Već ga prijavljivao: Penzionisani pripadnik BIA uputio komentar preteće sadržine bivšem inspektoru SBPOK-a Predragu Simonoviću

Pošto Simonović živi blizu Dunava, posumnjao je da je ovaj komentar mogao da pošalje neko ko ga poznaje i ko zna gde živi.

On je zbog toga obavestio Verana Matića i NUNS, čiji je član, a Matić je u Simonovićevo ime podneo tužilaštvu krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti.

Na kraju se ispostavilo da je komentar poslao, ni manje ni više, nego bivši pripadnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kojeg je Simonović upoznao 2023. godine, pre objavljivanja svoje knjige „Operativac“, u kojoj se pominje rad na slučaju rasvetljavanja ubistva Slavka Ćuruvije i koja je potkrepljena zvaničnim izveštajima MUP-a.

Ovaj inspektor u penziji je pre objavljivanja knjige radnu verziju poslao MUP-u, Vrhovnom tužilaštvu i BIA kako bi se izjasnili da li sadržaj knjige na bilo koji način ugrožava ove institucije i bezbednost zemlje, pri čemu su se sve pomenute institucije izjasnile da u knjizi ne postoji ništa sporno.

Međutim, pre objavljivanja knjige, na „neformalni“ sastanak ga je pozvao jedan pripadnik BIA, kojeg je Simonović viđao na sastancima Stalne radne grupe kao predstavnika BIA.

On mu je na sastanku sugerisao da bi knjiga bila bolja kada bi iz nje bili izostavljeni izveštaji i savetovao mu da se okrene Crkvi, a na kraju razgovora mu je poklonio tri male ikone i rekao mu da je jedna za njegovu suprugu, a druga za Simonovićevu maloletnu ćerku, koju je nazvao po imenu, što je Simonoviću bilo sumnjivo da ovaj agent zna kako mu se ćerka zove.

Pošto je u to vreme Simonoviću i njegovom neposrednom šefu Draganu Kecmanu bila ozbiljno ugrožena bezbednost, Simonović je slučaj prijavio tužilaštvu, koje nije našlo da je u opisanom razgovoru bilo elemenata krivičnog dela.

Nakon skoro tri godine, ovaj pripadnik BIA, za kojeg postoje saznanja da je u penziji, poslao je Simonoviću pomenuti komentar na njegov tekst u Radaru.

Simonović: Iza svega što trpimo moja porodica i ja stoji država

Simonović za Danas kaže da su zbog njegovog javnog istupanja u medijima i pisanja kolumni za nedeljnik Radar njegova porodica i on stigmatizovani i da trpe pretnje, o čemu se u više navrata oglašavao NUNS i ANEM, a u vezi sa tim postupa Više javno tužilaštvo, Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, po krivičnoj prijavi Verana Matića i Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koju je podneo u njegovo ime.

„S obzirom na to da od kraja januara, kada je postupajući tužilac obavio razgovor sa mnom, nisam dobijao nikakve odgovore, uputio sam Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal zahtev za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti, zahtevajući da mi se dostavi izveštaj koji je MUP uputio tužilaštvu. Kada mi je izveštaj dostavljen, nije me preterano iznenadilo kada sam saznao da su pripadnici MUP-a obavili razgovor sa jednim od lica koje je ostavljalo pretnje“, kaže Simonović.

On objašnjava da je iz izveštaja saznao da je preteću poruku, ostavljenu kao komentar na njegov tekst, ostavio isti onaj pripadnik BIA koji mu je pred objavljivanje knjige sugerisao da bi mu knjiga bila bolja bez dokumenata, da bi trebalo da se okrene Crkvi, i koji mu je na kraju poklonio tri ikone za njega i porodicu.

„Isti taj pripadnik BIA mi opet ostavlja poruke, čime sam samo potvrdio svoje ubeđenje da iza svega što se dešava mojoj porodici i meni stoji državni aparat. U vezi pomenutih ikona, 2023. godine obavestio sam tužilaštvo, a postupajući tužilac je u odbacujućem rešenju dao objašnjenje da ‘činjenica da je neko pripadnik ili zaposleno lice u državnoj instituciji, koji pritom poklanja ikone svetaca, apsolutno ne može biti relevantan osnov da kod drugog lica izazove objektivan strah, niti ta činjenica može predstavljati ozbiljnu pretnju po život i telo nekog lica’“, navodi on.

Simonović kaže da ne zna kako bi trebalo nekom da preti pripadnik bezbednosnih struktura, odnosno da li je pretnja jedino ako je direktna, ako kaže: „Ubiću i tebe i ženu i dete“.

„Posebnu težinu celom slučaju daje to što se pomenuti pripadnik BIA pojavljivao na sastancima Vladine komisije za rasvetljavanje ubistava novinara, moguće i da je bio član Komisije, a svi vrlo dobro znamo da je u slučaju Ćuruvije, posle dve prvostepene presude od po 100 godina, doneta oslobađajuća presuda“, kaže Simonović.

Bivši inspektor navodi da je o saznanjima koje je dobio od tužilaštva obavestio MUP, da je po ko zna koji put tražio da ga ministar primi na razgovor kako bi sproveo postupak utvrđivanja bezbednosne ugroženosti njegove porodice i njega samog, ali da ga do sada niko iz MUP-a nije kontaktirao.

Pored ovog slučaja, Simonović kaže da je neko sa hrvatskog broja zvao njegovu suprugu i maloletnu ćerku, što je takođe prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

„Nadam se da će tužilaštvo utvrditi ko je sa broja telefona hrvatskog operatera, video-pozivom, posle ponoći pozivao prvo moju suprugu, pa onda desetogodišnju ćerku i prikazivao eksplicitni sadržaj. Na scenu stupa neki novi UKP“, navodi on.

Matić: Svi kojii smo radili na rasvetljavanju ubistava novinara danas smo mete

Predsednik Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić kaže za Danas da ima ogromnu brigu za sve koji su učestvovali u radu Komisije za istraživanje ubistava novinara.

„Iako smo imali podršku u prve dve-tri godine rada, usledila je potpuna opstrukcija institucija, u prvom redu od strane Uprave policije. Dijana Hrkalović na čelu UKP je najbolji primer propasti vrlo konstruktivne uloge vodećih u policiji. Sada, posle 13 godina od osnivanja Komisije, svi mi koji smo učestvovali u razotkrivanju ubistava naših koleginica i kolega, pod ovlašćenjima Vlade, danas smo mete koje šetaju nezaštićene – i inspektor Kecman, koji je više puta bio meta neistraženih pretnji, i inspektor Simonović, koji je ugrožen stalnim pretnjama“, kaže Matić.

Dodaje da je svaki od aktera koji su imali značajnu ulogu u Komisiji i najiskrenijoj misiji da se otkriju nalogodavci i ubice ugrožen odlukom Apelacionog veća da oslobodi već osuđivane na ukupno 100 godina zatvora.

Dodaje i da svaki oblik ugrožavanja bezbednosti svih koji su učestvovali u razotkrivanju nalogodavaca i ubica novinara mora da bude prioritet.

„Nama se događa upravo suprotno – da su oni koji su nastojali da isprave greške i sramotu nad službama najugroženiji posle samožrtvovanja. Od odluke Apelacije, koja je nezakonito doneta u korist optuženih i osuđivanih, svi koji smo nastojali da ispravimo greške istraga i nekažnjivost postali smo mete, kao što je meta bio Slavko Ćuruvija – na isti način. Zastrašujuće je da se danas ponavljaju obrasci targetiranja i napada na novinare iz vremena kada je aktuelni predsednik Srbije bio ministar informisanja. I to nije bilo samo targetiranje, već i uvođenje represivnog zakona, potpuna posvećenost pravosudnog sistema.“