„Vučić mi direktno preti“: Dinko Gruhonjić za Danas o novim uznemirujućim porukama

Najnoviji talas pretnji smrću čija je meta bio Gruhonjić dogodio se u prethodnih nekoliko dana.

Nepoznata osoba pokušala je 12. septembra najpre da pozove Gruhonjića, a nakon što se nije javio, sa istog broja telefona stigla je poruka u kojoj se navodi: ‘Aleksandre šalji nam salate biće mesa klaćemo KRVate ustaše!!! Smrt porodici Gruhonjić!!!!!’“.

Dva dana kasnije, 14. septembra, na adresu Filozofskog fakulteta stiglo je preteće pismo potpisano „Pozdrav od Ratka Mladića“, sa porukom: „Začepi ta ustaška usta da ne bude kasno!“.

ANEM je podneo krivičnu prijavu i pozvao tužilaštvo i policiju da ove pretnje najozbiljnije shvate, identifikuju počinioce u najkraćem mogućem roku i podignu optužnice, a sudove da odgovorne kazne u skladu sa zakonom.

Gruhonjić za Danas kaže da dobija pretnje od kako se bavi novinarstvom, jer se oduvek bavio osetljivim temama poput ratnih zločina i suočavanja sa poršlošću, ali, kako navodi one su se posebno intenzivirale u prethodnih godinu i po dana, tačnije od marta 2024. godine.

Tada je na ulazu u zgradu u kojoj Gruhonjić živi sa porodicom osvanuo grafit sa pretnjom: „Dinko – Šakiću, za večni dom si spreman“, potpis „Srpska Vojvodina“.

Pretnja je usledila nakon što su na društvenim mrežama objavljene montirane tvrdnje da Gruhonjić veliča ustaškog zločinca Dinka Šakića.

„Ovo što se dešava u poslednjih godinu i po dana je apsolutno bez presedana i to intenzivno traje. To nije samo pojedinačni slučaj mene i moje porodice to je generalni osećaj koji vlada među građanima nakon pojačane represije. Zato sebi i porodici, a i svima ostalima, preporučujem da budu hrabri. Ali hrabrost ne podrazumeva da budemo glupi, moramo se čuvati i moramo preživeti ove dane oslobođenja Srbije“, kaže Gruhonjić.

Pretnje koje je dobijao redovno su prijavljivanje nadležnim organima ali, kako on kaže, adekvatna reakcija reakcija institucija je u potpunosti izostala.

„Meni lično preti Aleksandar Vučić. O čemu mi uopšte pričamo? Ako mi najmoćnija politička figura u zemlji preti, zar stvarno očekujemo da će tužilaštvo nešto da istražuje? Nećemo da budemo smešni, nismo naivni. Ovo je i moj slučaj, a nažalost i mnogi drugi slučajevi su klasični primeri terora nad sopstvenim građanima“, kaže Gruhonjić.

Pored pomenutih, pretnje Dinku Gruhonjiću zabeležene su 30. marta 2019. godine, kada su na njegovom blogu objavljeni anonimni komentari sa porukama „Srešće te jednom jedan Srbin koji voli svoj narod na ulici“ i „Presudiće ti na ulici jedan Srbin koji voli svoj narod“. Nezavisno društvo novinara Vojvodine obavestilo je tada nadležne organe i podnelo krivičnu prijavu.

U noći između 23. i 24. novembra 2020. godine na ulazu u zgradu u kojoj živi ispisani su grafiti: „Ovo nije tvoj grad ni zemlja“, „Smrade konjušarski“ i „Ratko Mladić srpski heroj“.

U februaru 2025. godine Gruhonjić je primio desetine pretnji smrću na društvenim mrežama, a 16. februara dobio je i direktnu poruku sa naloga „Vladan Savić“: „Iskreno se nadam da ćeš završiti bar na vešalima ili na giljotini. Smeće ustaško“. Slučaj je prijavljen osnovnom javnom tužilaštvu.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić kaže za Danas da podaci o pretnjama i napadima na novinare u Srbiji u ovoj godini zaprepašćuju međunarodne organizacije i udruženja novinara.

„Nažalost ne i onih koji bi mogli da naprave ozbiljniji pritisak na vlasti u Srbiji koja najčešće na različite načine stoji iza tih pretnji i napada, bilo kao inspirator ili egzekutor, kroz plaćenike ili kroz predstavnike institucija uključujući i policiju, i avgustu 2025. Godine NUNS je zabeležio najmanje 14 fizičkih napada na novinarke i novinare od strane pripadnika policije. Čak i kada rezultati izostanu, mora da ostane trag, jer jedino tako možemo dokumentovati nasilje i graditi osnovu za dalje postupke“, kaže Matić.

On dodaje da je u evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva za 2024. godinu registrovano pet otvorenih predmeta vezanih za pretnje upućene Dinku Gruhonjiću.

„U jednom slučaju, kada mu je prećeno na ulici, policija je dostavila izveštaj bez identifikovanja počinioca. Tužilaštvo je potom naložilo dodatne radnje, policija je dostavila novi izveštaj, zatim je usledio još jedan zahtev tužilaštva, pa opet urgencije i dopisi MUP-u, ali rezultata nije bilo“, navodi Matić.

Drugi predmet odnosi se na grafite mržnje ispred zgrade u kojoj Gruhonjić živi. Policija je tužilaštvu javila da identitet učinilaca nije otkriven, pa je predmet evidentiran pod kategorijom „nepoznati učinilac“. „Tužilaštvo je naložilo nastavak rada, ali do danas nema pomaka“, ističe Matić.

U dva slučaja identifikovani su mogući počinioci i raspisane poternice, dok je u jednom predmetu policija uopšte nije odgovorila na zahtev tužilaštva, uprkos urgencijama. Za dve nove prijave iz 2025. godine tužilaštvo je tražilo od policije prikupljanje obaveštenja, ali odgovora još nije bilo.

„Iz ovoga se vidi da postoji niz formalnih radnji i komunikacije između tužilaštva i policije, ali rezultata nema. Primećujemo da je policija značajno smanjila efikasnost u istragama, a tužilaštva ne koriste zakonske mehanizme da utvrde odgovornost policije za nepostupanje. Koliko je meni poznato, takav postupak nikada nije pokrenut od osnivanja Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Nekažnjivost nasilnika je u porastu: u prošloj i ovoj godini imamo samo po jednu osuđujuću presudu u više od 100 krivičnih prijava“, zaključuje Matić.

Komentarišući intenzivne kampanje napada i pretnji na Dinka Gruhinjića Matić kaže da je Gruhonjić tokom karijere imao više uloga: novinar, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, profesor novinarstva na Filozofskom fakultetu, aktivista i antifašista, I da ima jasno izražene levičarske stavove.

„Biti protiv nacionalizma, fašizma, osuđivati ratne zločine i korupciju – principijelno i dosledno – neminovno stvara veliki broj neprijatelja sa različitih strana. On je posvećen izgradnji mostova u regionu i pomirenju, što ga dodatno izdvaja kao metu, jer su vlasti u Srbiji i tabloidi sve oponente proglasili ustašama. Na taj način niko u svetu kao aktuelna srpska vlast nije toliko obesmislio termin ustaša – i banalizovao jedan od najstrašnijih zločinačkih pokreta koji je bio usmeren na istrebljenje Srba tokom Drugog svetskog rata“, navodi Matić.

Matić ističe da stereotipi i fabrikovane optužbe protiv Gruhonjića nisu novi, ali da se danas umnožavaju uz retoriku vlasti i tabloida.

„Vrlo često na ovakve optužbe nije bilo adekvatnog odgovora od strane opozicije, dela nevladinog sektora i nekih novinarskih udruženja. Napadi na Dinka imaju i funkciju odvlačenja pažnje sa studentskih i građanskih protesta, sa represije prema nenasilnim studentima i pobunjenim građanima, i nasilja policije i parapolicijskih snaga, koje sve češće prepoznaje i osuđuje međunarodna zajednica“, kaže Matić.