Profesorka Džamonja Ignjatović u Podkastu UNS-a o stresu i sagorevanju na novinarskom poslu: Redovni sistematski pregledi i stalna edukacija važni za prevazilaženje stresa (VIDEO)

„Ako je dinamičnost već deo profesije, onda je jako važno predvideti kada novinar može da se odmori i isključi, a bojim se da toga nema“, izjavila je profeosrka.

Profesorka je u razgovoru sa novinarkom Arijanom Handan rekla da stres i naša reakcija na stresne situacije ne zavise samo od događaja, nego i od sopstvene procene sposobnosti da se nosimo sa tim događajem.

Specijalizacija novinara kao lek protiv stresa

Profesorka Džamonja Ignjatović rekla je da ukoliko novinar koji stalno menja teme i izvore informacija, nema priliku za specijalizaciju, a to otežava snalaženje u poslu.

„Specijalizovanjem podižete nivo svojih kompetencija i onda se osećate sigurno ili relativno sigurno“, dodala je profesorka Džamonja Ignjatović.

Istraživanje o mentalnom zdravlju novinara koje je realizovano uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kancelarije u Beogradu, pokazalo je da blizu 70 odsto anketiranih novinara svakodnevno ili često doživljava stres na poslu, dok je oko 32 odsto njih navelo da ima dijagnostikovan mentalni poremećaj i doživljava mentalne smetnje.

Polovina anketiranih novinara je izjavila da doživljava mobing na poslu, a više od 10 odsto je doživelo teži oblik mobinga, pokazali su rezultati istraživanja.

Jedan od autora ovog istraživanja bila je profesorka Džamonja Ignjatović.

„Novinari su inicirali ovo istraživanje jer su prepoznali koliko su opterećeni i koliko njih ima somatske tegobe. Skoro 50 odsto novinara ima hronične tegobe, lakšeg stepena, a 10 do 15 odsto njih ima ozbiljnije probleme sa fizičkim zdravljem. Kada ih pitate sa čim to povezuju, 90 odsto kaže sa stresom na poslu“, rekla je Džamonja Ignjatović.

Postoje, kako je istakla, izvori stresa koji zavise od okolnosti i njih je moguće samo ublažiti. Ipak, ima i onih koje je moguće izbeći, i to obezbeđivanjem boljih uslova rada  i bolje komunikacije sa kolegama, kao i razvijanjem zdravih i redukcijom štetnih navika.

„Kada uspete da se profilišete, da imate svoju rubriku ili emisiju, vi postajete prepoznatljivi kao ličnost, novinar, javnosti po tome. To je satisfakcija koja kompenzuje sve ove teškoće sa kojima se novinari suočavaju. Zadovoljstvo poslom, uspehom služe kao snažan protektivni faktor ovoj profesiji“, dodala je Džamonja Ignjatović.

Posledice stresa na poslu, kako je istakla, sežu od anksioznosti do napada panike.

„Prepoznaju se uvek, ali se često mešaju sa srčanim napadom zbog snažnog lupanja srca, preznojavanja, gubljenja daha. To je teško podneti pogotovo kada se prvi put javi“, rekla je profesorka Džamonja Ignjatović.

Sagorevanje na poslu posledica hroničnog stresa

Prema rezultatima istraživanja blizu 85% ispitanih novinara doživelo je tokom karijere sindrom sagorevanja.

Kako je profesorka objasnila, to je specifično stanje uzrokovano hroničnim stresom na poslu koje se manifestuje nedostatkom sna, manjkom energije, iscrpljenošću, visokim krvnim pritiskom, nesposobnošću da se dožive pozitivne emocije.

Ovaj sindrom je 2021. godine Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u medicinski poremećaj, a priznat je da bi mu se obezbedio tretman.

Džamonja Ignjatović je objasnila da ljudi sa ovim sindromom nemaju suštinski mentalni poremećaj, već  ne mogu da podnesu hronični stres i strepnju.

U razgovoru za UNS profesorka se osvrnula na bezbednost novinara na društvenim mrežama, a kako je rekla novinari danas veoma lako dobijaju pretnje na ličnim profilima.

„To se teško podnosi i zaista su to nekad samo pretnje i uvrede, ali i to pogađa ličnost koja ih dobija“, izjavila je Džamonja Ignjatović.

S druge strane, smatra profesorka, za pretnje koje dobijaju na račun ugrožavanja života mora da postoji jasan odgovor sistema.

Profesorka je za očuvanje mentalnog zdravlja novinara preporučila redovne sistematske preglede, kao i kontinuiranu edukaciju koja bi uključivala preventivne radionice sa strategijama za savladavanje stresa.

Jako je važno da imamo kome da se obratimo ako nam je bezbednost ugrožena i da dobijemo adekvatnu zaštitu i psihološku pomoć, dodala je ona.