07. feb 2020.

Žaretovo životno delo

Otkad sam dobio nagradu za životno delo, sve je počelo da me boli – rekao je Žare kada je u novembru stigao na jedan prednovogodišnji novinarski ručak oslanjajući se na štap.

Foto: Cenzolovka

Tu sam ga poslednji put sreo.

Tako se nekako poklopilo da Žare dobije nagradu UNS-a za životno delo godinu dana pre nego što je otišao, pa je i to protumačio kako je tumačio i sve ostalo u karijeri – bolno precizno i bolno duhovito.

Izbegavajte, dakle, da vam uruče nagradu za životno delo jerbo to može biti fatalno.

I kada su me juče razni pitali: „Od čega je umro Žare?“, dao sam im tačnu dijagnozu: „Od životnog dela.“

Žaretovo životno delo sam pratio otkad sam 1994. bio u školici novinarstva koju je organizovalo Vreme, tada nam je, čini mi se, držao predavanje kako se pišu vest i izveštaj, a kasnije je neke od nas vodio na primenjeni čas žurnalizma – u kafanu.

Posle, kad god bi me neko pitao kako izgleda tipičan Novinar, davao bih mu odokativnu definiciju – beskrajno ciničan, stalno drži cigaretu među prstima, često mrzovoljan, kafanski tip, ubija kako piše, ima straobalnu rečenicu i još straobalniju misao… U stvari, eno, vidiš onog tamo!

– Da, vidim!

– E, to ti je Dragoljub Žarković? Tako izgleda tipičan Novinar! – bio sam ponosan što od svega navedenog imam makar isto ime.

Ali, da sad na ovom mestu napišem onu otužnu novinarsku frazetinu kad neko od nas ode u večna lovišta, tipa: „Žare se pridružio Nebeskoj redakciji u kojoj ga čekaju Tijanić, Tirnanić…“, verovatno bi negde odozgo čuli onaj njegov malko hrapavi glas koji kaže: „E, ajd ne lupaj!“

A onda bi verovatno, takođe odozgo, čuli Žareta kako se raspituje kod prisutnih gde je tamo gore „smoking area“, jer je to valjda bilo pitanje koje je najviše puta u životu postavio.

Tako mi je prošle godine, dok smo se skupa raspitivali gde je pušačka zona u Deltinom tržnom centru u Varni na čijem otvaranju smo bili, u jednom trenutku ispričao kako nije svako ostavljanje tragova u novinarstvu dobro: „Znaš zašto? Pa ako iza sebe ostaviš kučeći izmet, i to je trag, al’ ništa ne vredi.“

Žare je, dakle, otišao, ali čitaćemo ga i citirati vazda.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend