Za nju se potajno navija, ali se glasno šapuće: Verica Marinčić u „Da sam ja neko“

Dočekala nas je u redakciji svog In medija. Oduvek je u novinarstvu. Neko vreme je radila i u kiosku i time finansirala svoj portal.

Njen brat Mića radi volonterski. I ostali članovi redakcije su ljudi iz vremena kad je novinarstvo verovalo da može da promeni svet. Završila je fakultet, igrala rukomet, trenirala streljaštvo i karate. Živi sa bratom i ocem. Ugledna porodica.

Svi koji Vericu poznaju, znaju kroz šta je sve godinama prolazila – od praćenja, pretnji, uvreda, do nepozivanja na opštinske sednice.

Sa jedne od njih je i bukvalno izgurana.

Jer, Verica neće u stranku, nikada nije ni htela, a bilo bi joj bolje. Ona neće u politiku, a imala bi više. Ona popravlja, ona ne kvari. Ona pomaže drugima i bori se za svoja, ali i naša prava. Ipak, za nju se potajno navija, ali se glasno šapuće.

Verice, izvini.

Glasam za Vericu.