25. apr 2021.

Ekspert UN-a u knjizi o Asanžu opleo po Zapadu

Pravosudni skandal, politički progon – ekspert Ujedinjenih nacija Nils Melcer u svojoj novoj knjizi o Džulijanu Asanžu iznosi teške optužbe na račun Zapadnih demokratija, a na osnovu dvogodišnjeg istraživanja.

Foto: Espen Moe (CC)

Novinar iznese na jednoj svima dostupnoj platformi prljave tajne svetskih moćnika: ratni zločini, korupcija, mučenje. Ali ne progone ratne zločince i mučitelje već novinara.

Sistematski se uništava njegov ugled, oduzimaju mu slobodu, psihički ga zlostavljaju. Sve to se ne događa u nekoj diktaturi ili jednopartijskom sistemu. Najteža pravosudna samovolja zbiva se u zapadnim demokratijama koje se inače rado predstavljaju kao uzorne države na polju ljudskih prava.

To je priča o osnivaču platforme Vikiliks Džulijanu Asanžu, koju priča Nils Melcer, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za mučenje.Ta priča uznemirava, budi sumnju u snagu prava naspram interesa koji ga krše i zloupotrebljavaju. Profesor pravnih nauka iz Švajcarske je dve godine skupljao obilje dokaza za svoju tezu. Napisao je knjigu od 300 stranica.

„Nastavak diplomatije drugim sredstvima“

Ovaj pedesetjednogodišnji pravni stručnjak želi knjigom da stvori dodatni pritisak u korist puštanja Džulijana Asanža na slobodu. Prema njemu države kao što su SAD, Velika Britanija, Švedska i Ekvador ne samo da odbijaju svaki konstrultivni dijalog, već i pooštravaju progon i šikaniranje Asanža. Nils Melcer kaže da je njegova knjiga „nastavak diplomatije drugim sredstvima“.

Doduše, prvostepeni britanski sud je u Londonu u januaru odbio zahtev Sjedinjenih Američkih Država da se Asanž izruči. Ali problemi nisu rešeni. Još uvek ovom publicisti preti zatvorskakazna od 175 godina u SAD-u. Još uvek je Asanž u strogo čuvanom zatvoru Belmarš, koji nazivaju “britanski Gvantanamo”. Dve godine bez pravosnažne presude.

„Generalno zakazivanje sistema“

Kristijan Mir smatra da je odbijanje suda da Asnža pusti na slobodu ili barem u kućni pritvor “nečovečno”. Jedan od vodećih ljudi Reportera bez granica dodaje:

“Ta odluka je samo poslednja u dugom nizu nesrazmerno oštrih mera protiv Asanža. Ne bi trebalo da bilo ko doživi to što je iskusio Asanž u prethodnih deset godina, samo zato jer je objavio informacije od javnog interesa”.

Zašto Nilsa Melcera zaokuplja baš ovaj slučaj, kada u svom radu za UN ima mnogo drugih slučajeva mučenja i zlostavljanja, i to težih. On odgovara: “Zato što ovaj slučaj jasno pokazuje generalno zakazivanje sistema, koje na težak način potkopava integritet naših domokratskih institucija pravne države”

I Hajke Henzel je sličnog mišljenja. Zamenica predsedavajuće nemačke Levice odgovara na pitanje koje je postavio DW:

“Ekstrateritorijalni politički progon Džulijana Asanža koji sprovodi administracija Sjedinjenih Američkih Država, a realizuje je švedsko i britansko pravosuđe jeste čin pravosudne samovolje”. Ona dodaje da se radi o “dvostrukom moralu i sistemskom zakazivanju” kada se vidi “glasno ćutanje zemalja članica Evropske unije ili Severnoatlanskog pakta o progonu investigativnog novinara na evropskom tlu i o neodrživim uslovima u zatvoru”.

„Test za zapadnu zajednicu vrednosti”

Slično razmišljaju i poslanici drugih parija u Bundestagu. Oni su osnovali nadstranačku grupu “Sloboda za Džulijana Asanža”. U grupi je i stručnjakinja Zelenih za medije Margit Štump. Ona smatra da su otkrića Vikiliksa o ratnim zločinima i korupciji važna i dodaje:

“U postupku izručenja u Velikoj Britaniji ne radi se samo o slobodi informisanja i medija već i o verodostojnosti evropske zajednice kao advokata ljudskih prava. To je težak ispit za zapadnu zajednicu vrednosti”.

Da je verodostojnost Zapada kao advokata ljudskih prava ovim progonom Džulijana Asanža teško narušena, razumeli su i svi diktatori ovog sveta. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je na na kritična pitanja jedne zapadne novinarke o slobodi štampe u svojoj zemlji prošlog novembra hladno odgovorio, da Engleska, kada se vidi kako tretira Asanža, nema pravo da išta prigovara drugim zemljama u oblasti ljudskih prava i slobode izražavanja.

Švedska kampanja blaćenja

Nils Melcer je uveren da je sistematsko blaćenje u javnosti doprinelo tome da je nagrađivani novinar mogao biti celu deceniju izložen nemilosrdnom progonu, a da to ne izazove veliko negodovanje.

Nils Melcer in opisuje u svojoj knjizi kako je švedsko pravosuđe godinama Asanža tretiralo kao silovatelja uprkos drukčijim saznanjima i nije mu dozvoljavalo da iznese svoje činjenice. Tek novembra 2019. obustavljen je postupak u Švedskoj, nakon što je Melcer u zvaničnom dopisu švedskim pravosudnim organima ukazao na petnaest teških povreda zakonske procedure i zatražio odgovore na svoja pitanja.

Poslanica nemačke Levice Hajke Henzel je uverena da se Melcerovom istraživanju može zahvaliti “da je dugogodišnja prljava kampanja koja se vodila protiv Asanža na osnovu zadržavanja optužbe za silovanje konačno zaustavljena i da je ovam slučaju konačno posvećeno više pažnje u parlamentima, u Ujedinjenim nacijama i kod vlada”.

Nemačka balansira

I Nemačka je tema u knjizi. Nils Melcer kaže da ta zemlja. uprkos iskustvima sa diktaturom i državom nadzora “nije u stanju da nešto suprotstavi sličnim tendencijama u savezničkim, partnerskim zemljama ili makar da ispolji jasan stav o tome”.

Hajko Mas

Kao primer on navodi izjave nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa koji je u nemačkom Parlamentu 7. oktobra oštro osudio trovanje ruskog opoziconog političara Alekseja Navaljnog. Ali isto pitanje na koje je Mas odgovarao, obuhvatalo je i slučaj Asanž, na koji je Mas reagovao manje borbeno.

Rekao je da nemačka Vlada ne raspolaže sa informacijama iz kojih bi proizilazilo “da se radi o kršenju međunarodnog prava i prilikom smeštaja i prilikom tretiranja Džulijana Asanža”.

Prema Melceru je to nedvosmisleno pogrešno. Godinu dana pre te izjave i švajcarski profesor je bio u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. 26. novembra 2019. je, kako kaže, lično tamo objašnjavao najvažnija kršenja međunarodnog prava u slučaju Asanž. To je sad zabeleženo u knjizi.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend