16. sep 2022.

Usvojen Evropski kodeks standarda za nezavisne fektčeking organizacije

Evropske organizacije za proveru činjenica danas su objavile Kodeks, koji podrazumeva uspostavljanje standarda za metodologiju, etiku i transparentnost u radu.

Projektni koordinator u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Jovana Prešić rekla je za sajt Udruženja novinara Srbije da će koristi od ove inicijative imati prevashodno čitaoci. Prema njenim rečima, članstvo u Evropskoj mreži fektčekera biće znak da određeni medij poštuje visoke standarde u radu, a samim tim i pokazatelj njegove relevantosti i kredibilnosti.

Kako navode iz ove organizacije civilnog društva, Kodeks je rezultat višemesečnog istraživanja.

„U pripremi ovog Kodeksa, konzorcijum organizacija koji predvodi projekat je, između ostalog, sproveo detaljne konsultacije sa fektčeking zajednicom, akademskom zajednicom i istraživačima koji proučavaju dezinformacije. Konsultovani su i korisnici proizvoda fektčeking medija – prevashodno tradicionalni mediji, tehnološke platforme (kompanije koje su vlasnici društvenih mreža) i civilno društvo“, rekla je Prešić.

„Smog podataka“ kojim smo u eri ekspanzije modernih tehlologija okruženi iznedrio je potrebu za proverom informacija iz baza podataka, arhiva i svih dokumenata koji su javno dostupni. Akcije, inicijative i projekte poput kodeksa fektčeking standarda sa ovim ciljem organizuje i Evropska mreža fektčekera (EFCSN).

Od kvaliteta izvora do nepristrasnosti i finansijske transparentnosti sežu svi standardi Kodeksa koje su organizacije sa težnjom da budu akreditovane članice ove mreže obavezne da poštuju, navodi se u saopštenju organizacije civilnog društva CRTA.

Kodeks će preispitivati članovi Evropske mreže standarda za proveru činjenica. Prva provera usvojenih pravila biće za godinu dana, sem ukoliko dve petine članica ne odluče da se poglavlja analiziraju ranije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend