28. feb 2018.

Rasprava među istraživačima: Šta (ni)je sporno u tekstu o računima Siniše Malog?

Rasprava Stevana Dojčinovića (KRIK) i Slobodana Georgieva (BIRN) izbacila je na površinu pitanje da li u istraživačkoj zajednici, maloj i probranoj družini, postoji minimum saglasnosti o profesionalnim standardima, međusobnoj komunikaciji i odgovornosti

Stevan Dojčinović i Slobodan Georgiev. Foto izvor: Medija centar Beograd

U senci burnog reagovanja dela javnosti na tekst istraživačke mreže KRIK o 45 bankovnih računa Siniše Malog, sumnjivim transakcijama i drugim ozbiljnim optužbama navedenim u izveštaju Uprave za sprečavanje pranja para, na društvenim mrežama se zapodenula rasprava između onih koji slove – ili bi tako trebalo da bude – za „prirodne saveznike“.

Zaiskrilo je u trenutku kad je Slobodan Georgiev, urednik u Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN), onako usput, tvitnuo da je pre KRIK-a, ove podatke, još pre godinu dana, objavila Pištaljka.

Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik KRIK-a, prilično je oštro odgovorio.

„Šta objavila? Izveštaj Uprave? Šta imaš protiv nas pa nas lažima napadaš? Pre si bio zabavan sa tvojim provokacijama, sada si postao Tviter trol“, napisao je na Tviteru Dojčinović.

Dojčinović: To je bilo istraživanje

Repliku Slobodana Georgieva, zbog pristojnosti valja preskočiti, ali evo šta za Cenzolovku kaže Vladimir Radomirović, urednik portala Pištaljka.

„Pištaljka je prošle godine objavila dokumentaciju Agencije za borbu protiv korupcije o postupku koji je​ ​vodila protiv gradonačelnika. U toj dokumentaciji su i neki podaci koje je KRIK objavio. Agencija je, nažalost, odbila da dostavi sva dokumenta koja ima, tvrdeći da su ‘državna tajna’. Pištaljka sada tuži državu kako bi dobila kompletnu dokumentaciju“, objašnjava Radomirović.

„Naš, moj i Stevanov, nesporazum bio je u tome što me je on nazvao lažovom i trolom i, razume se, ja nisam hteo da pređem preko takve uvrede. Sve drugo ide njemu na  čast – da sam mislio da je taj tekst vredan da ga ljudi čitaju, ja bih ga preporučio“ (Slobodan Georgiev)

U nastavku rasprave na Tviteru, Georgiev u jednom trenutku direktno baca rukavicu u lice Dojčinoviću tvrdnjom da je taj dokument odaslat na više adresa i da ga i on sam poseduje.

„Tekst koji si objavio nije istraživanje i ti to znaš. To je analiza jednog dokumenta koji je dostavljen na brojne adrese“, tvitnuo je Georgiev.

„Nisam upoznat sa tim na koliko je adresa dokument poslat“, objašnjava za Cenzolovku Stevan Dojčinović. „Ja ne mogu da otkrivam detalje jer nismo do dokumenta stigli zvaničnim putem, preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, već nam ga je neko dostavio. Ne mogu da otkrivam više detalja o tome jer to bi bilo neprofesionalno. Mogu samo da kažem da nije stigao sada, već pre par meseci – tako da izvor nije imao nikakvu kontrolu nad trenutkom kada ćemo ga objaviti. Uporedo s tim, mi smo se borili da dobijemo izveštaj i zvaničnim putem – slali smo zahtev tužilaštvu da nam ga dostavi, a kada to nisu uradili, žalili smo se povereniku Rodoljubu Šabiću“, ističe Dojčinović.

Vladimir Radomirović iz Pištaljke nema dilemu.

„Pištaljka za svaki dokument koji objavljuje ili na osnovu kog istražuje traži zvaničnu potvrdu koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Time dodatno štitimo svoje izvore, odnosno uzbunjivače“, objašnjava za Cenzolovku glavni i odgovorni urednik Pištaljke.

U KRIK-u, međutim, ističu da se radi o istraživanju jer su, kako kažu, „na priči radili bar dva meseca i koristili tehnike istraživačkog novinarstva“.

[povezaneprice]

„U tom procesu smo uradili sledeće – najpre smo potvrdili autentičnost izveštaja, zatim istraživali ko su ljudi koji se pojavljuju u dokumentu, što znači da smo ih pretražili po poslovnim registrima, internetu i raspitivali se o njima, čak smo angažovali i kolege u Bugarskoj da nam pomognu. Oni su skupljali dokumentaciju u Bugarskoj i Moldaviji. Konsultovali smo eksperta koji je sa nama analizirao izveštaj. Na kraju smo sve koji se pojavljuju u priči pozvali za intervju. Znači, mi ne radimo tako da nam nešto stigne i onda odmah objavimo, već nam je to polazna tačka za rad. Naša priča ima skoro polovinu sadržaja koji smo sakupili istražujući van izveštaja“, decidiran je Stevan Dojčinović.

On kao primer navodi da se u izveštaju samo u jednoj rečenici spominje da Siniša Mali ima ovlašćenje da raspolaže sredstvima na računu lica koje se zove Boško Urošević. KRIK je, kako kažu u toj redakciji, novinarskim istraživačkim veštinama utvrdio da je u pitanju arhitekta kojeg sa Sinišom Malim spaja poslovanje sa građevinskom korporacijom GTC.

„Znači, u ovom konkretnom slučaju jednu rečenicu nam je doneo izveštaj, a dva puna paragrafa naš istraživački rad. Tamo gde smo manje uspeli da saznamo sa strane, više smo se oslanjali na izveštaj. Ali činjenica je da smo uradili ozbiljan novinarski istraživački posao da bi ova priča bila objavljena“, zaključuje Dojčinović.

Georgiev: Nisam hteo da pređem preko uvrede

Za Georgieva je, međutim, problem u tome što je Dojčinović „video nešto čega nema“.

„Zbog takve svoje interpretacije Dojčinović me je javno nazvao lažovom i trolom. Kada ti to neko učini, moraš da mu odgovoriš. I to je sve“, naglašava Georgiev, ali ipak zadržava izvesnu dozu rezerve prema samom tekstu.

„Najpre smo potvrdili autentičnost izveštaja, zatim istraživali ko su ljudi koji se pojavljuju u dokumentu, što znači da smo ih pretražili po poslovnim registrima, internetu i raspitivali se o njima, čak smo angažovali i kolege u Bugarskoj da nam pomognu“ (Stevan Dojčinović)

„O autentičnosti toga što je KRIK objavio ja nemam šta da kažem, niti bih se bavio time. Naš, moj i Stevanov, nesporazum bio je u tome što me je on nazvao lažovom i trolom i, razume se, ja nisam hteo da pređem preko takve uvrede. Sve drugo ide njemu na  čast – da sam mislio da je taj tekst vredan da ga ljudi čitaju, ja bih ga preporučio“, zaključuje Slobodan Georgiev uz napomenu da se o profesionalnim standardima u izveštavanju može razgovarati nekom drugom prilikom.

Bez obzira na sve, u KRIK-u, stiče se utisak, nisu hteli da previše zaoštravaju polemiku.

„Mislim da Sloba Georgiev nije imao lošu nameru, već je želeo da u njegovom stilu provocira na Tviteru“, smatra Dojčinović.

Iz Insajdera i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije nisu bili voljni da se uključe u ovu polemiku, čak ni na principijelnom nivou.

Mir u maloj i krhkoj istraživačkoj zajednici je tako sačuvan, makar do sledeće prilike.

Ne ulazeći u to ko je „bot“, a ko „trol“, Tviter polemika @StevanOCCRP i @SlobaGeorgiev izbacila je na površinu, ako zanemarimo primese ličnog, pitanje da li u istraživačkoj zajednici, maloj i probranoj družini, postoji minimum saglasnosti o profesionalnim standardima, međusobnoj komunikaciji i, pre svega, odgovornosti.

Koliko god da se čini drugačije, svaki eventualni propust je uvek pojedinačan, a šteta opšta, pošto se narušava ugled istraživačkog novinarstva. Ono ionako u očima vlasti često predstavlja „glavnog neprijatelja“, a u demokratskoj javnosti uzdanicu posrnule profesije.

Zato je otvorena rasprava o istraživačkom novinarstvu dobrodošla. Jer, tih 280 Tviter-karaktera nekome je premalo, a mnogima, bogami, previše.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend