06. okt 2021.

U Srbiji izrazito polarizovani stavovi po pitanju vakcinacije

Najuticajnije fejsbuk stranice u Srbiji na temu vakcinacije protiv virusa covid-19 u prvoj polovini 2021. godine imale su ili izrazito pozitivan ili izrazito negativan narativ o vakcinama, dok je među njihovim objavama posebno primetan pozitivan narativ o Rusiji, a negativan prema zemljama Zapada.

Ovo je pokazalo istraživanje o izveštavanju fejsbuk stranica u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji o vakcinaciji, koje je sprovedeno kroz projekat „Šta Srbija misli“ organizacije Novi treći put.

Za potrebe ovog istraživanja odabrano je po 20 konvencionalnih stranica i četiri nekonvencionalne stranice iz prethodno nabrojanih država koje su po broju reakcija na objave koje se tiču vakcinacije imale najveću aktivnost.

Kada je u pitanju sama vakcinacija, pozitivan narativ o vakcinaciji najviše puta je uočen u Srbiji – čak 33,6 odsto svih posmatranih objava sadržalo je pozitivnu konotaciju. Sa druge strane, i kada su u pitanju negativni narativi o vakcinaciji, Srbija takođe prednjači sa 4,9 odsto takvih objava.

U pozitivnom predstavljanju vakcinacije prednjačile su stranice „Kurir“ iz Srbije (47% svih objava ove stranice), a u negativnom predstavljanju prednjačile su nekonvencionalne stranice „Logično“ (28%) i „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ (90%) u BiH i Srbiji.

U Srbiji izrazito polarizovani stavovi po pitanju vakcinacije 2

Vredno pomena je i izveštavanje o svetskim silama u kontekstu pandemije. Izmerene su vrednosti narativa prema Kini, Rusiji i Zapadu (SAD, EU i UK).

U pozitivnom predstavljanju Kine prednjačile su stranice „Srbija Danas“ (3.9% svih objava ove stranice, Srbija), „Borba.me“ (2.2%, CG) i „Bljesak.info“ (2.7%, BiH). Kada je u pitanju negativan narativ, u BiH je „Glas Amerike – Studio Washington“ prednjačio sa 2.8% svih objava stranice, u CG to je „Glas Amerike – Otvoreno studio“ sa 2.4%, a u Srbiji ponovo nekonvencionalna stranica „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ sa 1.3% objava.

Jasna razlika u narativima prema Rusiji uočava se na srpskim stranicima gde je pozitivno o Rusiji pisalo 1.27%, a negativno samo 0.12% svih posmatranih objava. Specifično je i što u čak 16 od 22 posmatrane stranice u Srbiji nije uočen ni jedan negativan narativ o Rusiji.

U pozitivnom predstavljanju Rusije u kontekstu pandemije prednjačile su stranice „Večenje novosti“ (6.8%, Srbija), „Српске новине ЦГ“ (3.7%, CG) i „ИСКРА“ (5.3%, BiH). Negativno o Rusiji su najviše izveštavalje stranice „Glas Amerike – Studio Washington“ (2.8%, BiH), „M.News World – Объективные Новости“ (1.1%, CG) i „Politika“ (0.4%, Srbija).

Najviše pažnje privlačile su objave koje se tiču Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. U pozitivnom predstavljanju su prednjačile stranice „Danas“ (1.1%, Srbija), „RTCG Portal“ (3.9%, CG) i „Klix.ba“ (6.2%, BiH). Antizapadni sentiment uočen je u 22% objava stranice „Logično“ u BiH, 3.3% „Borba.me“ u CG i 5.5% stranice „Pravo na izbor“ u Srbiji.

Iako na prvi pogled 2% svih objava deluje kao nizak procenat, istraživači na ovom projektu napomenuli su da to znači da svaka pedeseta objava ima jasno uočljiv određeni sentiment. Imajući u vidu da je u proseku dnevno posmatrano 129 objava, 3% bi u konkretnom primeru značilo da je u jednom danu određeni narativ uočen skoro 4 puta, a to ostavlja prostor da veliki broj ljudi bude izložen datom narativu.

Smatra se da je svaki narativ, koji je uočen u preko 0.75% svih objava ili barem 1.25% objava uticajnog medija, dovoljno prisutan da bi imao uticaj na javno mnjenje. Takođe, primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“ objave. Kod objava sa narativom vezanim za vakcinaciju, one sa negativnim u proseku imaju 85, a sa pozitivnim 49 lajkova.

U okviru projekta „Šta Srbija misli“ proučavani su i stavovi građana o pojedinačnim vakcinama.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend