12. avg 2021.

Korona virus, vakcine i društvene mreže: Fejsbuk briše antivakserske naloge

Fejsbuk je uklonio stotine naloga koji su, kako navodi kompanija, bili uključeni u antivaksersku kampanju iz Rusije.

Foto: Pixabay

Kompanija je saopštila da je su objave sa ovih naloga bile usmerene ka Indiji, Latinskoj Americi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Pokušali su da angažuju influensere kako bi širili lažne tvrdnje i narušili poverenje javnosti u određene vakcine protiv Kovida-19, dodaje se u saopštenju.

U najnovijem izveštaju o „koordiniranom neautentičnom ponašanju“, Fejsbuk je saopštio da je pronašao veze između mreže naloga i neuspešne kampanje dezinformacija marketinške agencije Fazze, koja je deo ruske kompanije AdNow.

Prošlog meseca, BBC Trending izvestio je da je u maju ove godine kompanija Fazze ponudila uticajnim ljudima da šire lažne tvrdnje o rizicima povezanim sa vakcinom Fajzer.

Prema navodima Fejsbuka, to je bio drugi talas pokušaja da se uruši reputaciju zapadnih vakcina.

Njihovo istraživanje je otkrila da je u novembru 2020. ista mreža pokušala lažno da predstavi vakcinu AstraZeneka opasnom jer koristi bezopasan adenovirus uzet od šimpanzi.

Ovaj mim širen je sa lažnih naloga (Izvor: BBC)

Postovi sa naloga nširili su mim sa scenama iz filmova Planeta majmuna kako bi dočarali da će vakcina ljude pretvoriti u majmune.

Ovi postovi su se pojavili na Fejsbuku u Indiji otprilike u isto vreme kada je tamošnja vlada raspravljala o hitnom odobrenju za vakcinu AstraZeneka.

U kampanji su se koristili lažni nalozi, za koje iz Fejsbuka navode da verovatno potiču iz Bangladeša i Pakistana.

Kompanija je saoštila da je uklonila 65 Fejsbuk i 243 Instagram naloga zbog kršenja njihove politike protiv stranog mešanja.

Ben Nimo, šef Fejsbukove obaveštajne službe koja se bavi pretnjama, naveo je da je sporni sadržaj postavljen na nekoliko foruma, a zatim se širio po drugim platformama.

Operacija je obuhvatila desetak platformi.

Obmanjujući postovi su se pojavili na Reditu i Midijumu, a na sajtu change.org pojavile su se peticije u kojima se izražavala zabrinutost za bezbednost vakcine AstraZeneka.

Prema Fejsbukovom izveštaju, ove linkove je zatim podelila nekolicina uticajnih ljudi na Instagramu koji su koristili iste heštegove i pozivali se na činjenicu da je vakcina AstraZeneka izvedena iz adenovirusa šimpanze.

Oba talasa kampanje su bila neuspešna i nisu uspela da privuku mnogo pažnje, uprkos različitim metodama koje se koriste.

„Pored prethodno uloženih napora da se angažuju uticajni ljudi na društvenim mrežama, čini se da je korišćen čitav niz taktika u nastojanjima da se internet zaspe netačnim pričama o vakcinama zapadne proizvodnje“, rekao je Džek Stabs, direktor odseka za istraživanje u kompaniji za analitiku društvenih mreža Graphika.

„Bilo je hakovanja i curenja informacija, upotrebe pseudo-vesti sa plaćanjem za objavljivanje i mreža lažnih naloga na Fejsbuku i Instagramu.“

Uprkos naporima kampanje, Fejsbuk je primetio traljavu praksu, poput mešanje jezika, kao u slučaju objavljivanja mima na hindu jeziku i pratećih heštegova na portugalskom.

Istraga BBC Trendinga pokazala je da je Fazze bio deo ruske kompanije AdNow.

BBC je više puta pokušavao da dobije komentar iz sedišta AdNowa u Moskvi, ali nije dobio odgovor.

Međutim, direktor britanske kompanije AdNow rekao je za BBC da se Fazze gasi.

Kao odgovor na optužbe nemačkog političara da je diskreditovanje zapadnih vakcina u interesu Kremlja, ruska ambasada u Velikoj Britaniji je saopštila:

„Tretiramo Kovid-19 kao globalnu pretnju i stoga nam nije u interesu da potkopamo opšte napore u borba protiv toga, vakcinisanjem ljudi cepivom Fajzer kao jednim od načina za suočavanje sa virusom.“

BBC je ponovo pokušao da kontaktira Fazze radi komentara, ali mejlovi poslat na adrese kompanije Fazze i dalje se vraćaju sa domena kompanije AdNow.

Fejsbuk navodi da je Fazzesada banovan na njihovoj platformi.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend