27. jun 2019.

Magazin bez oglasa? Austrijski Dossier dokazuje da je to moguće

Portal i magazin Dossier jedini je neprofitni medij u Austriji koji se bavi istraživačkim novinarstvom i novinarstvom zasnovanim na podacima. Jedan od njegovih osnivača, Florijan Skrabal, u intervjuu za Cenzolovku otkriva zbog čega se odlučio na taj korak i kako uspevaju da posluju bez oglašivača i pomoći države.

Florijan Skrabal sa magazinom Dossier (foto: Vladimir Kostić / Cenzolovka)

Florijan Skrabal je godinama radio kao novinar u različitim mejnstrim medijima u Austriji. Kaže da je bio frustriran zbog stalnog smanjenja resursa potrebnih za rad i pritisaka koje je trpeo što unutar medija, što od samih oglašivača.

To je jedan od razloga zašto je zajedno sa nekoliko kolega 2012. godine odlučio da pokrene nešto sasvim novo – medij bez reklama i državnih subvencija i koji se finansira pretežno donacijama građana.

I upravo tako je nastao Dossier, austrijski portal a odskora i magazin, posvećen pre svega istraživačkom novinarstvu i novinarstvu zasnovanom na podacima.

Od tri hiljade evra, sa koliko su počeli, Skrabal i kolege danas raspolažu budžetom od oko trista hiljada evra.

Od kada smo počeli da štampamo magazin, broj naših pretplatnika drastično je porastao. Imali smo 200 članova pre toga. Ljudi su naviknuti na štampu. Oni vole da tokom vikenda sednu, isključe telefone i čitaju nešto

„Sa početnim kapitalom nismo imali kancelariju, nismo imali baze podataka, zaposlene. Sada sve to imamo, ali kako organizacija raste, tako je potreba za većim sredstvima stalna. Sada je pritisak da svake godine imate budžet od 300.000 evra ili čak i više. Naš cilj je milion evra godišnje“, kaže Skrabal za Cenzolovku.

Cenzolovka: Koji su izvori prihoda Dossiera?

Florijan Skrabal: Imamo tri izvora prihoda. Jedan je kraudfanding (crowdfunding). Na taj način smo skupili novac za izdavanje magazina koji je bez i jednog jedinog oglasa. Drugi način prihoda je istraživanje za druge medije. Na primer, radimo istraživanje za jednu austrijsku emisiju sličnu Last Week Tonight koju vodi Džon Oliver.

Radimo animirane, grafičke novele kao što je, recimo, naš film o bivšem austrijskom ministru finansija Karlu Hajncu Graseru, koji smo uradili zajedno sa još jednim medijem.

U ovom slučaju klijenti su nam uglavnom drugi mediji, iako imamo i zahteve od nekih, na primer, advokatskih kancelarija, ali njih ne prihvatamo.

Treći izvor prihoda su treninzi koje držimo.

Cenzolovka: I ko su vaši klijenti što se treninga tiče?

Skrabal: S obzirom na to da nam je jedna novinarska škola partner, imamo određeni broj radionica za koje unapred znamo da ćemo ih držati. Za Axel Springer Akademie u Berlinu držimo obuku iz novinarstva zasnovanog na podacima, za magazin u Cirihu držimo treninge o istraživanju i storitelingu. Takođe smo radili sa Red bulom. Dakle, različiti su klijenti, uglavnom su mediji, ali ima i drugih. Na primer, nekoliko univerziteta u Austriji osnovalo je grupu za istraživanje klimatskih promena i njihove naučnike smo učili kako da pišu bolje i da na taj način dođu do šire publike.

PRVI NA NEMAČKOM GOVORNOM PODRUČJU

Dossier je prvi ovakav medij u Austriji, a kako Skrabal kaže, prvi je i na nemačkom govornom području jer je njegov pandan, nemački Corectiv, osnovan godinu dana kasnije.

Čitaju ih više muškarci nego žene, u proseku imaju između 33 i 35 godina, visokoobrazovani su i sa velikim interesovanjem za politiku i medije.

U proteklih nekoliko godina dobili su više nagrada, između ostalih i one koje dodeljuju austrijska udruženja novinara.

U timu ih je šestoro. Jedan veb-dizajner i programer, jedan novinar koji se bavi bazama podataka, novinarka koja je u isto vreme i odgovorna za deo organizacije koji se bavi treninzima, i još troje novinara koji se bave istraživanjem.

Skrabal je u isto vreme i novinar i urednik i osoba koja pronalazi novac i projekte.

Cenzolovka: Zašto ste se odlučili da idete bez reklama?

Florijan Skrabal: Glavni razlog je to što je oglašavanje u medijima u padu i, po nama, reč je o biznis-modelu prošlosti. Mali medij kao što je Dossier ne može imati toliko klikova koji će mu omogućiti dovoljno oglašivača da se finansira. Treba vam mnogo klikova da bi to uspelo. Mi ne želimo da radimo klikbejt, naše priče su uglavnom istraživačke.

Sa druge strane, oglašavanje i novinarstvo su često u sukobu. Odakle god da novac dolazi, dolaze i pritisci, pa tako oni mogu da dođu i od oglašivača.

Cenzolovka: Koliko novca ste uspeli da prikupite kraudfandingom?

Florijan Skrabal: U proteklih godinu dana prikupili smo, čini mi se, oko 120.000 evra. Za prvi broj magazina prikupili smo 90.000 evra i za ovaj drugi još nekih 30.000.

Cenzolovka: A zašto ste uopšte započeli sa magazinom, zašto niste sve objavili samo na sajtu?

Florijan Skrabal: Godinu dana smo razgovarali, pravili planove i kalkulacije za izdavanje časopisa. Kao što sam mislio da postoji prazan prostor samo za istraživački portal u Austriji, tako isto mislim da postoji i za magazin, jer ne postoji magazin koji ima samo jednu temu (prvi broj se bavio najvećim austrijskim dnevnim listom Kronen cajtungom) i koji nema reklame. Ne postoji magazin u Austriji koji je kritički orijentisan, istraživački, i koji se finansira donacijama.

Ove godine ćemo imati dva broja. Drugi će se baviti samo temom korupcije, sto strana o korupciji. Plan je da magazin u budućnosti izlazi četiri puta godišnje.

Cenzolovka: Koliko imate pretplatnika?

Florijan Skrabal: Imamo oko 900 članova, odnosno ljudi koji plaćaju najmanje 52 evra godišnje. Zapravo, postoje tri vrste pretplate: od 52 evra godišnje, zatim od 365 evra i, na kraju, 1.200 evra. Tako da, recimo, od tih 900 ljudi, imamo njih, na primer, 50 koji plaćaju 365 evra, a deset koji daju 1.200 evra godišnje.

Cenzolovka: Kako ste uspeli da povećate broj pretplatnika?

Florijan Skrabal: Magazin. Od kada smo počeli da štampamo magazin, broj naših pretplatnika je drastično porastao. Imali smo 200 članova pre toga. Ljudi su naviknuti na štampu. Oni vole da tokom vikenda sednu, isključe telefone i čitaju nešto.

Posebno što je ovo proizvod kojem uvek možeš da se vratiš. I kad Kronen cajtung bude slavio 70 godina, ovi tekstovi će biti aktuelni.

Iz magazina Dossier

Cenzolovka: Video sam na vašem sajtu da primate donacije i od kompanija. Postoje li tu neka pravila?

Florijan Skrabal: Nemamo mnogo donacija od kompanija. Tri ili četiri kompanije su nam dale novac, a najveća donacija bila je 5.000 evra. Kompanija mora da prihvati napismeno da neće biti oglašavana na našem sajtu i da neće biti njenog logoa, da ćemo javno objaviti njeno ime i vrednost donacije, kao i da ukoliko neko istraživanje u budućnosti krene u pravcu kompanije, da se mi nećemo zaustaviti samo zbog toga što su nam oni dali novac. Nemamo neku vrstu ugovora, ali im u mejlu navedemo ova pravila i oni na njih moraju da pristanu.

Cenzolovka: Trenutno prikupljate novac za izdavanje drugog broja magazina i cilj koji ste postavili je 60.000 evra. Zasad je skupljena polovina. Šta ukoliko ne skupite novac, da li onda ne izdajete časopis?

Florijan Skrabal: Pa prvo, uvereni smo da ćemo skupiti taj novac. Naše je pravo da odlučimo hoćemo li ili nećemo uraditi magazin ako ne skupimo dovoljno novca. To je vrlo važno, ali čak i ako ne dostignemo tih željenih 60.000, mi ćemo odštampati magazin.

Verujemo u ovaj proizvod i zapravo je lakše prodati ga kada je odštampan. Tako je bilo i sa prvim brojem, skupljali smo novac za proizvod koji ljudi nisu mogli da dodirnu. Čim je odštampan, sa njim se onda moglo ići na događaje, u kafiće i nuditi ljudima da ga kupe. Teško je nuditi nešto čega još uvek nema. Kraudfanding kampanja je početni zalet koji treba da pogura čitav projekat.

Ne postoji magazin koji ima samo jednu temu (prvi broj se bavio najvećim austrijskim dnevnim listom Kronen cajtungom) i koji nema reklame. Ne postoji magazin u Austriji koji je kritički orijentisan, istraživački, i koji se finansira donacijama

Cenzolovka: A kako sprovodite kampanje?

Florijan Skrabal: Za sve ove godine poslovanja napravili smo kontakte, upoznali ljude koji imaju dobru mrežu poznanstava i onda smo identifikovali one s kojima možemo da stupimo u vezu, a koji imaju svoj njuzleter. Dakle, identifikujemo one koji mogu da rašire našu poruku.

Takođe, slali smo mejlove ljudima koji su bili na našim treninzima i koji su nam ostavili mejl-adrese. Obavestili smo ih da smo pokrenuli kraudfanding kampanju i tražili pomoć.

Pored svega toga, koristili smo i naš njuzleter i društvene mreže, kao i lično prenošenje „od uva do uva“. Na primer, kada držimo trening ili govorimo na nekim događajima, na kraju uvek iskoristimo priliku da raširimo priču o našoj kraudfanding kampanji.

Cenzolovka: Pored priča u magazinu, ima i onih koje objavljujete na svom portalu. Jesu li one zatvorene za javnost?

Florijan Skrabal: Ne, nisu. Priče objavljujemo na sajtu, ali onda tražimo i tradicionalne, mejnstrim medije koji bi hteli da ih objave. Neke priče prilagodimo dnevnim novinama i ne dajemo ih besplatno. Tačnije, nisu sve priče besplatne. Na primer, ako je medij imao ideju za priču i pozove nas da mi uradimo istraživanje, plate nas za to. Ako mi imamo priču koju smo istraživali, takođe tražimo novac za nju. Međutim, ima slučajeva kada na nekom projektu radimo zajedno sa medijem, njihovi i naši novinari, delimo troškove i resurse, takve priče se ne naplaćuju. Cena po kojoj se priče prodaju medijima se razlikuju. Na to utiče, na primer, da li neki medij ima više ili manje novca.

Cenzolovka: U Srbiji se istraživački centri pretežno finansiraju iz stranih donacija. Koliko je moguće koristiti takav model u Austriji?

Florijan Skrabal: Probali smo da nađemo, ali se Austrija posmatra kao stara demokratija kojoj ne treba pomoć kao zemljama istočne Evrope, demokratijama u razvoju. Tako da nema tih grantova. Grantove institucija u Austriji ne možemo da uzimamo jer su politički involvirani, pa zbog toga bi došli u obzir samo grantovi iz inostranstva.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend