„Da nastavimo Davidovićevu borbu, za slobodu, istinu i pravdu bez diskriminacije“

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, istakao je da je Davidović bio ispred svog vremena i da je hteo da napravi novine po uzoru na tadašnje novine u Beču, Parizu, Londonu…

“ Davidović je velikan koji je utro put svima nama, iako su mnogi rušili taj put slobode medija. Danas, posle 190 godina, treba da budemo ponosni što smo među prvim zemljama koje su imale štampane novine, ali i na njega, kao pisca Sretenjskog Ustava”, rekao je Bodrožić dodajući da je Davidović danas, posle 190 godina, napredniji od “mnogih naših kolega koji ne haju za slobodarske misli”.

Bodrožić je naveo da Srbija danas ima slabu štampu. Prema njegovim rečima tehnološka revolucija donosi nove medije ali i ukazao da se razvijene zemlje trude da sačuvaju štampane medije, pomažući njihov opstanak kroz davanje poreskih olakšica.

Profesor Rade Veljanovski je naveo da je Davidović bio evropski čovek koji je hteo u Srbiji da širi prosvetiteljstvo.

“Njegovi postulate su bili istina i pravda, iznad kojih nije niko. To ga je i dovelo do sukoba sa knezom Milošem. Morao je da ode, iako je bio državni sekretar, zbog slobodoumlja. Na nama je danas da doprinesemo toj borbi, za koju se on zalagao – sloboda, istina i pravda na jednak način, bez diskriminacije, rekao je Veljanovski.

Novine srbske pokrenute su u Kragujevcu 5. januara 1834. godine po starom, odnosno, 17. januara po novom kalendaru, na predlog i pod uredništvom tadašnjeg kneževog sekretara Dimitrija Davidovića, a štampane su na četiri strane u Knjaževsko-srpskoj pečatnji. Novine su počele da izlaze kada je Srbija počela da se izgrađuje kao građansko društvo. Novine su bile pre svega službeni list Kneževine Srbije (1834–1882), provincije u Osmanskom carstvu, a potom i Kraljevine Srbije (1882–1918). Nakon Prvog svetskog rata utopile su se u Službene novine Kraljevine Jugoslavije.

Novine nisu, po načinu uređivanja i tehničkom izgledu, zaostajale za najboljim stranim listovima onog vremena. Izlazile su jednom sedmično, subotom, na dva lista, a godišnja pretplata iznosila je dva talira. Pretplata se obavljala u okružnim sudovima i novine su odatle slate pretplatnicima. Njihov urednik Dimitrije Davidović imao je višegodišnje novinarsko iskustvo, i to u Beču, evropskom centru. To je omogućilo Davidoviću da ispolji sve svoje novinarske i uredničke kvalitete. Državna štamparija u kojoj su novine štampane, raspolagale je dobrom tehnikom i imala je vešte majstore, dovedene iz inostranstva. Najviše pretplatnika bilo je 1834. i 1835. godine, do leta prve godine izlaženja bilo je 600, kasnije se broj pretplatnika povećavao.

Prvi tiraž bio je u 300 primeraka, a ostalo je zabeleženo da su Novine Srbske izazvale toliko interesovanje da su „samo za tri prepodnevna sata u jednoj beogradskoj kafani sakupile 120 pretplatnika”.

Davidović je bio i tvorac prvog ustava Kneževine Srbije – Sretenjskog ustava iz 1835. godine.