08. dec 2017.

Prijatelji vlasti u Briselu: Falsifikovanje stvarnosti po meri Vučića

Nema ničega iznenađujućeg u izboru ekipe kojoj je pred evropskim parlamentarcima u Briselu povereno da tumači medijske slobode u Srbiji: njeni članovi su se već kod kuće dovoljno izveštili da svemu daju obrnuto značenje, onakvo kakvo odgovara vlastima

Groteska u Briselu (Foto: Evropski Parlament)

Ne zna se šta je čudovišnije u predstavi koja je ovih dana odigrana u Evropskom parlamentu u Briselu. Da li to što je – u jednoj od naslovnih uloga – stanje medija u Srbiji tumačio Dejan Vuk Stanković, jedan od najprilježnijih medijskih potrčka vlasti? Ili možda to što su u raspravi korišćena istraživanja „Medijametra“ Instituta za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića, savetnika na više balkanskih dvorova, upamćenog po jednoj od najgnusnijih izmišljotina na račun direktorke nevladine organizacije MANS Vanje Ćalović.

Iako su pomenuta svojstva dovoljna da se rasprava odigra kao farsa, priređivači predstave su se svojski potrudili da je doživimo kao oporu grotesku.

Prijatelji Srbije i prijatelji vlasti

Čime sve to? Najpre time što su se predstavili kao „Prijatelji Srbije“ (kako se naziva neformalna grupa), iako bi im mnogo više pristajalo da su sebe opisali kao „prijatelje vlasti“. Zašto? Zato što rasprava o slobodi medija ili bilo kakvim drugim slobodama uostalom (u Evropskom parlamentu bi to morali da znaju) – po samoj svojoj prirodi – isključuje jednostrani prilaz, što priređivačima nameće obavezu da čuju i ličnosti čije se mišljenje o stanju medija u Srbiji razlikuje od mišljenja skutonoša vlasti.

Stanje medija u Srbiji pred evropskim parlamentarcima tumačio Dejan Vuk Stanković, jedan od najprilježnijih medijskih potrčka vlasti

Pošto to nisu učinili, pošto su, dakle, izostale elementarne pretpostavke za verodostojnu raspravu, ni njen ishod nije mogao da bude drugačiji. Od takve ekipe se, drugim rečima, nije ni mogao očekivati drugačiji zaključak od onoga da medijske slobode u Srbiji nisu ugrožene, ali je iznenađujuće, bolje reći zaprepašćujuće, obrazloženje koje je za takvu ocenu izrekao Franc Bogovič, jedan od priređivača skupa i poslanik u Evropskom parlamentu. Prema njemu, „nije problem u količini (valjda u broju, osim ako nije mislio na brašno? – prim. nov.) kritičkih medija – ima dovoljno prostora za kritiku i vlasti i opozicije“.

Ma koliko poslanik gledao kroz naopako okrenut dvogled, problem je upravo u prostoru. U vapijućoj nesrazmeri u njegovom korišćenju. U nemogućnosti da obznani svoje stavove (osim u jednom listu i na jednoj televiziji, u svim drugim medijima opozicija je ili ukinuta ili postoji samo u izopačenom vidu), što praktično znači da je njena komunikacija sa građanima (biračima) sasvim svedena ili onemogućena.

[povezaneprice]

Da i ne govorimo o svim drugim pritiscima – naročito na lokalnom nivou – koji za cilj imaju ukidanje medija sa kritičkim mišljenjem (ionako vrste u izumiranju).

Kako se mogu izjednačavati i poistovećivati tako različite kategorije ne samo „količinski“ (kako bi rekao poslanik) već i sadržajno? Kakvi, najzad, mogu biti razlozi za tako monumentalno falsifikovanje stvarnosti?

Uvežbani za vedre tonove

Okreni-obrni, moguća su samo dva objašnjenja: ili „prijatelj Srbije“ nije obavešten o stvarnom stanju medijskih sloboda u njoj (u šta je teško verovati) ili je pak – sasvim svesno i promišljeno – učesnik poduhvata koji ima za cilj da jednu od retkih oblasti (sloboda medija i vladavina prava) za koje evropski zvaničnici svog miljenika u Srbiji ne tapšu po ramenu premaže nešto vedrijim bojama.

Nema, otuda, ničega iznenađujućeg u izboru ekipe kojoj je u Briselu povereno da tumači medijske slobode u Srbiji, jer su se njeni članovi već kod kuće dovoljno izveštili da i samim pojmovima daju obrnuto značenje.

Ono što ne samo da čudi već i zabrinjava jeste spremnost evropskih parlamentaraca da im u tome, makar u vidu neformalne grupe, pomognu.

Kako, tada, da im verujemo da se iskreno zalažu za slobodu štampe i vladavinu prava ako umesto razobličavanja protivnika – kako tvrde „temeljnih evropskih vrednosti“ – zajedno sa njima učestvuju u falsifikovanju ne samo medijske stvarnosti?

2 komentara za: “Prijatelji vlasti u Briselu: Falsifikovanje stvarnosti po meri Vučića

  1. svetlanast.

    Nista neobicno.Vucic je jos uvek u prvoj fazi kad je Milosevic bio FAKTOR MIRA I STABILNOSTI NA BALKANU.Posto je ovo ipak XXI vek, treba ocekivati da druga faza nece biti krvava kao Miloseviceva, vec na primer:NAJVECI LAZOV I MANIPULATOR NA BALKANU, ali to kad Zapad zavrsi sa Kosovom, Srbija nastavi uredno da vraca dugove, a narod pocrka od gladi i nemastine ili ode u beli svet.To nam se vec dogadja.

    09. dec 2017. at 23:16
  2. Dalibor

    Slozio bih se sa Svetlanom. U Milosevicevo vreme postojali su ljudi koji su svesno ili ne podrzavali vlast i bili deo masinerije propagande, kada nisi mogao nista drugo da kazes na zvanicnoj televiziji od zvanicnog misljenja vlasti. Strah me je da ce mo opet skupo platiti to jednoumlje , mi obicni ljudi i gradjani ove zemlje, a da ce opet da se prica na rts-u kako su svi protiv nas i kako nije moglo drugacije.
    Ovaj narod nas , necu da kazem bez pameti , bi morao da pocne da razmislja svojom glavom, i da se zapita gde ide i sta mu je cilj , jer sledeci put kad bude udario glavom u zid , a to ce biti za deset godina, nas ce biti tu negde kao i albanaca po broju i nemoj posle da nam je kriv polazaonik za ono sta ce da se desi. Ovi sto se danas prave ludi i zabijaju glavu u pesak i muzu ovu drzavu jer su uvalili svoje zadnjice u drzavne firme, misleci da su nesto mnogo pametni jer su se eto kao snasli, da znaju da ce na kraju morati da brane ovu jadnu Srbiju jer nece imati kud. Mnogo nasih ljudi odlazi svaki dan bez namere da se vrati. Odlaze u beli svet trbuhom za kruhom da se snadju i tamo naprave sebi bolju buducnost. A ove “ pametne “ sto sam pomenuo malocas , sto misle da su pobedili sistem jer su se uvalili i ne misle nista, puno pozdravljam i zelim im sve najbolje . Mislim da to nece dugo da traje da ce mecka da zaigra i na njihova vrata, i nemoj posle da im je kriv Vucic jer “ krivi smo mi sto smo ih pustili“.

    10. dec 2017. at 00:36

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend