09. dec 2021.

Istraživanje UNS-a „Pod pritiskom“: Napadi, ekonomska neizvesnost i politički pritisci najveća kočnica slobodi izveštavanja

Broj napada na novinare je u porastu i u regionu i u Srbiji, mehanizmi zaštite uglavnom ne daju rezultate zbog nedostatka reakcije državnih institucija. Nekažnjivost napada na novinare jedan je od većih problema, pa je stanje slobode medija u čitavom regionu loše, a uz verbalne i fizičke napade, najveće kočnice slobode izveštavanja su autocenzura, ekonomski i politički pritisci i neregulisano medijsko tržište, ocenjeno je na predstavljanju projekta "Pod pritiskom" koji je sprovelo Udruženje novinara Srbije (UNS) održanom 8. Decembra u Pres centru UNS.

Potpredsednica UNS Olivera Milošević ukazala je da je sloboda medija sve više upitna pod pritiscima koji novinari u Srbiji danas trpe, od fizičkih napada i hapšenja, pa do sve učestalijeg psihičkog nasilja koje je naročito bilo izraženo u 2021. godini.

Milošević je navela da su novinari ponižavani, vređani i diskreditovani i od samog vrha vlasti, i da su zabeležena etiketiranja, pretnje i čitave kampanje na društvenim mrežama usmerene protiv novinara.

Naglasila je da posebno zabrinjava pojačan pritisak na novinarke, uglavnom verbalne prirode, pri čemu su primećeni diskriminacija, mizoginija i govor mržnje.

Posebno loše stanje je u lokalnim medijima jer njihovi novinari ne prijavljuju pretnje i napade pošto nemaju poverenja u institucije i državne organe.

Sve učestaliji su međusobni obračuni medija, navela je Milošević, dodadvši da  polarizacija zabrinjava, dodatno razjedinjuje medijsku zajednicu i ohrabruje sve one koji ne žele napredak u oblasti zaštite novinara.

Ona je ukazala na to da je ove godine zabeležen i novi vid pritisaka na novinare u vidu SLAP tužbi, čija je namera da se novinari finansijski iscrpe i da im se nametne autocenzura.

Član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Slobodan Radičević je naveo da je u Srbiji 2020. godine zabeleženo 107 napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije, dok su u 2021. bila 74 napada.

U javnim tužilaštvima je tokom 2020. godine formirano 59 predmeta, dok je do 31. oktobra 2021. godine formirano ukupno 66 predmeta o krivičnim delima na štetu bezbednosti osoba koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.

Od ukupnog broja predmeta formiranih tokom 2020. i 2021. godine ukupno je doneto šest osuđujućih presuda, dok je u dva slučaja primenjen oportunitet, rekao je Radičević.

SLAP tužbe su tokom 2021. godine podnete protiv pet redakcija, a ukupan broj aktivnih strateških tužbi protiv javnog delovanja je nemoguće utvrditi.

Najveći broj novinara koji su učestvovali u anketi  UNS, tvrdi da na rad novinara u Srbiji ubedljivo najviše utiču ekomonska nesigurnost, pretnje i pritisci.

Gotovo petina je rekla da je konstantno cenzurisana, a nešto manje od polovine anketiranih su lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad ili bili izloženi nekoj drugoj vrsti pritisaka u vezi sa obavljanjem novinarskog posla.

Najveći broj anketiranih nije prijavio pritisak ili napad uglavnom zbog odsustva poverenja u državne organe.

Predsednik Udruženja BH novinari Marko Divković istakao je da je stanje medijskih sloboda generalno loše „i sve gore“ zato što novinari u Bosni i Hercegovini protiv sebe imaju policiju, pravosuđe, politiku i podzemlje i da je ukupno političko i ekonomsko stanje u BiH stanje siromaštva, mržnje i straha koje koriste političari.

U BiH se nedeljno zabeleži 1,4 do 1,5 napada, direktnih, fizičkih, ili sve češće posredstvom društvenih mreža, naveo je Divković, dodajući da oko 40 odsto novinara prima od 250 do 300 evra, a da više od 40 odsto novinara rade bez radnog staža. Mnogi rade 15 godina, a nemaju nijednu godinu penzionog osiguranja.

Medijska scena u BiH je prema njegovim rečima razjedinjena po nacionalnosti, strankama, entitetima, medijskom vlasništvu, pa postoje animoziteti između onih koji su u javnom i privatnom sektoru.

Predsednik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović ukazao je da je ove godine bilo 20 napada na novinare u toj zemlji, da im se kada dođu na događaj preti ubistvom i „bacanjem u reku“, pa se čovek „prosto divi ljudima koji se bave novinarstvom, posebno istraživačkim“.

Medijska scena u Crnoj Gori je toliko podeljena da se može reći da je „razorena“ zaslugom političara, i da je pre svega za to odgovoran predsednik Crne Gore Milo Đukanović „koji ima svoje medije i brutalno napada sve druge medije“.

Podsetio je da Đukanović ide toliko daleko u svojoj drskosti da je pucanje u novinarku Oliveru Lakić iz Vijesti nazvao „hirurški preciznim pucnjem u njenu nogu u ostvarivanju političkih ciljeva kako bi se njemu nanelo zlo“.

Dodao je da nigde, osim možda u BiH, ambasade nemaju toliko upliva u medijsku scenu kao što to imaju ambasade Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Švedske u Crnoj Gori.

Milo Džaković iz Unije lokalnih emitera Crne Gore rekao je da se mediji u toj državi dele na državne, koji se nalaze u Podgorici i lokalne koji se nalaze van nje, a da je poseban problem centralizacija informacija, što usporava novinarski rad.

Ukazao je da je sve manje ljudi koji pokušavaju da se bave novinarstvom i da sve više njih želi da ode u portparole gde su zarade mnogo veće, ocenjujući da je novinar „bukvalno socijalna kategorija“.

Bojana Laković Konatar iz Sindikata medija Crne Gore rekla je da je za 10 godina protiv novinara i medija podneto preko 200 tužbi za uvredu časti i ugleda na ukupan iznos od oko tri miliona evra.

Posebno zabrinjava to što najveći broj takvih tužbi podnose vlasnici medija i sami novinari protiv svojih kolega, rekla je Laković Konatar i navela da je 2020. godine bilo najviše takvih tužbi u kojima mediji pokušavaju da ekonomski oslabe svoju konkurenciju.

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko izjavio je da je po pitanju medijskih sloboda situacija u Hrvatskoj bolja nego u ostalim zemljama regiona, ali da tamošnji novinari nisu zadovoljni jer su označeni kao krivci za sve što se događa u toj državi, što je posebno eskaliralo „od kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju jer više nema nikakvog monitoringa“.

Rekao je da novinare,  sa najviših instanci Hrvatske i pojedinih vrhova Katoličke crkve, nazivaju „slugama đavola i protivnicima Hrvatske“, zbog čega su učestali verbalni i fizički napadi.

Monika Kutri iz Hrvatskog novinarskog društva ukazala je da je Hrvatska najproblematičnija po broju SLAP tužbi, koje nisu prepoznate u zakonodavstvu. Navela je da su protiv 23 medija trenutno podignute 924 tužbe i dodala da su hrvatski novinari zaključili da ih više ne napadaju klasičnim napadima ili pretnjama „nego ih jednostavno elegantno tuže“.

Predsednica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da bi zaštitu novinara trebalo ugrađivati u kolektivne ugovore i ukazala da se u privatnim medijima u Hrvatskoj ne gleda blagonaklono na člasntvo novinara u sindikatima.

Potpredsednica Udruženja novinara Severne Makedonije Filjana Koka kazala je da je stanje u toj državi još gore, jer ne samo da se slučajevi napada na novinare ne rešavanju, već se istrage i ne pokreću.

Rekla je da je indeks bezbednosti novinara te države 3,93, da se nastavlja trend nekažnjivosti napada na novinare, dodajući da su su kleveta i uvreda dekriminalizovane, ali da treba ići korak dalje sa zahtevima.

Mojca Zabukovec iz Sindikata novinara Slovenije je napomenula da su u Sloveniji verbalni napadi na internetu u porastu, ali i da se povećava broj fizičkih napada.

Najvažniji problemi novinara u Sloveniji je autocenzura, koju nije moguće evidentirati zbog straha od otkaza, rekla je Zabukovec dodajući da je najveća pretnja aktuelna Vlada koja preti da ugrozi javne servise pritiscima.

Potpredsednik Društva novinara Slovenije Gašper Andrinek naglasio je da su novinari u njegovoj zemlji označeni kao „nacionalna sramota koja širi virus“, a da vlast pritiscima želi da ih iscrpi i obeshrabri.

“Vlada je prošle godine vršila pritisak na slovenačku medijsku agenciju tako što ih nije platila. To je trajalo celu godinu i sto zaposlenih agencijskih novinara bilo je u ekonomskoj neizvesnosti”, naveo je Andrinek.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend