Šta se sa NIN-om događa i kada je počeo sunovrat UNS pita Reljića, Ćulibrka, Bogdanovića i Ast

Pojedine novinare osnivanje novog nedeljnika podseća na osnivanje „Vremena“.  Dok, za one koji su vodili NIN do privatizacije 2009. godine, sadašnji NIN upravo liči na „Vreme“.

Razlika između novinara koji su prekjuče napustili NIN i onih koji su to učinili devedesetih je, kaže Ast, u tome što je sadašnja ekipa, predvođena Ćulibrkom, gotovo potupno solidarna i jedinstvena u ideji da formira novi list.

„Zdrave snage su se i onda pronašle u redakciji NIN-a, ali smo, nažalost, bili podeljeni. Imali smo sreću da nas je advokat Srđa Popović registrovao, a da su Vesna Pešić i Lazar Stojanović došli na ideju da se pokrene novi list. Mi smo tako osnovali prve privatne novine“, navela je ona.

Ipak, novom nedeljniku, dodaje ona, situaciju otežava veća konkurencija, koju novinari koji su tada osnovali „Vreme“ nisu imali.

„Novinari koji su sada napustili NIN su u težoj poziciji jer ima više medija. Veća je konkurencija i ne mislim da će im biti lako. Treba se izboriti za čitaoce u vreme društvenih mreža i novih medija. Ljudi su prestali da kupuju njuz magazine i ozbiljne novine i predstoji im teška borba jer imaju veliku konkurenciju“.

Ast dodaje da redakciju u kojoj je radila do rascepa tadašnjeg NIN-a krajem 80-ih i početkom 90-ihe smatra savršenom. Bilo je mnogo različitih ličnosti.

Kolege koje su prekjuče napustile NIN smatra hrabrim i kvalitetnim novinarima.

Reljić i Bogdanović: Sunovrat NIN-a počeo posle privatizacije

Slobodan Reljić koji je bio glavni urednik NIN-a od 2002. do 2009. godine kaže da je NIN posle privatizacije počeo da liči na Vreme.

„To se danas ni po čemu ne razlikuje od Vremena. Vreme i NIN su bile suprotnosti, dva pola. Sada je to ista strana, samo što je NIN malo zvučnije ime“, navodi Reljić.

Reljić kaže da je sve što se dešava samo nastavak sunovrata NIN-a koji je počeo kada je privatizovan, odnosno kada je prodat firmi Ringier Aksel Špringer. U vreme kada ga je on uređivao, NIN je, kako dodaje, bio produžetak tradicije, a sa privatizacijom ta tradicija je, po njegovom mišljenju, naglo prekinuta.

„Od kad je NIN privatizovan, ne liči na nekadašnji – ni po izvedbama u novinarstvu ni po orijentisanosti, a to su čitaoci prepoznali. U pitanju je neoliberalna orijentacija koja nikad nije bila usmerenje tih novina. NIN ne može više ni da se obnovi, niti ima taj značaj u društvu. NIN je samo ime koje prepoznajete“.

Odluku većeg dela redakcije da napusti NIN opisuje kao „lična rešenja ljudi koje ne poznaje“.

„To je važno za njih svakako, ali nije važno za NIN. Oni su ljudi koji su bili zaposleni tamo. Verovatno će u novom nedeljniku raditi isto što su radili u NIN-u, ali to nema nikakve veze sa NIN-om koji je nekada bio. To je možda i bolje“, navodi on.

Sa njim je saglasan i nekadašnji urednik u NIN-u Srboljub Bogdanović.

„Treba biti realan pa reći da je od onoga što je u našoj javnosti tradicionalna predstava o NIN-u, danas ostalo samo ime i NIN-ova nagrada, a i ona je kompromitovana. Privatizacija NIN-a, onako kako je obavljena, po mome mišljenju, uništila je NIN kakav smo znali i to je neki sasvim drugi entitet u odnosu na NIN čije istorije su deo Tijanić, Tirnanić, Grizelj, Barbijeri…“.

Dok se NIN, kako kaže, sam starao o sebi, zapošljavao je oko 25 novinara, a kada je postao deo moćne evropske medijske imperije, u NIN-u ih je preostala polovina. I taj podatak, navodi Bogdanović, govori sam za sebe.

„Kompanija koja je preuzela NIN bila je nezainteresovana jer ona služi tome da servisira sopstvene finansijske i političke interese u šta se čak ni taj potpuno izmenjeni NIN nije uklopio i na kraju ga je, zamislite to, poklonila“.

Redakcija najvećim delom, govori Bogdanović, prelazi u novu firmu što će, on se nada, biti bolje za njih, ali kaže da to „ni sadržinski ni formalno NIN više neće biti“.

Ćulibrk: NIN je ličio sam na sebe

Milan Ćulibrk, koji će do 8. feburara ostati na mestu glavnog urednika NIN-a, kaže da ne isključuje mogućnost da postoji sličnost sadašnjeg napuštanja NIN-a i onog iz devedesetih, ali da su ovog puta novinari bili solidarniji nego tada.

Ipak, Ćulibrk ističe da NIN ni na koji način nije ideološki obojen.

„U redakciji imamo i konzervativaca i liberala. Svako je individua za sebe“, kaže Ćulibrk.

On smatra da je važno poštovanje profesionalnih standarda i rad u javnom interesu. Navodi da je to nešto na čemu insisitira i da će to činiti i ubuduće kao član kolegijuma novog nedeljnika.

„Meni smetaju te ideološke rasprave. Mislim da je posao novinara da insistiraju samo na istini. Jednoj istini. Ne postoje dve istine, već samo jedna. Sve ostalo su manipulacije i spinovanje“, navodi Ćulibrk.

Novine, dodaje, nikada ne posmatra ideološki već u odnosu na to poštuju li profesionalne standarde.

„Ako kažem da za 11 godina posle svih kritika u javnosti koje dobijamo od predstavnika vlasti, imamo samo jednu opomenu Saveta za štampu i praktično nijedan izgubljeni spor, jasno je da smo insistirali na profesionalnim standardima“, kaže Ćulibrk.

Aktuelni urednik NIN-a kaže da se čuo juče sa vlasnicom Jelenom Drakulić Petrović u vezi sa dodelom NIN-ove nagrade krajem januara. Dodaje da je sa njom svakodnevno u kontaktu zbog dnevnih potreba rada.

„Dogovor je sa ljudima koji nisu imali ugovore o radu nego su bili honorarno angažovani, čiji je otkazni rok kraći od mesec dana, da i oni rade u NIN-u do 8. februara, kada izlazi i poslednji broj koji uređujem. Želimo da, zbog čitalaca, u NIN-u uradimo posao pošteno do kraja i da svi brojevi budu kao i do sada. Istog kvaliteta, a možda još i kvalitetniji, ako je to moguće“.

Kakav će novi nedeljnik biti, kako je naveo, ne zavisi samo od njega, već i od ostalih članova redakcije i Vesne Mališić, koja će biti njegova urednica.

Ćulibrk kaže da je inisitirao da glavni urednik novog nedeljnika bude Vesna Mališić, što je redakcija koja je isprva mislila da će on to biti, prihvatila.

„Poenta je u tome da ćemo mi najviše ličiti sami na sebe sa novinarima koji su radili u NIN-u, tako da će NIN najviše ličiti na NIN koji je bio do sada. Nadam se da je bio dobar koncept i recept, jer da smo mislili da nije, mi bismo pristali da se menjamo“, zaključuje Ćulibrk.