23. jan 2023.

UNS u prošloj godini zabeležio skoro dvostruko više pretnji, pritisaka i napada na novinare nego u pretprošloj

Udruženje novinara Srbije (UNS) je zabeležilo ukupno 140 slučaja pritisaka, napada, pretnji i drugih vidova represije u 2022. godini, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su evidentirana 74 slučaja.

Brojčani odnos pretnji, pritisaka i napada u prošloj i pretprošloj godini

U UNS-ovoj bazi podataka za 2022. godinu evidentirane su 44 pretnje, koje predstavljaju najučestaliji pokušaj gušenja slobode medija. Zabeleženo je i 12 fizičkih napada, 34 slučaja onemogućavanja rada, 16 uvreda, četiri napada na medijske kuće, kao i 21 pritisak. Mesto u bazi našlo je i devet drugih slučajeva represije kao što su hakerski zastrašivanje, pljačka i različiti vidovi ugrožavanja bezbednosti.

Brojčani odnos pretnji, pritisaka i napada zabeleženih u 2022. godini

Brojčani odnos pretnji, pritisaka i napada zabeleženih u 2022. godini

UNS je reagovao u 75 slučajeva.

Od pretećeg poziva koji je „nestao“ iz evidencije do pretnji na društvenim mrežama

Novinarima se najviše pretilo preko društvenih mreža. Od ukupnog broja pretnji dve trećine čine one koje su upućene preko socijalnih platformi.

Preko interneta je zabeležena i najozbiljnija pretnja 2022. godine, upućena redakciji dnevnog lista Danas. Na redakcijsku i imejl adresu glavnog i odgovornog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića stigla je poruka naslovljena sa „Beogradski Šarli Ebdo“ u kojoj se preti „salvom metaka“ novinarima i kolumnistima ovog dnevnog lista, kao i kolumnistima drugih medija, nazvanim „istomišljenicima Danasa“.

Snimak ekrana naslovne strane onlajn izdanja Danasa

Snimak ekrana naslovne strane onlajn izdanja Danasa

„Samo, kada jednog jutra budete krenuli na posao uputivši se ka vašoj redakciji, i dok sebi pravite jutarnju kaficu, i dok nonšalantno ćaskate sa vašim kolegama o vašim porodicama, sportu, vremenu, ili pak nekom traču, i kada najednom salva metaka krene da lomi prozore i rikošetira iznad vaših glava krenuće odmotavanje u vašim glavama gde ćete se setiti svega …“, piše u pretećem imejlu. UNS je tražio da policija i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal utvrde ko je odgovoran za ove pretnje.

Kako je za Danas rekao posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, tužilaštvo je preduzelo niz dokaznih radnji domaćeg i međunarodnog karaktera radi utvrđivanja dokaza i identiteta učinioca krivičnog dela koje je inicijalno kvalifikovano kao Ugrožavanje sigurnosti.

„U ovom momentu očekujemo dostavljanje odgovora na Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima koja je upućena nadležnim organima Švajcarske“, naveo je Stamenković, govoreći za Danas.

Među zabeleženim slučajevima, istraga je imala najveći obrt kod pretnje smrću uredniku „Drvotehnike“ Dragojlu Blagojeviću. Blagojevića je jula prošle godine oko ponoći telefonom zvao čovek i poručio mu da će uskoro umreti.

Dragojlo Blagojević (foto: snimak ekrana Drvotehnike)

Dragojlo Blagojević (foto: snimak ekrana Drvotehnike)

“Dragojlo, ti si? Je l’ to onaj pokojni, što je umro pre godinu. A nije, nije, tek će umreti”, rekao je nepoznati muški glas preko telefona, koji se predstavio kao Stanko Vasić.

Blagojević je prethodno rekao za UNS da je siguran da to nije njegovo pravo ime i da pretpostavlja da je pretnja povezana sa njegovim radom.

Urednik „Drvotehnike“ je slučaj prijavio Trećem osnovnom tužilaštvu, od koga je dobio rešenje da se odbacuje krivična prijava jer telefonski poziv u kojem mu je prećeno ne postoji u evidenciji.

Blagojević je na ovu odluku tužilaštva uložio prigovor početkom septembra, koji je Više javno tužilaštvo mesec dana kasnije usvojilo jer je utvrđeno da je poziv oko ponoći ipak zabeležen. Kada se ispostavilo da se poziv koji prvobitno nije evidentiran dogodio, reagovala su novinarska udruženja i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, a istraga ove pretnje još traje.

Bilo je i novinara kojima je 2022. godina počela pretnjama. Novinaru portala Nova.rs Peru Jovoviću za praznike su stigle poruke kojima mu se preti „guranjem očiju u grkljan“, „ubacivanjem kostiju njegove babe u veš-mašinu“ i „pravljenjem palačinki od njegove lobanje“. Jovović je slučaj odmah prijavio tužilaštvu, a istraga još traje.

Zabeleženi su i slučajevi pretnji koje su indirektne. Dijana Hrkalović je u emisiji na televiziji Hepi pomenula brata novinarke BIRN-a i Vremena Jelene Zorić, rekavši da je čula kako njen brat priča da je imala probleme sa medijskom kućom u kojoj je prethodno radila zbog toga što je „prikrila imejl prepisku između Drecuna i nekog kriminalca“.

Jelena Zorić (foto: Pres centar UNS-a)

Jelena Zorić (foto: Pres centar UNS-a)

Jelena Zorić je rekla da je ovo način Hrkalovićeve da joj pošalje pretnju i zastraši je, pomenuvši brata, iako za to ne postoji nijedan povod već da se radi o laži. UNS je prijavio ove pretnje Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara i Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara, a zatim je dobio informaciju da će Treće osnovno tužilaštvo postupiti u skladu sa Obavezujućim uputstvom koje podrazumeva hitnost postupka kada su pretnje upućene novinarima.

Indirektnom pretnjom mogu se smatrati i pogrebni venci koje su na ulaznoj kapiji domaćinstva novinara Pančevo Si Ti Slobodana Dukića u Šumarku kod Kovina ostavile nepoznate osobe. Dukić je rekao za UNS da je dao izjavu policiji i da je dobio vid policijske zaštite. Istraga je još u toku.

Dešavalo se i da se novinarima preti slanjem poruka njihovim kolegama. Tako su kolumnisti Danasa Nenadu Kulačinu od nepoznate osobe stizale poruke na Fejsbuku i komentari ispod objave na Tviteru, koji su zapravo bili upućeni novinaru Marku Vidojkoviću.

„Treba ga namlatiti ko konja, ako bog da, samo da ga sretnem“, navedeno je u pretećem komentaru ispod objave u kojoj je Kulačin podelio epizodu emisije „Dobar, loš, zao“. Autori ove emisije, koja se prikazuje na televiziji Nova S, Vidojković i Kulačin su u 2022. godini preko komentara na Fejsbuku više puta dobijali pretnje.

Pretnje su stigle i novinarki Dnevnika koji se takođe emituje na ovoj televiziji – Jeleni Obućini. Posle komentatorskog uvoda u Dnevniku od 29. novembra, listovi Alo, Informer i Objektiv su u onlajn izdanjima objavili tekstove u kojima se Obućina označava kao „Glasnogovornica Šolakove političke agende“ koja „ne prestaje da širi antidržavnu propagandu po nalogu svog šefa“.

Jelena Obućina (printskrin Jutjub kanal Dnevnik)

Jelena Obućina (printskrin Jutjub kanal Dnevnik)

Nakon ovih tekstova, prećeno joj je preko društvenih mreža. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je desetak dana nakon što je prijavila pretnje pronašlo i privelo osumnjičenog za ovo krivično delo.

U bazi UNS-a su zabeleženi i slučajevi u kojima je tužilaštvo odlučilo da ipak ne pokrene postupak, kao što je zastrašivanje i pretnja novinaru N1. Dopisnik televizije N1 iz Niša Milan Stojanović je snimao prilog o otklanjanju kvara na vodovodnoj mreži. Sa udaljenosti od 50 metara, na javnoj površini, snimao je radnike koji nisu imali vidno obeležje firme za koju rade. Sa te udaljenosti su , kako je rekao, počeli da viču na njega, a potom su mu prišli i pokušali da ga oteraju. Uprkos tome što se radilo o zastrašivanju novinara na radnom mestu, tužilaštvo je rešilo da ne pokrene postupak.

Da se zaposleni u lokalnim medijima suočavaju sa pritiskom prošle godine je, čini se, najbolje pokazao slučaj OK radija iz Vranja. Vlasnica ove medijske kuće Olivera Vladković je odbila da Dejanu Nikoliću Kantaru potpiše saglasnost za izgradnju nelegalnog objekta kojim su zazidani prozori redakcije ove medijske kuće.

OK radio zazidan; Foto: OK radio

OK radio zazidan; Foto: OK radio

Bespravnu gradnju Vladković je prijavila i inspekciji, a nakon toga su njoj i redakciji upućene pretnje, a unutrašnjost objekta je polivena farbom. U Osnovnom sudu u Vranju Dejan Nikolić Kantar osuđen je na 14 meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja prema vlasnici i zaposlenima u OK radiju. 

Zbog podrške Vladkovićevoj, na meti je bio i predsednik ANEM-a Veran Matić. Ubrzo nakon pretnji redakciji OK radija, stigla je i pretnja Matiću u vidu plakata sa njegovim likom kojima je bilo oblepljeno Vranje. Plakati su ličili na poternicu, a na njima je pisalo da je „samozvani inspektor“ koji „ruši po Vranju“. Behara Salija, Zijadina Iljazija, Ćemala Rahimija i Elvira Iljazija, za koje se ispostavilo da su lepili plakate, Osnovni sud u Vranju je oslobodio optužbe.

Zastrašivana je bila i Brankica Stanković, i to ponovo od navijača. Prošlog maja, sa utakmice Aba lige Partizan-Budućnost, navijači su u punoj hali „Aleksandar Nikolić“ u direktnom televizijskom prenosu skandirali uvredljive poruke na račun Stankovićeve.

S obzirom na to da je urednica Insajdera godinama imala policijsku zaštitu zbog brojnih pretnji koje je dobila nakon objavljivanja epizoda emisije o navijačima, ovaj postupak se može smatrati pretnjom. UNS je tražio da se ovim povodom oglasi i Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, kao i da se rukovodstvo sportskog društva Partizan ogradi od ovakvog ponašanja navijača.

Pretnje je početkom avgusta dobio i zamenik urednika nedeljnika Pečat i kolumnista Večernjih novosti Filip Rodić. Sve je počelo kada je u „Jutarnjem listu“ objavljen tekst sa naslovom „Skandalozno: Vučićev propagandist na Oliverovom grobu ostavio Miloševićevu knjigu“, u kome piše da je Rodić tokom letovanja u Hrvatskoj posetio grob Olivera Dragojevića, povodom godišnjice njegove smrti, i tamo ostavio zbirku govora Slobodana Miloševića.

Uz tekst, Jutarnji list je objavio i fotografiju za koju je napisano da je objava sa Fejsbuk profila Rodića. Ispod te objave su se našli komentari poput: „drugi put ćeš kada dođeš u Dalmaciju progutati vlastite zube…“, „majka ti što pre naslonila knjigu na ladnu ploču…“, „ovo mu je zadnja poseta NDH…“.

Rodić je demantovao informaciju da je posetio grob Dragojevića. Za sajt UNS-a, koji je ove pretnje osudio, rekao je da će tužiti Jutarnji list.

Među novinarima koji pišu za „Večernje novosti“ pretnje je dobila i Jelena Skednerija, kojoj su nakon pisanja o organizaciji „28. jun“ stizale zastrašujuće poruke preko društvenih mreža.

„Proživi svoj bedni život, ali ćeš doći na istinu jednom. U to budi sigurna“ i „Doći će vreme da visite svi…“, samo su neke od pretnji koje je Skenderija dobila na društvenim mrežama.

Sredinom godine redakcijama su stizale i brojne pretnje o postavljenim bombama, među kojima je i poruka da je eksplozivna naprava u prostorijama UNS-a koju je preko imejla dobio predsednik ovog udruženja Živojin Rakočević. Srećom, utvrđeno je da su sve dojave bile lažne.

Novinari su se u 2022. našli i na raznim listama na kojima su označavani kao propagandisti. Takva je lista na sajtu ukrajinske NVO Mirotvorac, na kojoj su i podaci o ubijenim novinarima, a preko njihovih fotografija piše „likvidiran“.

EFJ i IFJ osudili su stavljanje novinara na ovaj spisak i pre nekoliko godina tražili od ukrajinskog Ombudsmana i tadašnjeg predsednika da blokiraju pristup sajtu. UNS je pozvao EFJ i IFJ da obnove svoje zahteve evropskim institucijama i ukrajinskim vlastima i pravosuđu za uklanjanje takvog spiska , kao i hitno uklanjanje ličnih podataka srpskog novinara i svog člana Aljoše Milenkovića iz ove baze.

Spisak ljudi koji su naklonjeni Rusiji načinila je i organizacija Slobodarski savez slobodne Srbije – GRUPA OKTOBAR, a i na ovom spisku našla su se imena novinara. UNS je u saooštenju tražio da Slobodarski savez slobodne Srbije – GRUPA OKTOBAR sa spiska ukloni imena novinara, kako ne bi bila ugrožena njihova bezbednost.

Najviše zabeleženih pritisaka od predstavnika vladajuće partije

Ne samo najviše pretnji, već i najviše pritisaka i uvreda novinari su dobili preko društvenih mreža. U UNS-ovoj bazi najviše je zabeleženih pritisaka na novinare od članova vladajuće stranke, dok su skoro sve evidentirane uvrede novinarima upućene od predstavnika političkih partija.

Prema UNS-ovoj bazi podataka, od predstavnika vlasti najviše je novinare vređao narodni poslanik Vladimir Đukanović. Ovaj član Srpske napredne stranke (SNS) je najpre u objavi na Tviteru Nedima Sejdinovića nazvao „novinarom praseće glave“ i „otvorenim srbomrscem“, i to zbog teksta koji je objavio u nedeljniku Vreme pod naslovom „Vladimir Đukanović: Poverenik za Palatu pravde i celu Jovanjicu“.

Nekoliko nedelja kasnije, Đukanović je vređao novinare Jelenu Zorić, Vuka Cvijića i Stevana Dojčinovića, što je UNS osudio. Đukanović je ove istraživačke novinare obeležavao  kao „lažne“, „takozvane“ i tvrdio da bi u aferi Jovanjica trebalo da budu na optuženičkoj klupi.

Uvrede na račun novinara dolazile su i od predstavnika opozicije. Tako je predsednik Demokratske stranke Srbije i jedan od lidera koalicije NADA Miloš Jovanović, odgovarajući na pitanje novinarke N1 na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, rekao: „Niko Vas ne pita za koliko novca biste Vi spavali sa svima nama, jer bi to bilo krajnje uvredljivo pitanje, ispod svakog nivoa“. Nakon toga, Jovanović se izvinio, dodavši da je njegova izjava pogrešno protumačena.

Bilo je i slučajeva u kojima novinari vređaju kolege i ugrožavaju njihovu bezbednost. Godina je počela emitovanjem sadržaja „Meta porodica“ na televiziji Pink u kome je autor Tomislav Lovreković neke novinare označio kao strane plaćenike i saradnike obaveštajnih službi i kriminalnih grupa. UNS je pozvao radna tela za bezbednost novinara da reaguju i ocenio da se emitovani sadržaj ne može svrtstati ni u jedan drugi žanr, sem u ogoljenu propagandu.

Nije samo ovim video-prilogom emitovanim na televiziji sa nacionalnom frekvencijom jedan medijski radnik ugrožavao drugog. Većinski se to činilo tekstovima, a primer je članak Informera u kome sagovornici iznose uvrede na račun Snežane Čongradin. Ovaj tekst je objavljen nakon njene kolumne „Vučić i Kurti nisu isti“.

Osim što su novinari vređani preko medija, pritisak su doživljavali i putem neregistrovanih platformi.

Delovi tekstova sa portala koji nisu registrovani (ilustracija)

Delovi tekstova sa portala koji nisu registrovani (ilustracija)

Portal „Banatska istina“ koji radi pod sloganom „Teška kao crna zemlja“ svoj sadržaj je cele godine temeljio na uvredljivim tekstovima. „Izdajnička fekalija Nenad Živković zagađuje Pančevo i Srbiju“, „Leti, leti, Stanka, odmah posle izbora“, „Nesrećna i ružna: Neizvesna budućnost Dragane Rakić – vic godine“ samo su neki od naslova tekstova koji su usmereni ka politički angažovanim ličnostima i novinarima.

Kao vid represije zabeleženo je i onemogućavanje rada novinara. Njima je često bilo zabranjeno da prisustvuju javnim događajima poput sednice Veća u Grockoj, sednice Komisije za prostorne planove Sremskih Karlovaca ili otvaranja zgrade Učiteljskog fakulteta u Subotici.

Srpska lista i Opština Gračanica su više puta pravile selekciju medija koje će zvati na događaje. Tako je poziv izostajao za većinu medija na srpskom jeziku koji izveštavaju sa Kosova i Metohije.

U onemogućavanje rada ubraja se i zabrana ulaska na Kosovo novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović. Vukmirović je rekla da joj nakon pola sata čekanja nije dozvoljeno da uđe na Kosovo i Metohiju da bi snimala redovnu epizodu emisije „Pravo na sutra“.

„Policajac na administrativnom prelazu mi je danas pokazao pravac i rekao ‘Izađite iz ‘zemlje“, dodala je Vukmirović, govoreći za sajt UNS-a.

Iz granične policije rekli su joj da ostali članovi mogu ući, ali da njoj nije dozvoljeno.

„Poručili su mi ‘Evo, možemo da zaustavimo autobus da se Vi vratite za Beograd, a drugi mogu da uđu’. Tada sam objasnila da smo ekipa i da ne mogu da rade bez mene“, rekla je Vukmirović. UNS je sve ove slučajeve onemogućavanja rada osudio i zatražio da se novinarima dozvoli da nesmetano obavljaju svoj posao.

Rad novinara je ometan i brojnim napadima na internetu. Osim hakerskih napada, u ove slučajeve ubrajaju se i gašenje Jutjub kanala Milojka Pantića i uklanjanje objava Novog Standarda sa Fejsbuka bez jasnog obrazloženja.

Fizički napadi pratili uvrede

Po UNS-ovoj bazi, medijski radnici su najčešće fizički napadani prilikom obavljanja novinarskih zadataka. Rizično je bilo izveštavati 17. novembra, kada su u Srbiji istovremeno organizovani Prajd i skup protiv ovog događaja. Na skupu koji je održan protiv Prajda raščinjeni monah Antonije je pogodio snimatelja televizije N1 flašom u stomak, a prisutni su pretili i novinaru N1 Petru Gajiću i ekipi Tanjuga.

Raščinjeni mohah gađa flašom snimatelja N1 (foto: printskrin N1)

Raščinjeni mohah gađa flašom snimatelja N1 (foto: printskrin N1)

Prilikom snimanja epizode istraživačke emisije o zagađenju životne sredine – „Tragovi ostaju“, napadnuta je ekipa Bugarske nacionalne televizije (BNT). Ekipa BNT-a nameravala je da prikaže posledice izlivanja otpadnih voda u tokove reka, koji iz rudnika Podvirovi idu i na srpsku i na bugarsku stranu. Kako je prikazano na snimcima, grupa radika, na čelu sa direktorom Bosil-metala. kamenicama je gađala novinara i producenta ove emisije Bogdana Lazarova, snimatelje Dimitara Slavova i Nikolaja Andrejeva i tehničara Roberta Vacova. Televizijska ekipa BNT-a dala je izjavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu.

U evidenciji su zabeleženi fizički napadi koji su se dogodili kada novinari nisu pripremali medijski sadržaj, Takav je slučaj fizičkog nasrtanja na novinarku RTS-a Tamaru Tankosić, koje se dogodilo na uručenju nagrade za najbolji doktorat na Pravnom fakultetu.

Kako je Tankosić oktobra prošle godine rekla za sajt UNS-a, na nju je fizički nasrnula nepoznata žena koja joj je rekla više puta „Znam ja ko si ti“, uz pretnju da će je naći i posle ovog događaja.

Tankosić, je kako je rekla, dala izjavu policiji, a UNS je u saopštenju tražio da tužilaštvo što pre pokrene postupak protiv osobe koja je napala novinarku.

Pored fizičkih napada, u prethodnoj godini dešavali su se i napadi na imovinu medijskih kuća. Nepoznati napadači su čvrstim predmetom polupali stakla na prozoru prostorija zgrade koju dele redakcije Glasa Podrinja, Televizije Šabac i dopisništva RTS-a.

Sa namerom zastrašivanja, bila su oštećena i vozila televizijskih ekipa. Tako su sa automobila RTV-a, parkiranog ispred prostorija Hrvatskog kulturno-umetničkog društva „Matija Gubec“ u Rumi, skinute obe registarske tablice, a na automobilu je urezano latinično slovo U. Televizijska ekipa je za vreme ovog događaja prilog o koncertu koji bio organizovan u Hrvatskom kulturno-umetničkom društvu u Rumi.

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je koleginice i kolege da sve pritiske, pretnje i napade jave UNS-u kako bi ovakvi slučajevi mogli da budu blagovremeno prijavljeni nadležnim institucijama i kako bi im bila pružena neophodna pravna i druga pomoć.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend