Evropske komisije o vladavini prava za 2025 – poglavlju o slobodi medija i o civilnom društvu.

Prema izveštaju, u januaru 2025. više stranih aktivista civilnog društva, uključujući i one iz država članica EU, privedeno je i proterano iz Srbije.

„Nekima je potom zabranjen ulazak u zemlju jer predstavljaju ‘bezbednosni rizik’ “, navodi se u izveštaju.

Pojedinim građanima EU koji su legalno boravili u Srbiji, dodaje Komisija, oduzet je boravak nakon što su izrazili podršku protestima i naloženo im je da zemlju napuste u kratkom roku.

Pozivajući srpske vlasti da usvoje žalbu i ukinu odluku, Platforma Saveta Evrope za bezbednost novinara zatražila je od njih da objasne na kom pravnom osnovu počiva odbijanje boravišne dozvole, kao i da li su Moratijev rad na slobodi medija ili njegovi komentari o pitanjima od javnog interesa uticali na procenu da predstavlja bezbednosni rizik za zemlju.

Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić ocenio je da Srbija sve više liči na Belorusiju, te da je država sada „počela da proteruje i eksperte za monitoring slobode medija“.

Posle prvih reakcija, dan pre isteka roka, 18. septembra, Morati je dobio produženje od 15 dana do odluke po žalbi.