24. nov 2022.

Srbiji najlošija u regionu po siromaštvu medija, govoru mržnje

Srbija je u toku 2021. godine imala najlošiji sistem informisanja u regionu od zemalja koji su obuhvaćeni godišnjim barometarom američke nevladine organizacije Ajreks (IREX). Srbija je najlošije ocenjena u indikatorima koji ocenjuju širenje mržnje uz pomoć medija i finansiranje medija.

 

Foto: Pexels

Ona spada u grupu zemalja gde kvalitetne informacije nisu dostupne za sve teme, već samo za pojedine. Iako postoje nezavisni izvori informisanja, i dalje je veliki broj dezinformacija i govora mržnje u medijskom izveštavanju.

U istoj grupi sa Srbijom je i Bosna i Hercegovina, ali sa nešto višom ocenom (17).

Ispred Srbije, sa kvalitetnijim informisanjem su Albanija (22), Severna Makedonija (23), Crna Gora (23) i Kosovo (23).

Ukupan rezultat VIBE za prošlu godinu isti je kao i u studiju za 2020. godinu.

Međutim, većina medijskih stručnjaka koji su učestvovali u panelu Ajreksa je iznenađena što ocena nije niža jer smatraju 2021. godinu najgorom godinom za slobodu i nezavisnot srpskih medija.

Na nepromenjenu situaciju pozitivno je uticalo to što je mali broj nezavisnih i istraživačkih medija uspeo da dopre do javnosti uprkos represiji vlasti i provladinih medija, kao i da se proširala saradnja sa organizacijama civilnog društva i ekoloških inicijativa.

Takođe, veliki broj novinarki je dobilo skoro sve domaće međunarodne nagrade, a informacije od medijskom okruženju su bile unapređene istraživanjima.

Sa druge strane, niske ocene ostvarene su kada je u pitanju nezavisnost informacionih kanala, medijska pismenost, kao i to koliko pojedinci koriste kvalitetne informacije kada donose svoje odluke. Takođe, ni Vlada ne zasniva svoje odluke i javne politike na kvalitetnim informacijama.

Postoje brojni mediji i društvene mreže i skoro sve teme su manje ili više predstavljene. Međutim, nedovoljno je kvalitetnog sadržaja koji je baziran na profesionalnim i etičkim standardima, navodi se u izveštaju Ajreksa.

Više medija, novac samo za podobne

U prvih šest meseci 2021. godine, broj medija je porastao za šest procenata tako da je prošle godine bilo ukupno 2.608 registrovanih medija.

Većina lokalnih medija najvećim delom finansijski zavisi od lokalnih vlasi, pa se obično prenose njihovih aktivnosti umesto da mediji proizvode sopstveni sadržaj.

Zbog finansijskih ograničenja, mediji nemaju stalne dopisnike čime se smanjuje i kvalitet informacija.

„Samo TV stanice sa visokim prilivom iz budžeta imaju dovoljno novca za kvalitetnu proizvodnju. Sve ostale stanice imaju programe koji su očigledno proizvedeni sa ograničenim resursima“, rekla je Vesna Radojević iz KRIK-a.

Sufinansiranje medijskih projekata sa sadržajem od javnog interesa bilo je uvedeno da bi se pomoglo lokalnim medijima i novinarima.

Međutim, novinarska udruženja UNS i NUNS i medijski analitičari zaključili su da novac od sufinansiranja odlazi štampanim i televizijskih tabloidim, a ponekad i medijima koji su registrovani nekoliko dana pred rok za prijavu.

 

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend