Saglasni su da mediji uveliko koriste AI u nekom obliku, ali dodatnu zabrinutost stvara to što je u pitanju RTS u koji nemaju baš puno poverenja, uz naglasak da bi trebalo pratiti proces javne nabavke, odnosno tokove novca.
Novinar Bojan Cvejić ističe da je upotreba veštačke inteligencije u medijima postala neminovnost i može imati brojne prednosti.
Dodaje da izuzetno može doprineti tome da se novinari i drugi zaposleni u medijima oslobode i rasterete nekih rutinskih i tehničkih poslova i tako dobiju više vremena i prostora da se bave kvalitetnijim pričama od javnog interesa i istraživačkim novinarstvom.
– Važno je da se samo poštuju preporuke i smernice Kodeksa novinara i novinarki Srbije i drugih evropskih i svetskih organizacija, tačnije da se vodi računa za šta i kako se koriste alati AI, da budu pod uredničkim nadzorom i da to ne dovede do toga da se smanjuje broj ljudi u redakcijama zbog automatizacije određenih poslova – kaže Cvejić.
Naglašava da je bitno u vezi sa RTS -om ispratiti proces nabavke takvih softvera, da ne bi došlo do zloupotrebe budžetskih sredstava.
– Neophodno je da RTS kao javni servis i velika medjska kuća prethodno izradi i usvoji interni dokument o pravilima korišćenja veštačke inteligencije – navodi Cvejić.
Saša Mirković, predstavnik Asocijacije nezavisnih medija (ANEM), smatra da ovakva odluka javnog medijskog servisa u eri veštačke inteligencije ne bi trebalo da izaziva bilo kakve kontroverze.
– Nažalost, ovdašnje iskustvo sa sadržajima koji proizvodi RTS je takvo da izaziva dileme naročito u domenu onih koji su pod ingerencijom informativno-političke redakcije. U tom smislu, formulacija da će se sve odvijati uz uredničku kontrolu novinara uvodi dodatne dileme znajući na koji način članovi redakcije godinama unazad svakodnevno izveštavaju zainteresovanu javnost koja putem takse redovno plaća javne medijske servise – ukazuje Mirković.
Dodaje da bi više voleo da je ovakvu proaktivnost RTS-a video na primeru imeplementacije Zakona o javnim medijskim servisima, koji uprkos činjenici da je usvojen pre skoro godinu dana, i dalje predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Nedim Sejdinović, pisac i novinar, ističe da se AI koristi u velikim medijima, pa i javnim medijskim servisima, ali transparentno i uz ozbiljnu kontrolu, i to isključivo kao pomoćni alat.
On kaže da ne sme da ugrozi kreativnost novinara i autora, niti javni interes u kojem bi oni trebalo da rade.
– Sa ovim poslednjem RTS neće imati problem, tamo nema ni „J“ od javnog interesa, a bogami ni kreativnost im nije jača strana. Sve više prepisuju Informer. Na kraju, kada SNS raspiše tender, građani uvek treba da pogledaju gde im je novčanik – navodi Sejdinović.
Kristina Kovač Nastasić, urednica sajta UNS-a, kaže da ukoliko se veštačka inteligencija koristi pre svega kao alat koji pomaže u pisanju tekstova, u skladu sa Kodeksom i uz obaveznu proveru činjenica i uredničku kontrolu, to može olakšati rad novinara i ne vidi ništa loše u tome.
Ističe da se novinarstvo sa razvojem tehnologije kroz istoriju menjalo, pa i uvođenje AI u redakcije vidi kao jednu od takvih promena.
Tabloidi brišu tekstove u kojima blate studente zato što moraju da dokažu da su tačni da im ne ugase portale
Novi rijaliti na Pinku pred presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije: Ponižavanje žrtve i relativizacija tragedije novinara koga je ubila država
Bezdušna ružičasta jutra: Televizije se naslađuju brutalnostima koje mame gledaoce - REM ih još hvali
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.