20. dec 2016.

Urednici ne smeju da dozvole da vlasnik ili menadžeri uređuju njihov medij

Foto: Flickr / Lisa Verhas

Foto: Flickr / Lisa Verhas

Dok zakon i Kodeks novinara definišu da vlasnici ne smeju da utiču na uređivačku politiku, s čime se slažu i brojni novinari i stručnjaci iz zemlje i regiona, redakcija nedeljnika Ekspres smatra da je legitimno to što je vlasnik Goran Veselinović nedavno odlučio da već pripremljeni intervju sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović ne može da se objavi.

Nakon što je na Cenzolovci objavljen tekst „Cenzura u vrhu vlasti: Vlasnik Ekspresa zabranio intervju sa Zoranom Mihajlović“, u kojem nekadašnji glavni urednik navodi kako je vlasnik telefonskim pozivom zaustavio za štampu već pripremljen intervju, redakcija Ekspresa saopštila je da se radi o „zgražavanju nad uplitanjem vlasnika u uređivačku politiku“, te da Cenzolovka treba da se „nauči onom osnovnom – da vlasnici imaju prava da odlučuju o svojim novinama“.

Dok aktuelni glavni i odgovorni urednik ovog lista Ivan Cvejić smatra da u ovom slučaju nigde nisu prekršeni zakon i Kodeks novinara, Kruna Savović, advokatica iz Kancelarije Živković-Samardžić, navodi da je ovakav uticaj menadžmenta na uređivačku politiku u suprotnosti sa članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima.

„Zakon predviđa da sloboda informisanja ne sme da bude povređena zloupotrebom svojinskih i drugih prava. Iz tog razloga se teško može prihvatiti tvrdnja da vlasnik ima pravo da se meša u uređivačku politiku“, kaže Kruna Savović.

Međutim, u zakonu nisu predviđene sankcije za kršenje ovog člana, tako da, kaže ova pravnica, ne postoji efikasan mehanizam kojim bi urednik mogao da ostvari svoja prava i postupi onako kako on smatra da treba u situaciji kada menadžment od njega zahteva nešto drugo.

„Ako uredniku vlasnik medija naloži da neki tekst ne objavi, urednik nema dovoljno efikasan način pomoću kojeg će ostvariti svoje pravo da tekst objavi. Iz tog razloga u praksi se dešava da urednici odbiju da postupe po nalogu vlasnika i napuste određeni mediji, kao što je to urednik Ekspresa, koliko sam ja shvatila, i učinio. S druge strane, ukoliko urednik postupi onako kako mu je naloženo, to prolazi sasvim neopaženo i bez posledica“, objašnjava ona.

Zakon bez sankcija i novinari bez integriteta

I predstavnik Udruženja novinara Srbije u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Petar Jeremić dodaje da se u ovakvim slučajevima, upravo zbog toga što zakon ne predviđa sankcije, ne može mnogo toga uraditi.

Tu bi, prema njegovim rečima, na scenu trebalo da stupi integritet novinara i urednika:

„Mi sada možemo da kažemo da je vlasnik prekršio zakon, ali on ne može da snosi nikakve sankcije. Ja apelujem na moral redakcije i na novinare da odbiju da ispunjavaju zahteve menadžmenta, da li kroz neki štrajk, da li da odbiju da izmene naslovnu stranu ili intervju, da na bilo koji način pokažu neki integritet i rade po svojoj novinarskoj savesti.“

„U Ekspresu su u pravu kada kažu da je normalno da izdavač izražava mišljenje o uredničkom usmerenju medija, ali je neprimereno da vlasnici svakodnevno demonstriraju autoritet nad radom novinara. To je neetički i to potkopava uredničku nezavisnost“ (Ejdan Vajt, Mreža etičkog novinarstva)

Glavni i odgovorni urednik i jedan od osnivača Južnih vesti Predrag Blagojević ističe da bi redakcije, osim integriteta koji je svakako nužan, trebalo da imaju i neke interne dokumente kojima će biti jasno definisana granica između uređivanja i menadžmenta.

„Tome služe i interni kodeksi i aneksi ugovora o radu koje je pre nekoliko godina medijima ponudio NUNS. Ti aneksi daju pravo novinarima i urednicima da odbiju neki zadatak, što je jedan od načina da se spreči mešanje menadžmenta. Svakako je pre svega na novinarima i urednicima da se izbore za slobodu uređivačke politike i da se usprotive mešanju, bilo javno, bilo da to reše u razgovoru s vlasnikom“, navodi Blagojević.

Na pitanje gde je granica između legitimne zainteresovanosti vlasnika za medij i njegovog mešanja u uređivačku politiku, Ivan Cvejić ističe da tu granicu mora da utvrde redakcije i urednici sa vlasnicima.

„To od situacije do situacije različito izgleda. Nisam pristalica da zakon utvrđuje te granice, jer to ne bi bilo dobro, već ih vi postavljate u svom radu. Ako vaš menadžment ili PR sektor učestvuju u vašoj uređivačkoj politici, to svakako nije dobro. Od kad sam ja urednik, nije se desila nijedna situacija da se bilo ko meša u uređivanje, tako da redakcija i ja imamo potpunu autonomiju u tome šta ćemo objavljivati“, tvrdi Cvejić.

Leković: Poslušni urednici – produžena ruka menadžmenta

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Saša Leković kaže da je teško precizno reći u kojoj meri se u Hrvatskoj poštuje princip razdvajanja menadžmenta i redakcije, jer je to „siva zona“.

„Ipak, moje 37-godišnje novinarsko-uredničko iskustvo i iskustvo od godinu i po na mestu predsednika HND-a govore mi kako menadžment znatno utiče na sadržaj mejnstrim medija i važnije im je da budu dobri sa političarima i oglašivačima nego da imaju medije koji rade u javnom interesu. Pritom, zbog navedenih razloga često i nije potreban direktan zahtev jer se sve podrazumeva“, navodi Leković.

Uprkos tome što i hrvatsko zakonodavstvo odvaja menadžerske od uređivačkih poslova, uticaj vlasnika na sadržaj medija omogućuje nedovoljno transparentno vlasništvo i to što se statuti unutar redakcija ne poštuju.

„Takva situacija generiše poslušnost urednika koji su većinom produžena ruka vlasnika, to jest menadžmenta, a ne prvi među jednakima u redakciji. To otvara mogućnost samocenzure i nezameranja vlasniku“, kaže Leković.

Kako navodi, iz sadržaja je često jasno da je postojao uticaj izvan redakcije, ali o tome „niko ne želi javno da govori“.

Vajt: Vlasnik može da smeni urednika, ne i da ga cenzuriše

Ejdan Vajt, generalni direktor Mreže etičkog novinarstva (Ethical Journalism Network), kaže da je ovaj događaj u Ekspresu „neprihvatljiv“ jer sve uredničke odluke mora da donosi urednik. Vlasnik koji nije zadovoljan uredničkim odlukama u svom mediju, ističe Vajt, ima pravo da promeni urednika, ali nema pravo da sprovodi direktnu cenzuru.

„U Ekspresu su u pravu kada kažu da je normalno da izdavač izražava mišljenje o uredničkom usmerenju medija, ali je neprimereno da vlasnici svakodnevno demonstriraju autoritet nad radom novinara. To je neetički i to potkopava uredničku nezavisnost“, kaže Vajt.

„Apelujem na moral redakcije i na novinare da odbiju da ispunjavaju zahteve menadžmenta, da li kroz neki štrajk, da li da odbiju da izmene naslovnu stranu ili intervju, da na bilo koji način pokažu neki integritet i da rade po svojoj novinarskoj savesti“ (Petar Jeremić, UNS)

„Apelujem na moral redakcije i na novinare da odbiju da ispunjavaju zahteve menadžmenta, da li kroz neki štrajk, da li da odbiju da izmene naslovnu stranu ili intervju, da na bilo koji način pokažu neki integritet i da rade po svojoj novinarskoj savesti“ (Petar Jeremić, UNS)

On dodaje i da u najvećem broju evropskih medija prepoznaju važnost uređivačke politike, iako je sve više slučajeva gde vlasnici zbog svojih političkih ili komercijalnih interesa podrivaju autoritet urednika.

O ovim problemima je, inače, EJN objavio izveštaj Untold Stories, koji obuhvata i Zapadni Balkan.

Izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan Mir kaže da, nažalost, vlasnici de facto utiču na uređivanje medija u mnogim zemljama.

„Ako se vlasnici ili menadžeri mešaju u izveštavanje odobravajući ili zabranjujući članke, time guše pluralizam izveštavanja. A pluralizam i nezavisnost medija, mišljenja i pogleda – uključujući kritiku političara i biznismena – jesu zaštita zdravog demokratskog sistema“, ističe Mir.

On napominje i da su Reporteri bez granica pokrenuli globalni projekat „Kontrolor vlasništva u medijima“ (Media Ownership Monitor) koji otkriva ko poseduje medije i ko ih kontroliše.

Kako kaže, zasad se na projektu radi u osam zemalja, a u planu je i Srbija.

ZAKON: NE SME SE UGROŽAVATI UREĐIVAČKA AUTONOMIJA

Nezavisnost uređivačke politike definisana je članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima, gde se navodi da se „ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija“.

Takođe, istim članom je definisano da se „sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja, svojinskih i drugih prava…“

Odupiranje pritiscima menadžmenta jedan je i od zadataka novinara i urednika prema Kodeksu novinara Srbije. Naime, u poglavlju 2 se definiše da „novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure“, a da je urednik dužan da zaštiti novinara od svakog oblika cenzure i pritisaka koji su mu poznati, bez obzira na to da li potiču od izdavača/ vlasnika, države, interesnih grupa i slično.

Navedeno je i da „ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti“.

I Međunarodna federacija novinara, koja predstavlja više od 450.000 novinara u više od 100 zemalja sveta (njene članice su i UNS, NUNS i sindikat SINOS), definisala je etičke principe kojih novinari treba da se pridržavaju.

U delu koji se tiče uredničke nezavisnosti navodi se da „svi mediji treba da primenjuju minimum standarda“ koji, između ostalog, uključuju i pravo uredništva da spreči mešanje menadžmenta ili trećih lica u urednički sadržaj.

2 komentara za: “Urednici ne smeju da dozvole da vlasnik ili menadžeri uređuju njihov medij

  1. Bora

    nego, drzite li se vi iz „Cenzolovke“ ovog „pravila“? al’ iskreno… 3:)

    20. dec 2016. at 14:50
    • Perica Gunjic

      Da.
      Perica Gunjić, glavni urednik Cenzolovke

      20. dec 2016. at 15:25

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend