23. sep 2021.

Mržnja, laži i patrole: Srpska antimigrantska brigada se igra vatrom

Oni vole patriotske skupove i patroliranje ulicama. Ne vole vakcine, migrante i „sistem“. I imaju podršku svakog desetog korisnika Fejsbuka u Srbiji.

Posmatrano izdaleka, mogli su da prođu kao fudbalski navijači okupljeni na trgu jedne prohladne oktobarske večeri. Posmatrano izbliza, međutim, atmosfera je bila suviše sumorna i garderoba previše tamna za ekipu veselih navijača. Crne jakne i kapuljače su ih činile neprepoznatljivim. Nije bilo nikakvog alkohola. Njihov vođa je govorio u mikrofon: „Kad sistem ne radi, mi uzimamo stvar u svoje ruke“, rekao je, „Čistimo naša dvorišta“.

On je visok i atletski građen, kratko ošišan i u crnoj kožnoj jakni. U svojim dvadesetim, profesionalno se bavio košarkom igrajući za klubove iz Bosne i Švajcarske dok, kako kaže, nije došla ekonomska kriza i tu više nije bilo novca. Sada u ranim tridesetim ima svoj biznis – čišćenje i održavanje fasada beogradskih solitera. Danju visi sa užeta iznad grada čijim ulicama uveče šeta, uzimajući stvar u svoje ruke.

Zove se Damnjan Knežević i navodi da brani Srbiju od talasa migrantskog nasilja. Prošlogodišnji snimci sa Jutjuba prikazuju Kneževića u akciji dok sa svojim prijateljima prilazi manjim grupama umornih, opreznih ljudi u centru Beograda. Pitaju ih odakle su. Kada ovi spomenu zemlje poput Avganistana i Iraka, Knežević i prijatelji im uzvrate na tečnom engleskom: „Obavestite svoje ljude“, kažu im, „Ne dirajte naše žene… Ako pravite probleme, imaćete problem… Bićemo na ulicama svake večeri“. Upozoravaju ih staloženim glasom. „Mi nismo policija, nismo vlada. Mi smo narod“.

Kneževićeva ekipa sebe naziva Narodnim patrolama. U grupi koja se okupila da ga čuje u beogradskom parku prošlog oktobra bilo je tek nekoliko stotina ljudi. U digitalnom javnom prostoru, njegova publika broji nekoliko stotina hiljada ljudi i preklapa se sa članstvom Fejsbuk grupe „Stop cenzuri“, koja okuplja više od 320.000 članova. U zemlji od oko osam miliona ljudi od čega, prema procenama, oko 3 miliona ima nalog na Fejsbuku, Stop cenzuri je jedna od najuticajnijih aktivističkih grupa – otprilike svaki deseti korisnik Fejsbuka u Srbiji je njihov član.

Grupa je stara manje od dve godine. Pokrenuta je u martu 2020. godine kao forum za komentarisanje tekstova o tome kako migranti i izbeglice siluju, ubijaju i pljačkaju. Tokom pandemije koronavirusa, grupa se strateški okrenula ka „anti-vakserskim“ pričama, uz izražavanje nezadovoljstva zbog zatvaranja i vakcinacije. Sadržaji na grupi izgledaju kao vesti u kojima se otkriva ono što su vlade i mediji odlučili da sakriju, ali su im izvori nekredibilni, tvrdnje uglavnom neproverene, a često ne mogu ni da se provere.

Taj sadržaj ne pruža pouzdane informacije, ali ima moćnu funkciju da ideološki ujedini članove grupe. Sudeći po njihovim komentarima, oni migrante i izbeglice koji prolaze kroz Srbiju vide kao dokaz nečeg drugog: plana da se destabilizuje zemlja i da se uništi njena kultura. Ovo je odjek tzv. „velike teorije zamene“ koju zastupa evropska radikalna desnica. Slični podli plan postoji i iza pandemije koronavirusa i, naravno, kampanje vakcinacije. Kriva je tajanstvena grupa „globalista“ i njihovih izdajničkih saveznika u Srbiji.

Puna ksenofobične netrpeljivosti i „vesti“ koje ne mogu da prežive ni bazičnu proveru, grupa je svesna da može da bude ugašena. „Ukoliko budemo obrisani, ne zaboravite stvari koje smo kačili“, napisao je jedan od administratora prošlog oktobra. „Ova borba neće biti gotova dok ne deportujemo sve lažne izbeglice. Radićemo stvari na neki drugačiji način“.

Ova priča BIRN-a otkriva šta se dešava iza kulisa Fejsbuk grupe koja testira granice slobodnog izražavanja na toj platformi. Ona otkriva šta se dešava kada se korporacijama iz Silicijumske doline, vođenim profitom, poverava donošenje odluka koje imaju direktan uticaj na javno zdravlje i političku slobodu u krhkim demokratijama.

Platforme poput Fejsbuka navode da rade protiv govora mržnje, dezinformacija i podstrekivanja na opasne akcije, a da pritom čuvaju pravo na slobodu izražavanja. U praksi, da li će nešto biti skinuto ili će ostati ne zavisi samo od onoga šta je rečeno, već i od konteksta u kome je rečeno. Ova priča istražuje ko su ljudi u ovoj grupi, šta oni govore i u kom kontekstu.

Dvostruki aršini

Grupa Stop cenzuri deo je globalnog pokreta na društvenim mrežama koji promoviše razne teorije zavere u koje su uključene teme od migracije do elitne pedofilije i pandemije koronavirusa. Većina ovih grupa privlači publiku krajnje desničarskih stavova. Fejsbuk i Tviter su neke od naloga, poput onih povezanih sa sledbenicima Qanon-a, agresivno cenzurisali. Drugi, poput grupe Stop cenzuri, i dalje ostaju aktivni. BIRN je 15. septembra kontaktirao Fejsbuk kako bi dobio odgovore na pitanja postavljena u ovom tekstu, ali odgovora još uvek nema. U kratkom mejlu BIRN-u, PR Fejsbuka je navela da su zbog pandemije koronavirusa i dalje smanjeni kapaciteti kompanije da pregleda sadržaje i odgovara na upite.

Nedoslednost u moderaciji sadržaja je delimično povezana sa geografijom, odnosno resursima koje platforme izdvajaju za različita tržišta. Prema rečima Aliaksandra Herasimenka, eksperta sa Oksfordovog Instituta za internet koji proučava ekstremističke pokrete i antivakcinaške dezinformacije, „različite nacije imaju različitu ekonomsku vrednost za platforme iz Silicijumske doline, pa zato ne dobijaju slične resurse za moderisanje sadržaja“.

Platforme su češće reagovale na pritužbe na većim tržištima kao što je SAD, kaže dr Herasimenka, i tu se sadržaj cenzuriše da bi se predupredila opasnost od zakonske regulacije. Na manjim tržištima se za moderisanje sadržaja izdvaja manje resursa, dodaje on, tako da je i odgovor bio sporiji i manje sofisticiran: platforme ili ne uspevaju da uklone određeni sadržaj, ili nameću grube i totalne zabrane.

Grupa Stop cenzuri promoviše rad Narodnih patrola, aktivističke organizacije čiji su članovi naoružani biber sprejevima i – prema Kneževićevim rečima – dešavalo se da tuku migrante „u samoodbrani“ pre nego što ih predaju policiji. Ovo nasilje se događa u kontekstu široko rasprostranjene brutalnosti i od strane ovlašćenih: graničari kojima je povereno obezbeđivanje granica EU, rutinski napadaju migrante i izbeglice duž tzv. Balkanske rute, prepuštajući ih smrti.

Komentari koje ljudi pišu u grupi Stop cenzuri pokazuju i animozitet prema vakcinama protiv koronavirusa, i to u zemlji sa sve starijim stanovništvom, lošim zdravstvenim sistemom i stopom vakcinacije od oko 40 odsto.

Nakon žestokog početka kampanje vakcinacije, frustrirana Vlada Srbije je nedavno nudila nagrade kako bi podstakla ljude da se vakcinišu. Stop cenzuri se suprotstavlja vlasti i optužuje je za ograničavanje individualnih sloboda. Iz različitih razloga protivnici vlasti sa svih krajeva političkog spektra optužuju je za autoritarne tendencije i ograničavanje sloboda.

Pravila o tome šta se može, a šta se ne može reći na Fejsbuku se menjaju. Početak pandemije koronavirusa i kraj Trampovog mandata izazvali su nova ograničenja slobode govora na platformi koja se u prošlosti ustručavala da ih sprovodi. Istovremeno, sve veće oslanjanje Fejsbuka na moderaciju putem algoritama – veštačka inteligencija koja zamenjuje ljude – nedvosmisleno dovodi do situacija kada se ili zanemaruje sadržaj koji bi trebalo sankcionisati, ili se sankcioniše legitiman sadržaj. U teoriji, ovi prvi sadržaji mogu da ugroze javno zdravlje ili dovedu do nasilja nad ugroženim pojedincima poput migranata i izbeglica. U ovim drugim slučajevima, narušava se pravo na slobodno izražavanje i ugrožava demokratija.


Herasimenka kaže da su na politike ovih platformi u pogledu moderacije sadržaja uticale ekonomske i političke snage, pre nego javni interes. S jedne strane, navodi on, „platforme imaju komercijalni interes da istaknu provokativan sadržaj jer to skreće pažnju korisnika na reklame za određeni poslovni model“. Sa druge strane, kaže ovaj ekspert, među platformama postoji rastuća tendencija da se cenzurišu kako bi izbegle tužbe ili vladinu regulaciju.

Pristalice bivšeg američkog predsednika su među onima koji su kritikovali ove zabrane, navodeći da se otišlo predaleko. Drugi, uključujući i aktuelnog predsednika SAD, kritikovali su platformu jer – nije otišla dovoljno daleko.

„Oni ubijaju ljude“, rekao je Džo Bajden 17. jula, odgovarajući na pitanje o širenju dezinformacija o COVID-u na društvenim mrežama. Njegove zamerke isprovocirale su oštar odgovor Fejsbuka da američka vlast za društveni problem pokušava da okrivi društvene mreže. U saopštenju je kompanija navela da ankete među korisnicima pokazuju značajan pad neodlučnosti u pogledu vakcinisanja, a za takav trend su preuzeli zasluge. Platforma je takođe saopštila da je uklonjeno više od 18 miliona dezinformacija u vezi sa pandemijom, kao i da su „označili i smanjili vidljivost više od 167 miliona objava“ koje su fekt-čekeri opovrgli.

Grupa Stop cenzuri po svemu sudeći bila je među onima koje su targetirane tako što im je smanjena vidljivost. U više objava administratori grupe su optuživali Fejsbuk da suzbija vidljivost njihovih objava jer ih ne prikazuje na „njuzfidovima“ članova grupe – taktika poznata kao shadow banning. U objavi iz prošlog oktobra, jedan od administratora je pozvao članove da razglase da Fejsbuk cenzuriše grupu, i da nastave da ulaze u grupu direktno ne bi li videli objave. Naveo je i da su izdvojili finansije i našli advokate za borbu protiv eventualne zabrane. Grupa je takođe promenila ime ove godine zbog bojazni da Fejsbuk pokušava da cenzuriše tekstove o migrantima. Do januara su se zvali „Stop naseljavanju migranata“.

„Odseći im ruke“

Damnjan Knežević je već bio aktivan na marginama desnice u Srbiji kada je došlo do migrantske i izbegličke krize. Njegova politička karijera je počela pre desetak godina, u periodu velikih tenzija na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova, nastalih usled odbijanja Beograda da prizna ovu teritoriju kao nezavisnu državu.

U pozadini te krize, Knežević je pomogao da se osnuju „Zavetnici“, desničarska grupacija koja će kasnije postati manja politička stranka. Međutim, Knežević se odvojio od drugih suosnivača, navodeći da su se prodali kada su napravili „dogovor“ sa SPS-om. Ultranacionalističkoj bazi birača predstavlja se kao običan aktivista iz naroda, koji odbija da kompromituje principe zarad političke moći. Stotine hiljada izbeglica i migranata koji su prelazili Srbiju na putu ka zapadnoj Evropi, za njega su postale spreman izvor frustracije kojim je mobilisao tu bazu.

Knežević je u početku odbijao intervju, navodeći da nema poverenja u „globalističke medije“ u koje ubraja i BIRN. Pre nego što je pristao da razgovara, naglasio je da su Narodne patrole „antirežimske“, odnosno suprotstavljene vladi predsednika Aleksandra Vućića.

Prezir prema političkom sistemu prožima Kneževićev pogled na svet. U razgovoru s novinarkom, uz hamburger i pivo nakon radnog dana, uporedio je svoju karijeru sa karijerom bivših kolega u Zavetnicima. „I sada oni žive od politike“, rekao je, „a Damnjan Knežević visi na Novom Beogradu i popunjava fuge“. Navodi da je ponosan na svoj posao – priuštio je zahvaljujući njemu pristojan život, sa „dva automobila i brdom opreme“.

U razgovoru je ostavljao utisak sličan onome sa skupa u oktobru, pričajući brzo i pomalo mehanički, kao da čita unapred pripremljen tekst. Naglasio je da njihovi pratioci neće prihvatiti vakcine niti dozvoliti bilo kakvu „podelu“ Kosova. Ponovio je tvrdnju sa protesta da Vlada Srbije namerava da naseli oko 750.000 migranata jer se na to navodno obavezala Dablinskim sporazumom.

Tvrdnja se lako opovrgava – sporazum se odnosi samo na članice EU, što Srbija nije. Ipak, u ksenofobnoj desnici Srbije, ova tvrdnja se uzima kao činjenica. Reciklirana na društvenim mrežama, dovela je do niza manjih protesta širom zemlje u februaru 2020. godine, kada su ljudi pozivali vladu da poništi nepostojeći ugovor o naseljavanju migranata. Kada je pandemija koronavirusa pogodila Evropu, tvrdnja o Dablinskom sporazumu uključena je u novo polje teorija zavera o COVID-u. Kako su tvrdili, vlada je koristila zatvaranja i policijske časove da bi krišom naselila migrante u Srbiji.

Ova tvrdnja je ušla u mejnstrim 2017. godine, nakon što je poslanica Dveri izjavila da je za pet godina oko 700.000 ljudi zatražilo azil u Srbiji. Izvor za ovaj broj nije poznat, ali verovatno potiče od podataka UNHCR-a da je u periodu od 2008-2017. godine oko 620.000 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji.

Međutim, ove namere nisu bile „iskrene“: one su obaveza za migrante i izbeglice koji žele da legalno ostanu u zemlji, dok ne organizuju put dalje ka zapadnoj Evropi. Broj onih koji su na kraju zatražili azil u Srbiji u tom periodu je značajno manji. BIRN nije uspeo da dođe do preciznih podataka za period od 2008-2017. godine, ali brojevi kojima raspolaže Beogradski centar za ljudska prava pokazuju da je od 2012-2020. bilo 2.993 zahteva za azil. Još je manje onih koji su na kraju taj azil zaista i dobili – odobreno je svega 156 prijava od 2008. do 2018. godine.

Suočen sa činjenicama o Dablinskom sporazumu tokom intervjua sa BIRN-om, Knežević se malo povukao. „Da li je sporazum potpisan ili ne“, rekao je, „u svakom slučaju nešto je potpisano i imamo veliki broj migranata koji su nekontrolisani“. U početku je negirao da na grupi Stop cenzuri ima lažnih vesti, ali je kasnije rekao da su administratori možda u nekim prilikama bili „prevareni“ da podele takav sadržaj.

Tvrdnja o Dablinskom sporazumu naširoko se promoviše u ovoj grupi, zajedno sa drugim sadržajem o migrantskom kriminalu i navodnim opasnostima od vakcina protiv koronavirusa. Sadržaj obavezno izaziva besne reakcije članova grupe.

Anatomija „fejk njuz“ priče na grupi Stop cenzuri

Najveći broj tekstova dolazi sa nekoliko sajtova: dnevnagazeta.rs, vestidana.rs, newspanel.rs, newswire.rs, newsflash.rs. Naslovne stranice ovih sajtova su neažurirane – to je znak da najveći deo saobraćaja dolazi klikom na pojedinačne tekstove koji se šeruju na Fejsbuku. Na sajtovima ne postoje podaci za kontakt a osnivači su sakrili svoj identitet iz registara. Podaci sa aplikacije Crowd Tangle pokazuju da ovi tekstovi sakupe najviše reakcija publike kada ih podele administratori grupe Stop cenzuri – što sugeriše da se tekstovi i pišu da bi se delili na grupi. Neki od tekstova su kopirani sa mejnstrim medija, ali sa dopisanim senzacionalističkim naslovima, dok neki deluju kao originalan sadržaj.

„Sombor u kandžama migranata“, piše u jednom naslovu. Drugi naslov kaže: „Migranti imaju novu igru: Idu ulicom i udaraju bele žene pesnicom po glavi“. I još jedan: „Otkriveno kako migranti terorišu i pljačkaju penzionere u Srbiji! Zauzeli 15 kuća“.

Tipičan tekst uključuje kombinaciju nekih od sledećih elemenata:

  • Izbeglica ili migrant iz islamske zemlje, muškarac, predstavljen kao agresivan i seksualno nezajažljiv. Ako su u grupi, grupa je prikazana kao čopor
  • Oružje, obično nož
  • Žrtva je uglavnom mlada devojka ili žena, majka sa detetom, ili srpski penzioner
  • Nevladine organizacije koje pomažu migrantima i izbeglicama su u ulozi izdajnika i plaćenika, kao i sama vlast u Srbiji
  • Milijarder Džordž Soroš ili neko sličan biće prikazan kao „mastermajnd“ koji finansira migrantsku krizu

„Rasisti, prešli su pola sveta da ovde napadaju žene“, glasio je komentar ispod neproverene priče iz septembra 2020. godine u kojoj se tvrdilo da je migrant iz Malija napao Italijanku jer ga je zamolila da stavi masku. Članovi grupe su odgovarali poput: „samo klanje“, i „obe ruke odrezati“, dok su drugi kritikovali ostale što ništa ne preduzimaju. „Sedite kući i komentarišete? Kad god sam u mogućnosti kad mi upadnu u šake, ja ih lomim od batina. Bolje mi sad njih nego sutra oni našu decu“.

Reakcija na antivakcinaški sadržaj je slična. Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon je česta meta komentatora, kao na primer zbog teksta u kome se netačno tvrdilo da on zagovara nasilnu vakcinaciju. „Stavio bih ti vakcinu u oba oka“, rekao je jedan od čitalaca, a drugi su pisali da je „jevrejski šljam“ i „Mengele“ – referenca na zloglasnog nacističkog lekara u logoru Aušvic.

„Logično objašnjenje“

Grupu Stop cenzuri je osnovao Miloš Oprin. Informacije sa društvenih mreža ukazuju da je Oprin u ranim dvadesetim godinama i da je blizak Narodnim patrolama. BIRN ga je kontaktirao putem Fejsbuka ali je on odbio intervju, navodeći da ga je advokat savetovao da ne daje izjave. On je administrator još nekoliko manjih stranica, uključujući i jednu koja se zove „Oglasi Posao Inostranstvo Svi Pasoši“ – grupa povezuje ljude koji bi da migriraju u zapadnu Evropu, sa neproverenim poslodavcima koji im nude povremeno zaposlenje.

Jedan administrator ove grupe je, međutim, pristao na intervju sa BIRN-om. Dejan Petar Zlatanović upleten je u mnogo toga. Najpoznatiji je kao urednik portala Srbin Info, popularnog desničarskog informativnog sajta. Čini se da je njegova strategija u pogledu sadržaja na sajtu uticala i na grupu Stop cenzuri. Zlatanović kaže da nije novinar po obrazovanju i da je počeo sa svojim portalom tako što „vesti (sa drugih portala, prim.nov) prekopiramo, dodam možda rečenicu-dve kao svoj komentar, dam naslov… to stavimo na mreže i to je eksplodiralo“.

Sadržaj je preuziman sa „svih sajtova“, rekao je, ali je bilo bitno da svi oni promovišu određeni desničarski pogled na svet – patriotski, rusofilski i slovenofilski. Što se tiče grupe Stop cenzuri, kaže da je savetovao druge administratore da malo mešaju antimigrantski sadržaj, sa tekstovima o opasnostima zbog vakcina ili kritikom LGBT pokreta.

Punačak čovek u svojim pedesetim, Zlatanović ima smiren stav i proređenu kosu skupljenu u repić. U svoju Jutjub emisiju poziva goste da diskutuju o geopolitici i zaverama „duboke države“. Takođe redovno snima Narodne patrole za svoj Jutjub kanal i o njima govori sa divljenjem. „Oni mi veruju“, rekao je ponosno pokazavši na sebi majicu Narodnih patrola. „Ona ne može da se kupi. Dobiješ je samo ako si deo ekipe“. Nekoliko puta je, govoreći o Patrolama, izgovorio „mi“, pre nego što bi se brzo ispravio u „oni“.

Poput Kneževića, čini se da ni Zlatanović nema poverenja u vlast u Srbiji. Kaže da je čuo kako su neke popularne Fejsbuk grupe „prodate“ SNS-u nakon čega su prestale da šeruju kritičke sadržaje ili su čak ugašene. Iako ne planira da proda svoje stranice, uveren je da bi mogao da dobije dobru cenu za njih. „Sad kad bih prodao Srbin Info, a stranicu Vladimir Putin pogotovo, prodao bih ih za 5 – 10.000 evra, to je sigurno“, rekao je. Stop cenzuri bi otišla i za više, rekao je, „20.000 evra“.

Intervju sa BIRN-om odigrao se u studiju u kome Zlatanović snima svoju Jutjub emisiju. Prostorija je ukrašena srpskim zastavama i pravoslavnim ikonama. Na policama ima i Ničea ali i naslova o propasti zapadne civilizacije. Zlatanović opisuje izbeglice i migrante kao „tempirane bombe“ i smatra da su oni deo plana da se Evropa pretvori u homogeno društvo bez nacionalnih identiteta.

„Ja sam logičar, ajde daj mi logično objašnjenje“, rekao je. „Kako avganistanski seljak prepešači 5.000 kilometara? Neko ga je isfinansirao“. Taj neko, prema Zlatanoviću, jeste milijarder Džordž Soroš, dežurni krivac svim desničarskim pokretima širom sveta zbog svoje podrške liberalnim ciljevima. Kao dokaz za tu tvrdnju, Zlatanović navodi da je viđao migrante kako dižu novac sa bankomata.

Kako bi proverili navode grupe o migrantskom nasilju, BIRN je pitao Ministarstvo pravde o broju stranih državljana u srpskim zatvorima. Brojevi koje je ministarstvo dostavilo pokazuju da je od 2015 – kada je zabeležen vrhunac migrantske krize – do septembra 2020. godine, u zatvorima bilo oko 900 stranih državljana. Najveći broj njih su bili državljani susednih zemalja poput BiH i Crne Gore.

Iako podaci ne pokazuju imigrantski status zatvorenika, oko 120 od 900 zatvorenika došlo je iz zemalja povezanih sa migrantskom krizom, poput Avganistana, Iraka i Sirije. Uglavnom su osuđivani zbog krađa, ilegalnog prelaska granice i trgovine ljudima. Desetak ih je osuđeno zbog napada, jedan zbog silovanja i trojica za ubistva. Ove brojke predstavljaju delić od 1.5 miliona izbeglica i migranata koji su, prema procenama, prošli kroz Srbiju od 2015.

BIRN je kontaktirao i Ministarstvo unutrašnjih poslova za detaljnu statistiku o krivičnim delima u kojima su učestvovali migranti i izbeglice, ali je ministarstvo odbilo da je dostavi. Međutim, podaci koje je policija ranije objavila za 2018. i 2019. godinu pokazuju da su takvi incidenti retki i da čine manje od jednog procenta krivičnih dela počinjenih u Srbiji. Uglavnom ti incidenti uključuju tuče i krađe među samim migrantima i izbeglicama.

„Jedinstvena dilema“

Da li sadržaj grupe Stop cenzuri krši smernice Fejsbuka? Politika Fejsbuka o dezinformacijama u vezi s kovidom generalno dozvoljava tvrdnje bazirane na ličnom iskustvu, sve dok one ne „promovišu ili zagovaraju štetne akcije“. Sadržaj koji nagovara druge da ne prime vakcinu je zabranjen. U dokumentu o politici u vezi s koronavirusom, tekstu od 3.800 reči, navodi se da će suzbijati sadržaj u kome se poriče postojanje pandemije ili se umanjuje ozbiljnost ove bolesti. Grupe koje učestalo objavljuju dezinformacije o kovidu, mogu se suočiti sa nizom restrikcija uključujući smanjen domet ili uklanjanje sa Fejsbuka.

Lažne vesti i dezinformacije se ne skidaju automatski sa Fejsbuka. Dok sa platforme navode da je takav sadržaj nepoželjan i potencijalno štetan, istovremeno tvrde da žele da izbegnu „gušenje produktivnog javnog diskursa“ i žele da poštuju „tanku liniju između lažnih vesti i satire ili mišljenja“. Kao rešenje, platforma nastoji da ne zabranjuje lažne vesti već da ih umesto toga obeležava kao obmanjujuće i smanjuje im domet.

Međutim, neki izuzeci postoje. Na primer, iz Fejsbuka navode da će uklanjati lažne vesti i dezinformacije kojima se krši njihova politika u drugim kategorijama, poput govora mržnje. Platforma zabranjuje govor mržnje koji opisuju kao nasilan i dehumanizujuć jezik kojim se neko targetira na osnovu karakteristika poput rase, porekla, veroispovesti i seksualne orijentacije. Ovde naročito spominju izbeglice i migrante i tvrde da teže da ih zaštite od „najozbiljnijih napada“. Kritika imigrantskih politika je međutim dozvoljena, ali linija između legitimne debate i zabranjenog govora, priznaju, nije uvek jasna.

Navode i da će brisati sadržaj da bi sprečili štetu u oflajn svetu, referišući na stanovište da zaštita slobode govora ne važi ako se njime podstiče nasilje ili ugrožava bezbednost. Ali tvrditi da određena izjava može voditi nasilju ili povredi je naročito problematična i zahteva – u najmanju ruku – razumevanje dodatnih faktora poput konteksta i namere.

Da li sadržaj grupe Stop cenzuri predstavlja realnu pretnju po javnu ili ličnu bezbednost? Kada pratimo retoriku u grupi, čini se da je ovo pitanje potpuno preokrenuto. Knežević i njegove pristalice veruju da su oni žrtve, da ih ugrožavaju opasni migranti, vakcinacija i globalističke zavere, a da su njihove reči i dela vid samoodbrane.

Tokom intervjua sa BIRN-om, Knežević je izjavio da su Narodne patrole izvele više tzv. „građanskih hapšenja“, kada zadržavaju migrante i izbeglice do dolaska policije. Upitan da li su ova „hapšenja“ uključivala ikakvo nasilje, rekao je da je „već bilo batina“ te da su pripadnici Patrole delovali u samoodbrani. „Ako ispred mene stoji čovek s nožem, ja moram da reagujem“, rekao je. Članovi Patrole nose i biber sprej i suzavac da bi se odbranili, dodao je – „moram da kažem da je dosta efikasan“. Štaviše, kaže Knežević, on sa sobom uvek ima torbicu sa alatom – „čekić, skalpel, klešta, kako god“ – i uvek je spreman da ih upotrebi da bi se odbranio. „A da se zalećem nekog sad prvi da bijem“, rekao je, „to mogu i rukama“.

Iako nema dokaza koji bi potkrepili tvrdnje o talasu migrantskog nasilja, postoji pregršt dokaza koji pokazuju da se izbeglice i migranti suočavaju sa opasnostima i smrću duž granica EU. Duž terestrijalnih granica, uniformisana policija i sumnjive grupe razjarenih meštana tuku i pljačkaju migrante, izvodeći tzv. „pušbekove“ ili nasilna vraćanja. Duž morskih granica, obalske straže odvraćaju migrante i izbeglice na klimavim, pretrpanim čamcima i ostavljaju ih sudbini na otvorenim morima.

Korišćenje pušbekova je uobičajena pojava, podrobno dokumentovana od strane medija i organizacija koje se bave ljudskim pravima. Taktika navodno ima prikrivenu podršku Fronteksa, Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, uprkos tome što je međunarodni zakoni definišu kao ilegalnu. Izbeglice i migranti koji prolaze preko Balkana, drugim rečima, imaju mnogo veće šanse da budu pretučeni ili ubijeni usled nezakonitog sprovođenja granične politike EU nego što će sami prekršiti zakon.

Broj izbeglica i migranata u Srbiji u različitim periodima varira u zavisnosti od uslova duž četiri granice koje Srbija deli sa zemljama EU. Prema rečima Nikole Kovačevića, pravnika iz nevladine organizacije Inicijativa A11 za ljudska prava, retorika zvanične Srbije prema migrantima i izbeglicama se pooštrava s obzirom da oni sve teže napuštaju zemlju.

Predsednik Vučić je prošle godine upozorio da država ne sme da postane „parking za izbeglice“, dok je njegov ministar odbrane u to vreme, Aleksandar Vulin, rasporedio vojsku oko migrantskih kampova blizu granice sa Hrvatskom da bi se Srbi osećali „bezbednije“ i da bi migranti bili sprečeni da „prave probleme“. Vulin je nakon toga došao na čelo Ministarstva policije, koje je na svom Jutjub kanalu objavljivalo veoma gledane snimke policije dok privodi migrante i izbeglice pri njihovom pokušaju da napuste migrantske centre.

Željko Z, radnik obezbeđenja iz Beograda, jedan je od 324.000 članova grupe. Pristao je da govori za BIRN preko telefona pod uslovom da mu se ne objavljuje puno ime i prezime. U trenutku razgovora već godinu dana je bio član grupe i rekao da je ona potvrdila njegovo loše mišljenje o migrantima. „Meni je to odvratno, šta oni rade ovde i kako se ponašaju“, rekao je. „Kod železničke stanice su spavali, vršili nuždu okolo. Ne smatram ih ljudima“. Željko je rekao BIRN-u da je bio učesnik građanskog rata koji je razorio SFRJ devedesetih i sada ne veruje Muslimanima. Veruje da su migranti deo plana da se islamizuje Evropa. „Šta ja treba da učim moju ćerku“, pitao je. „Da se uda za migranta“?

U blogu iz 2017, viši Fejsbukov zvaničnik Ričard Alan, naveo je evropsku migrantsku i izbegličku krizu kao primer debate o govoru mržnje ali i debate o politikama, u kojoj obe strane koriste „zapaljiv jezik“. U tom blogu je konstatovao da je ovo ozbiljna dilema za Fejsbuk. „Sa druge strane, mi ne želimo da gušimo diskusije o tome na koji način države odlučuju ko može a ko ne može da prelazi njihove granice. Istovremeno“, pisao je Alan, „znamo da je ta diskusija često puna uvreda“. U tom tekstu je priznao da ne postoji univerzalna definicija govora mržnje i da se i Fejsbuk često pogrešno odnosio prema tome.

Kao najveća svetska društvena mreža, Fejsbuk je neprocenjiv za političke pokrete svih usmerenja koji pokušavaju da kreiraju bazu sledbenika. Štaviše, grupe koje pomeraju granice onoga što se može reći na ovoj platformi obično podstiču svoje sledbenike da ih zaprate na rezervnim nalozima na drugim mrežama, za slučaj da ih Fejsbuk zabrani. „Uklanjanje ovih grupa sa platforme ne znači da će one biti onemogućene da dođu do svoje publike“, rekao je dr Aliaksandr Herasimenka sa Instituta za internet Univerziteta u Oksfordu. „Njihova publika jednostavno postaje manja i fragmentisanija“.

Na skupu u Beogradu, Knežević je pozvao ljude da počnu da koriste Telegram, aplikaciju za enkriptovanu komunikaciju, kako bi upozoravali jedni druge na migrantsko nasilje. „Kad vidimo da negde ima devijantnih migranata, kad čujemo da je negde napadnut naš građanin, svi da siđemo i da reagujemo“, rekao je. „Imamo prava na građansko hapšenje. Neka prati i policija tu grupu, baš me briga“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend