31. avg 2021.

Solidarno do odgovornog novinarstva

Mediji u Srbiji nisu slobodni, novinari rade pod pritiskom, za male plate i sa labavim ugovorima, izloženi cenzuri i autocenzuri, ideološki i materijalno podeljeni, bez dovoljne zaštite novinarskih udruženja i sindikata – ukazuju buduće kolege.

Nema lepšeg poziva nego biti oduševljen, osvedočen i vešt novinar. Takav je novinar zamenik starih tribuna i apostola, zbližavalac ljudi i naroda, branitelj slabih, večni mučenik novosti, sluga svoje iskrenosti. Reči pesnika Antona Gustava Matoša mogao bi, verovatno, da potvrdi svaki novinar. Ali, biti novinar na ovim prostorima, nije nimalo lak posao.

Sindikat novinara Srbije (SINOS) sproveo je istraživanje među studentima novinarstva komunikologije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u nameri da ukaže kako buduće kolege ocenjuju novinarstvo u Srbiji: šta i kako treba menjati, gde je njihova uloga, šta očekuju od državnih institucija, medijskih udruženja, sindikata, poslodavačkih organizacija.

Imaju li sliku novinarstva u okruženju i razvijenim evropskim državama. Istraživanje je sprovedeno u junu, obuhvatilo je stotinu visokoškolaca i deo je projekta „Novinarstvo za koje se školujem“ koje je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja.

Čak 81,8 posto anketiranih studenata smatra da mediji u Srbiji nisu slobodni dok preostalih 12, 8 misli da su delimično slobodni. Polovina ispitanih (50 posto) studenata veruje da su za takvo stanje odgovorni svi akteri na medijskoj sceni: novinari, političari i vlasnici medija. Da su političari najodgovorniji kaže 31,8 posto, 9,1 posto navodi vlasnike, 5 posto novinare, 4,1 posto ne zna odgovor – političari zbog želje za kontrolom informacija a vlasnici da bi opstali na tržištu i dobili novac na konkursima putem političkog angažmana (skrivenog ili javnog).

Da novinari trpe pritiske tvrdi 95,5 posto. Izloženi su pritiscima domaćih vlasnika koji sarađuju sa političarima zbog finansijskih interesa ali i stranim vlasnicima koji, takođe, ne ispunjavaju kriterijume slobodnih medija, iako na prvi pogled izgledaju da su slobodni. Svakodnevno su, navode studenti, pod pritiscima urednika koji direktive dobijaju od vlasnika ili političara.

Novinari su izloženi cenzuri, kaže 45,5 posto anketiranih, 18,2 posto veruje da je, ipak, reč o autocenzuri dok 36,3 posto veruju da je reč i o cenzuri i autocenzuri i objašnjavaju: Novinari su pod vidnom i očiglednom cenzurom koja prouzrokuje to da se povinuju zahtevima urednika. Iz straha da ne izgube posao pribegavaju autocenzuri. Cenzurišu hrabre a autocenzuri pribegavaju oni koji su već odustali i popustili pod pritiscima.

Novinari u Srbiji nisu bezbedni, smatra 77,3 visokoškolaca dok 22,7 posto nema odgovor na ovo pitanje. Više od polovine ispitanih, 54,5 veruje da su za nebezbednost novinara najodgovorniji političari, 13,6 posto ukazuje na vlasnike medija, isto toliko odgovornost pripisuje novinarskim udruženjima i organizacijama. Isti procenat „odlazi“ na one koji smatraju da su svi skupa odgovorni, dok 4,7 posto smatra da su za svoju nebezbednost, krivi novinari.

Buduće kolege misle da novinari nisu adekvatno plaćeni za posao koji obavljaju. To kaže 86,4 posto dok 13,6 posto nema odgovor. Da uslovi rada u medijima nisu dobri smatra 63,6 posto, 36,4 ne može da se izjasni. Na pitanje kako to promeniti kažu:

Onima koji odgovaraju režimu su uslovi i zarada adekvatni i katkad preko granice koliko zaslužuju na osnovu svoje (ne)profesionalnosti. Novinaru treba dati više prostora i vremena da se na pravi način posveti temi koju istražuje i na osnovu kvaliteta njegovog rada uspostaviti i njegovu adekvatnu vrednost. Previše se stavlja akcenat na kvantitet, odnosno brojnost medijskih sadržaja.

Autorski rad je potpuno pao u drugi plan, pa samim tim novinarstvo gubi svoje tradicionalne vrednosti i načela. Potrebno je da udruženja i sindikati aktivnije štite novinare ali i neophodna je i izmena zakonske regulative što podrazumeva jasne i vidljive kazne za one koji ne poštuju zakon. Neophodno je i da Savet za štampu ojača kao telo i da se mediji koji krše kodekse zaista novčano kazne.

Da novinarska i medijska udruženja ne štite novinare na pravi način smatra 59,1 ispitanih studenata, 13,6 posto kaže da dobro rade, a 27,3 posto nema odgovor. Nisu mnogo bolje prošli ni sindikati. Da nisu u mogućnosti da zaštite svoje kolege tvrdi 54,5 posto, dok su pozitivnu ocenu dobili, kao i udruženja, od 13,6 posto ispitanih. Bez odgovora je 31,8 posto. ?ao i udruženjima i sindikatima se zamera da nisu dovoljno glasni, a nisu ni vidljivi.

Studenti ukazuju da sindikati i udruženja treba da imaju isti cilj i zajedno rade na njegovom ostvarenju: više rada, više konferencija, bolja eksterna komunikacija, promocija rada i najvažnije, odsustvo političkih i licnih interesa – povratak etičkih kodeksa. Buduće kolege na fakultetu ne dobijaju dovoljno informacija o delovanju novinarskih organizacija i sindikata. To je potvrdilo 77,3 ispitanika.

Pitali smo studente koje su, prema njihovoj proceni, najveće prepreke za bolji status novinara i medijskih radnika: nesigurno radno mesto (ugovor na određeno vreme, honorarni status…), male plate, neredovne plate, loši uslovi rada, politički pritisci na novinare, pritisci urednika? Sve od navedenog – odgovara 36,4 posto, 31,8 posto navodi da je reč o političkim pritiscima na novinare, 13,6 izdvaja male plate, nesigurno radno mesto 9, posto a isto toliko označilo je loše uslove rada.

Na pitanje da li će medijska strategija i promena zakonodavstva unaprediti socijalno – ekonomski i profesionalni položaj i osigurati veću bezbednost novinara i medijskih radnika, pozitivno je odgovorilo 63,6 posto. Studenti ukazuju da imamo dobre zakone , ali ih loše primenjujemo: Medijska strategija i promene zakonodavstva su važne, ali nisu dovoljne za bolji položaj novinara.

Neophodno je da dođe do promene u javnom diskursu, poraditi na medijskoj pismenosti građana kako bi uvideli da je profesionalno i odgovorno novinarstvo ključ za normalno društvo koje ima mogućnost da napreduje.

Da ja odlučujem

Kako do boljeg položaja novinara i medijskih radnika, pitali smo studente. Saželi smo njihove odgovore:

Adekvatnim zakonima koji treba da štititi novinare i medijske radnike i omogućiti im elementarne uslove da se kvalitetno bave svojim poslom. Na taj način bi se štitio i interes građana, koji bi konačno mogli da čitaju sadržaje od javnog značaja. Neophodna je: promena zakona (da budu jasni i definisani), ostvarivanje medijskog pluralizma, velike kazne za onoga za koga se dokaže da je koristeći se pozicijom sprovodio političke ideje zarad ličnih interesa – zabrana rada u odnosu na stepen malverzacije ( misli se na zaposlene u medijskim udruženjima, sindikatima, REM-u, vlasnike, urednike, novinare) a to sve se može regulisati definisanim i praktičnim zakonima.

Vukovi

Imamo podeljeno društva, tako je i u novinarstvu. Kolege su jedni drugima – vukovi, iz ideoloških ili materijalnih razloga. Solidarnosti postoji samo u uskim krugovima. Da je ima više, novinari ne bi mogli da budu tako diskreditovani ni od strane političara, ni od šire javnosti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend