24. maj 2021.

Ko je Roman Protaševič, novinar zbog kog je Lukašenko prizemljio avion?

Za 170 putnika koji su leteli od Atine do Litvanije, prinudno sletanje u Minsku nakon lažne dojave o bombi bilo je šok i velika neprijatnost. Ipak, za jednog putnika sve je bilo mnogo gore.

Roman Protaševič uhapšen je u Minsku nakon što je avion prizemljen zbog navodne sumnje o podmetnutoj bombi. Ispostavilo se da je pretnja lažna, ali su zato Protaševiču stavljene lisice, baš kao i njegovoj devojci Sofiji Sapegi sa kojom je putovao nakon odmora u Grčkoj, saopštio Evropsko humanistički univerzitet iz Viljnusa.

„Ovde me čeka smrtna kazna“, navodno je rekao Protaševič kada su ga saputnici pitali zašto se sve više trese kako se boing 737 približava glavnom beloruskom aerodromu.
Nije još uvek poznato da li će se beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pozvati na najvišu kaznu protiv 26-godišnjeg novinara, ali Protaševič ima puno razloga za zabrinutost.

Roman je beloruski novinar, fotoreporter i bloger. Zvanično je stanovnik Minska, ali odnedavno živi u egzilu u Poljskoj.

Radio je za beloruske medije osam godina, a 2015. godine zajedno sa Stepanom Putilom, osnovao je Jutjub kanal Nexta, koji se 2017. godine preselio na aplikaciju Telegram.
Ipak, drugi Telegram kanal je onaj zbog kog je označen kao „terorista“ u svojoj rodnoj zemlji. U pitanju je kanal Brain Belarus koji je pokrivao prošlogodišnje proteste u ovoj zemlji.

Naime, opozicija je organizovala neverovatnu kampanju kako bi uklonila sa vlasti 27-godišnjeg predsednika Belorusije nakon izbora u avgustu prošle godine, a upravo je Nexta bila glavna platforma za informisanje. Na toj Telegram grupi objavljivani su inkriminišući snimci državnog nasilja i lični podaci o policajcima koji su bili izvršioci brutalnih Lukašenkovih naređenja.

Koliki je bio uticaj Nexte svedoče izjave kritičara koji su sugerisali da su Protaščević i Putilo iz svojih malih kancelarija u Poljskoj vodili proteste baš poput kompjuterske igrice. Samo jedan post na Nexti bio je dovoljan da demonstrante pošalje u jednom pravcu, a drugi da se vrate nazad.

U intervjuu objavljenom u Independentu u avgustu, Protaševič je rekao da Nexta „nema drugu opciju“ osim da pojača i otvori svoje resurse opozicionom pokretu. U vreme protesta grupa je imala ogroman broj pratilaca i doslovno predstavljala moderan digitalni medij.

Međutim, Protaševič je više puta demantovao da je Nexta direktno koordinisala protestima. Kako kaže, oni su ideje i sadržaj čitalaca predstavljali javno na grupi.

„Mi uzimamo ideje koje nam ljudi daju, obrađujemo ih i predstavljamo većoj publici“, rekao je tada.

Ubrzo nakon protesta stavljen je na međunarodnu poternicu, a u odsustvu optužen za organizovanje masovnih nereda u Minsku i podsticanje društvenog neprijateljstva prema predstavnicima vlasti i policije. Zbog straha od progona iz političkih razloga, ali i potencijalne kazne, Roman je 2020. godine napustio zemlju.

Lukašenko želi osvetu

U jeku demonstracija, Nexta je primala 10.000 poruka na sat. Tada je Protaševič predvideo da moć interneta znači da Lukašenkovo vreme brzo ističe.

„Internet je neukrotiv instrument za konsolidaciju društva i organizaciju. Ne sumnjam da će Lukašenko pasti – i pašće za nekoliko nedelja“, rekao je u ranijem intervju.

Čini se da sada, ohrabren podrškom Rusije, Lukašenko traži osvetu.

Avion kompanije Rajaner na letu od Atine do Vilnjusa u kojem se nalazio Roman Protašević, prinudno je sleteo na aerodrom u Minsku nakon dojave o bombi. Ipak, kada je avion sleteo, policija je odmah uhapsila Romana. Nasilno sletanje aviona osudili su mnogi zvaničnici Evropske unije, a upravo će to biti i tema predstojeće sednice Saveta Evrope.
Aleksandar Lukašenko je i dalje na vlasti, a Belorusija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se mogu izreći i izvršiti smrtne kazne nad ljudima starosti između 18 i 65 godina. Poslednja smrtna kazna izvršena je 2019. godine.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend