18. jun 2021.

Sandra Petrušić: Režim neće dozvoliti da bolest ode

Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“ u kategoriji štampanih medija dobila je Sandra Petrušić za tekst „Na potezu je republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac: Falsifikovanje podataka bitnih po javno zdravlje“, objavljen u nedeljniku NIN. Povodom toga, redakcija Dosijea je napravila i intervju sa njome.

Napraviće proslavu, dozvoliti biračkom telu da se proveseli u kafani, kladionici i antivakserskom kolu, ali će nežno bdeti da pandemija ne prođe, jer je savršen alibi za lov u mutnom uz kršenje svih zakona i Ustava. Ovo je idealna situacija za njih – mogu da ukinu tendere, sve poslove proglase tajnim, da sve opravdaju hitnošću i ugrade se koliko hoće u šta hoće. Mogu da nam, mimo svake zakonite procedure, dignu fabriku za proizvodnju Sinofarm vakcine i odrade svoje trange-frange poslove sa UAE i Kinom, a da ih se ne tiče da li nam je baš ta vakcina potrebna i da li uopšte radi

DOSIJE: Nakon što si zajedno sa još dve novinarke dobila Nagradu Dejan Anastasijević, rekla si: “Ja bih jako mnogo volela da kažem da su žene digle glas i da su hrabrije, ali imam utisak da ovo što se desilo sa nas tri je čista koincidencija”. Kakav je položaj žena u Srbiji u  novinarstvu? Šta bi izdvojila kao najveće probleme, na osnovu vašeg dugogodišnjeg iskustva?

Sandra Petrušić: Izgovarajući to ponajmanje sam mislila na novinarstvo. Dug put sam prešla od prvog dana u NIN-u kada su žene zapošljavali samo kao daktilografkinje i kada me je kolega „pozdravio“ rečima – ko ovu j… kada je dobila posao, do danas kada sam u većinski ženskoj redakciji i kada ni na koji način ne osećam razliku zbog pola. Fenomenološki jeste zanimljivo da tri žene dobiju nagradu i teško mi je da zamislim da se to dogodi prilikom nagrađivanja za robotiku ili književnost, ali smo u novinarstvu stigli do toga da i koincidencija može sutra da preraste u normalnost. Uostalom, u duhu novog, kažu polno nediskriminatorskog jezika, mi smo novinarke. Zar ne zvuči prihvatljivije nego biti spisateljica naspram pisca?

Nagrađena si za istraživanje o broju umrlih od kovida, odnosno zato što ste i pored svih nedaća kada je reč o dostupnosti informacija od javnog značaja, uspela da razotkriješ malverazcije i zloupotrebe od strane države. U narednim danima sledi proglašenje pobede države nad tom bolešću. Kako doživljavaš tu „pobedu“?

– Ako je verovati ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru i sličnim likovima, mora da sam očajna – po njima sam jedna od onih koji su „navijali da korona pobedi“, a sada moram da se divim veličanstvenoj Vučićevoj pobedi. Baš sam želela da epidemije odnese sve što je vredelo (od morala, solidarnosti, zdravstvenog sistema, do Đorđa Balaševića Dragoljuba Đuričića), da bi me na kraju ostavila sa „dnom dna“ u pravom smislu te reči. Veći problem od te uvredjive retorke predstavlja činjenica da ovo nije kraj i to ne samo jer nije nađen način da se korona  uništi, već i zato što je ova vlast neće pustiti da ode. Napraviće proslavu, dozvoliti biračkom telu da se proveseli u kafani, kladionici i antivakserskom kolu, ali će nežno bdeti da pandemija ne prođe, jer je savršen alibi za lov u mutnom uz kršenje svih zakona i Ustava. Ovo je idealna situacija za njih – mogu da ukinu tendere, sve poslove proglase tajnim, da sve opravdaju hitnošću i ugrade se koliko hoće u šta hoće. Mogu da nam, mimo svake zakonite procedure, dignu fabriku za proizvodnju Sinofarm vakcine i odrade svoje trange-frange poslove sa UAE i Kinom, a da ih se ne tiče da li nam je baš ta vakcina potrebna i da li uopšte radi.

Veruješ li da će vlast u Srbiji koja je krila podatke i smrti i bolesti građana ikada odgovarati za takav zločin?

– Iskreno se nadam da hoće jer se radi o zločin protiv života i zdravlja ljudi i to ne zastareva. Ali se nadam da neće samo vlast biti ta koja će odgovorati. Krivi su svi koji su to znali i koji su ćutali o tome, svaki član Kriznog štaba, svaki direktor bolnice ili bilo koje medicinske ustanove, svaki inspektor koji nije radio svoj posao i svaki tužilac. Nemam pravnu mogućnost da podnesem prijavu na osnovu podataka do kojih sam došla jer se radi o delu za koje tužilaštvo goni po službenoj dužnosti, a ne privatnoj prijavi, a ne mogu da dozovem Zagorku Dolovac ni na koji način. Očito niko ne može. Zvali smo je i naslovnom stranom u NIN, pa ništa.

Imajući u vidu svedenost broja nezavisnih medija na samo par, pa takoreći i uslova za objektivno novinarstvo u Srbiji danas, šta je tvoj savet za novinarke i novinare koji nisu u prilici da ispune svoju profesionalnu misiju?

– Nemam savet, mogu da kažem samo ono što bih učinila ja kada bih ostala bez NIN-a: napustila bih novinarstvo i primenila recept koji je Kundera opisao u “Nepodnošljivoj lakoći postojanja“ – odlazak na selo, gajenje stoke i stvaranje privida da odsustvuješ iz totalitarnog sistema. Novinar može i ume da se bori samo profesionalizmom u nezavisnom i profesionalnom mediju, ili prestaje da bude novinar. Ali ja nemam prava da kažem kolegama da bace diplome i sade kupus umesto da idu na RTS i u ostale medijske uvlakuše aktuelnom režimu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend