Stevanović: Postoje ekstrateritorijalne oaze u Srbiji u kojima nema odgovornosti

I Linglong, i Ziđin, i Ćacilend, i silne napade na novinare povezuje to što imamo ekstrateritorijalne oaze u ovoj zemlji, u kojima nema odgovornosti, a policija ne može da vam garantuje bezbednost, ocenjuje Ivana Stevanović iz fondacije Slavko Ćuruvija. Prema njenom mišljenju, vlast je objavila potpuni rat kritičkim medijima, jer želi građane koji će da ćute, omogućavaju pojedincima da se bogate, a pobunjeno društvo i kritički mediji kvare tu ideju.

Osvrćući se na glavnu vest ovog jutra – pogibiju radnika u Linglongu – te komentar aktivistkinje iz Zrenjanina da je fabrika toliko netransparenta da joj je teško verovati čak i kada objavi saopštenje, Stevanović kaže da je još veći problem netransparentost naše države.

„Pre godinu dana je Linglong došao pod sankcije američke Službe za carine i zaštitu granice, ali pre neki dan smo imali Ziđin, koji se iz istih razloga našao pod američkim sankcijama. Dobijamo samo jedan muk na sve to nadležnih organa. Postoje neke ekstrateritorijalne oaze u ovoj državi u kojoj je sav izostanak odgovornosti prepušten nekoj drugoj strani“, rekla je ona.

Takav je i prostor ispred Skupštine, dodala je, gde nam je policija zapravo vrlo otvoreno rekla da ni ona ne može da kroči tu, niti može građanima, pa ni novinarima, da garantuje bezbednost.

„Stižu vrlo ozbiljne informacije o ljudima koji se tu nalaze. Prepoznati su brojni poznati osuđeni kriminalci, koji su boravili nesmetano u ‘Ćacilendu’. Makar su na takvu stvar tužilaštvo, policija i sudovi morali da reaguju i objasne odakle ti ljudi tu, zašto su na slobodi, ako su osuđeni i, na kraju krajeva, zbog čega je građanima oduzeta jedna teritorija koja je naša i koja je javna površina“, navela je ona.

Govoreći o napadu na Verana Matića, koji se odigrao 17. juna uveče, Stevanović kaže da on dodatno zabrinjava, jer je Matić neko ko je godine proveo pod policijskim obezbeđnjem zbog sopstvene ugroženosti, ali ko je i zbog prirode svog posla u stalnom kontaktu sa policijom, tužilaštvom i medijskom zajednicom.

„Kada je on napadnut, kako da se ne zabrinete za druge kolege koji su dalje od nacionalnih reflektora. Ono što dodatno zabrinjava u vezi ovog napada, jeste to što je poslednja medijska kampanja protiv Verana krenula pre nekoliko dana javnim pozivom predsednika Republike da se Veran izvini svima koji su se zbog njega suočili sa pravdom ili pokušajem pravde“, istakla je.

Kako drugačije da tu izjavu tumačite, nego poziv upravo svim tim ljudima koji su snosili odgovornost zbog novinarskog rada na rasvetljavanju zločina, pitala je ona.

„Kako, nego kao poziv da se nešto Veranu dogodi? A onda imate jednu potpuno nekontrolisanu kampanju na tabloidnim televizijama, sa kvazi dokumentarcima Centra za društvenu stabilnost, za koji je dokazano da je vrlo blizak sa vladajućom strankom. I onda se nakon toga dešava i fizički napad. Dakle, šta je onda sledeće?“, pitala je ona.

„Vlast novinarima objavila apsolutni rat“

Vlast nikada nije imala prijateljski odnos prema nezavisnim i kritičkim medijima, ali, od kada su krenuli protesti, objavila im je apsolutni rat, smatra Stevanović.

„Mi u fondaciji brojimo napade na novinare od prošlog avgusta do ovog maja. Verbalnih napada je bilo oko 1.500 od strane samo šezdesetak državnih zvaničnika. To je oko pet dnevno i to je potpuno nenormalna situacija“, kazala je.

Granica je pređena kada je policija počela da učestvuje u napadima novinara, istakla je.

„Ali smo tu granicu sasvim prešli na dan lokalnih izbora, kada smo imali skoro pa pokušaje ubistva ljudi koji su pokušavali da izveštavaju iz tih lokalnih sredina. To je bilo nešto što do sada nije zapamćeno. Nisu nužno svi napadi na novinare krivična dela, ali svaki dan ih imamo barem jedno“, navela je Stevanović.

Veran Matić je juče rekao da je minimalno pet novinara u ovom trenu životno ugroženo.

ANEM je objavio da je više od 200 prijava napada na novinare u poslednje dve godine, a samo je pet procesuirano.

Stevanović kaže da vlada jedna skoro apsolutna nekažnjivost krivičnih dela na štetu novinara.

„Prosto ne postoji volja da se novinari zaštite. Naprotiv, koriste se ogoljene metode da se novinari ućutkaju na sve moguće načine i da se građani odseku od informacija. Što nas vraća na pitanje Linglonga i ekstrateritorijalnosti. Imam utisak da ova vlast vidi ulogu nas građana kao nekoga ko samo treba da ćuti, sedi i finansira te poduhvate koji bogate neke ljude. Zato im smetaju civilno društvo, pobunjeni građani, i mediji koji o tome izveštavaju, jer oni koji kvare taj plan“, zaključila je.