14. dec 2016.

Zašto je cenzurisan serijal Moje pravo?

Serijal „Moje pravo“ u produkciji Bojane Maljević (Monte Royal Pictures) koji je ovih dana vrlo aktuelan na webu, bavi se jednom izuzetno važnom temom – građanskim pravima. Iako su serijal odbili da emituju određeni mediji, gledaoci će preko JuTjub kanala serijala moći da pogledaju 12 epizoda u kojima su objašnjeni realni problemi građana i načini na koji se krše njihova prava

O ljudskim i građanskim pravima govore brojni sagovornici – stručnjaci i aktivisti kao što su Srbijanka Turajlić, Borka Pavićević, Milan Antonijević, Olja Bećković, Miodrag Majić, Vladimir Arsenijević, Tibor Jona, Dobrica Veselinović, koji u svakoj epizodi pokušavaju da građanima približe njihova prava.

Serijal je režirao Miloš Pavlović, a realizaciju su pomogli Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

[povezaneprice]

Producentkinja Bojana Maljević u intervjuu za Kaleidoskop objašnjava kako je projekat počeo, koliko su trajale pripreme i snimanje, i šta misli o tome što su tradicionalni mediji odbili da emitiju serijal.

Kako je nastala ideja da se napravi serijal Moje pravo?

– Prethodna dva projekta koja sam realizovala uz podršku Delegacije Evropske unije, ticala su se organizovanog kriminala. Igrani film “Sestre”, reditelja Vladimira Paskaljevića (o trgovina ljudima) i dokumentarno-igrani film “Gram.Kilogram.Tona”, reditelja Janka Baljka (o trgovini narkoticima). To su bili veoma stresni projekti. Dugo se rade, istraživanja su obimna, a instutucije na drugom projektu mahom nisu htele da nam pruže logističku podršku, pre svih MUP bez kojeg smo imali prilično otežan rad. Da tadašnji ministar pravde Nikola Selaković nije pružio jedno pismo podrške – ništa ne bismo mogli da uradimo Baljak i ja. Ovo pričam da biste razumeli koliko smo napora uložili da se taj projekat ipak realizuje.

I onda, prošle godine, kada je trebalo da izaberem temu za novi projekat, a teme su deo konkursnih uslova, želela sam da se odmaknem od organizovanog kriminala i da radim nešto možda vezano za pravosuđe. Razgovarala sam o tome sa sudijom Apelacionog suda u Beogradu Miodragom Majićem. Dopalo mi se kako on piše na svom blogu, nekako je razumljivo svim građanima, pa sam ga zamolila za sugestiju. Međutim, Majić mi je rekao da situacija u pravosuđu nije baš dobra, što sam ja svakako znala, i da mi to neće biti ništa lakše od teme organizovanog kriminala. Dao mi je ideju da se bavim ljudskim pravima, odnosno pravima građana, jer je to lepa, korisna i svakako manje stresna tema. Oboje smo se složili da je Zaštitnik građana baš dobar primer institucije koja štiti prava građana i da bi bilo lepo pozabaviti se upravo tim slučajevima. Tako sam, sa tom nedovršenom idejom, otišla kod Zaštitnika Saše Jankovića, da potražim logističku podršku. On je rekao: „Sjajno! Mi već imamo jedan sličan projekat!“, po uzoru na neke emisije iz Austrije, čini mi se. I sa tim projektom su konkurisali na nekom drugom konkursu. Taj projekat nije bio, po meni, dovoljno medijski zanimljiv. Nije se uklapao u moju ideju i ja sam to otvoreno rekla. Naišla sam na potpuno razumevanje i podršku Zaštitnika, uz obećanje da će nam dati svoje „primere“ da ih obradimo i sve druge druge potrebne informacije. Za početak mi je dao svoje Izveštaje od 2008. do danas – jedva sam ih iznela iz kancelarije. Krenulo je čitanje kojem se ne vidi kraj. I beleške, beleške. U međuvremenu je projekat postao jedan od pobednika medijskih konkursa EU i Ministarstva kulture i informisanja. Dakle, imali smo i većinu sredstava za realizaciju.

Kako god, sa nekoliko saradnika osmislila sam ceo projekat „Moje pravo“, nekako smo pronašli i te primere koji bi mogli da se tiču velikog broja građana, pozvala sam dobre sagovornike i krenuli smo u rad. Saša Janković nam je veoma pomogao u otklanjanju nekih dilema, pa čak i u pronalaženju i pisanju jednog primera za prvu epizodu – jer tražili smo baš paradigmatični primer apsurda državne administracije, a nismo ga imali. I onda se on setio jednog, odličnog. Napisao je to i mi smo se jako radovali, prvo jer je bilo dobro napisano, a drugo jer konačno imamo „slučaj“.

Koliko dugo je trajalo snimanje i da li ste nailazili na neke prepreke?

– Snimanje je trajalo svega dve nedelje, ali su pripreme trajale mnogo duže nego što je bilo očekivano. Moralo se misliti unapred, a nismo znali ko će šta reći, a ni kako će izgledati animirani primeri. Odlučila sam se za animaciju, a ne za dokumentarnu formu upravo da bih izbegla tu zamku ulaženja u jedan problem duboko – u kratkoj formi za to se nema vremena. Već se kroz informativno-obrazovnu formu prikazuju slučajevi. To je na kraju ispalo vrlo dobro. Reditelj Miloš Pavlović Paja je čovek na koga se producent zaista može osloniti. Precizan, tačan, jasnih misli, ulivao je poverenje celoj ekipi, a pre svih mojim kolegama glumcima koji se pojavljuju na početku i kraju svake epizode. U toku snimanja prepreke su bile sitne i sve su se mogle rešiti na vreme. Postprodukcija je zadala mnogo muka, jer želeli smo vrhunski kvalitet. Ali, sve je to normalan deo ovog posla i nismo imali većih problema. Oni su nastali tek kasnije.

Određeni mediji su odbili da emituju serijal argumentujući da je trenutak za to delikatan. Kakav je vaš stav povodom toga?

– Moj stav povodom toga bio je različit. Jedno vreme imala sam strpljenje, nadu da ću uspeti da ubedim Javni servis RTS da emituju ovaj serijal, jer je bezazlen i jer to naprosto jeste program za RTS. Ali, obećala sam generalnom direktoru da neću dalje komentarisati njegove reči. Verujem da mu danas godi što bar poštujem svoju reč. Potom je B92 pristala da emituje program, pa su odustali. Ne znam razloge. To, da je „trenutak delikatan“ to su moje reči, moje razumevanje onoga što je trebalo da služi kao obrazloženje. Razgovarala sam sa još nekoliko emitera i znate kako, najbolje je da skratim ovaj odgovor i da kažem, niko nije bio spreman da emituje „Moje pravo“ sada. Nudili su nam posle izbora i slično. Nisam to htela da prihvatim jer ko bi normalan držao serijal o pravima građana u bunkeru jedno godinu dana. Očekivali smo da bude pušten još sredinom jeseni. Na Međunarodni dan ljudskih prava odlučila sam da prekinem tu agoniju sa emiterima i da pustim serijal na webu. Iz nekoliko razloga – želim da se premijerno puštanje završi do kraja decembra jer ne znam šta nas posle toga čeka, a sigurno nas čekaju neke gadosti. Zatim, nisam želela da se serijal stavi u kontekst izbora, jer mu to nije bila ideja. Ponajmanje bih volela da iko zloupotrebi pojavu mojih divnih kolega glumaca u serijalu, koji su tu došli zaista zbog prava građana. I tako smo počeli emitovanje. Da od Nove godine odemo u neke nove pobede.

Prva epizoda je vrlo gledana na JuTjubu. Da li mislite da društvene mreže i internet portali danas mogu da prošire neku ideju i akciju ili su za to potrebni i klasični mediji?

– Nažalost, tradicionalni mediji kod nas još uvek kreiraju javno mnjenje i nažalost većina medijskih projekata inicijalno jeste usmerena ka njima. Ali nadam se da ćemo ovim projektom „Moje pravo“ upravo pokazati snagu weba, snagu onoga što jeste realni trenutak sada ili ako nije – postaće veoma brzo. Reakcije na serijal su sjajne, gledanost odlična. Mislim da ćemo u konačnom zbiru, kada se bude pravio presek za jedno mesec dana, doći do zaključka da je serijal gledaniji na webu nego na bilo kojoj tv, isključujući možda neki dobar termin na RTS.

U serijalu koristite primere iz kancelarije Zaštitinika građana, da li mislite da će to građanima približiti instituciju sa kojom još uvek nisu dovoljnoupoznati iako postoji već 10 godina?

– Da, upravo je to bila ideja. Birali smo primere i prema broju sličnih pritužbi u odnosu na određeno pravo, odnosno temu. Primeri su svi realni, ali smo ih uradili stilizovano kroz animaciju i grafiku – da bismo mogli lakše i brže da dočaramo šta je bila suština problema. Po reakcijama bih rekla da smo u tome uspeli. Zaštitnik građana je za 10 godina uradio veliki posao sa svojim saradnicima i deo toga, samo jedan mali deo, videćete kroz serijal. Građanima treba približiti ovu instituciju na način koji nije suvoparan, to smo pokušali da uradimo.

Kakav vam je plan za dalje emitovanje, isključivo na internetu ili tražite i dalje televiziju koja bi emitovala serijal?

– Trenutno ide na JuTjubu premijerna epizoda svakog drugog dana, zatim na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter, a „Južne vesti“ su prvi portal koji je počeo da prenosi premijerne epizode. Sada se već javljaju mnogi i nastavljaju istim putem. Već su krenuli Kraljevo online, Grad Subotica i drugi. Mislim da će se to još širiti, a drago mi je da nam se i Kaleidoskop priključio. Birajte dobro društvo!

Redakcija Kaleidoskopa uz intervju sa Bojanom Maljević donosi prve tri epozide iz serijala Moje pravo. Ostanite uz nas jer ćemo u nastavku emitovati svaku narednu epizodu, u dinamici u kojoj bude objavljivana na JuTjub kanalu u okviru serijala Moje pravo. 

Sledeća, četvrta epizoda govori o penzijskom i invalidskom osiguranju i pravu na dostojanstvenu starost sa specijalnom gošćom Vesnom Trivalić.

Pročitajte još:

Od hipsteraja do kupleraja

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend