22. jun 2022.

Maja Sever, nova predsednica EFJ: Opet skupljamo sredstva za šlemove i pancire za novinare

Sredinom prošle nedelje na sednici u Izmiru u Turskoj za novu predsednicu Evropske federacije novinara (EFJ) u naredne tri godine izabrana je novinarka HRT-a Maja Sever i nekako je ispalo suđeno da prvi zadaci nove čelnice EFJ budu baš u regionu Balkana.

Prvo u Ljubljani da pomogne kolegama iz slovenačkog javnog servisa koji su u štrajku, a zatim odlazi i u Banjaluku na skup o medijima i novinarstvu.

U razgovoru za Glas Amerike Maja Sever upravo navodi vodu na tu vodenicu i kaže da je i to što je žena i što dolazi iz ovog dela Evropa jedna vrsta važne simbolike.

Ja bih čak si umislila da je i izbor za predsednicu EFJ delom i poruka stvarne želje za saradnjom i za podrškom i ovim našim prostorima, i tim našim medijskim okruženjima koji su stvarno daleko ugroženiji od medija u nekoj Danskoj ili Švedskoj. Ali nemojmo si umišljati da i kod njih nema i te kako velikih problema„, kaže predsednica Evropske federacije novinara.

Sebe opisuje kao osobu koja se može označiti kao aktivista, ali i sama priznaje da se duboko premišljala pre nego što se upustila u ovu priču i kandidovala za čelnicu Evropske federacije novinara. Razgovarala je i dobila podršku kolega, zbog čega kaže da njena kandidatura nije “solo odluka”.

Mislim sa nekakvom otvorenošću i jasnim znakom da sam za saradnju, za jačanje, povezivanje i nekako verujem da je ta već pređašnja komunikacija presudila da nemam baš puno jakih protivnika. Što se tiče prioriteta rada te organizacije – to je jedna čvrsta i jaka evropska organizacija koja ima velik broj ljudi zaposlenih u sekretarijatu. To su vrhunski medijski stručnjaci, u rad te organizacija su godina uključeni ljudi kojima se ja iskreno divim koliko imaju medijskih znanja, snage, hrabrosti i upuštaju se u razne borbe. Tako da se jednostavno samo priključujem timu“, ukazuje ona.

Upitana šta će biti njeni prioriteti kao predsednice EFJ i gde je tu rat u Ukrajini, sagovornica Glasa Amerike ističe da ni pre izbijanja rata situacija nije bila ni malo laka.

Okolnosti pre samog izbijanja rata, pogotovo ovih poslednjih nekoliko godina, i pandemija, ali i ta promena u medijskom okruženju, ta digitalizacija, ta pojava novih medija i time poplava novih izvora informacija, što posledično vozi za poplavu fake newsa – dakle sve nas je snašlo i onda je došao taj rat! U kojem ljudi: a) ginu, što je strašno. Dakle kolege iz EFJ u saradnji sa kolegama iz Međunarodne federacije novinara (IFJ) na dnevnoj bazi rade na konkretnoj zaštiti. Mislim, mi smo svi prošli rat, mi znamo kakav je to užas, kakav je to horor. Danas smo opet u situaciji da skupljamo sredstva za šlemove i pancire. Pa to je stvarno strašno. To je najgora razina”, kaže Maja Sever.

A onda dolazimo do te druge razine, a to je propaganda, dezinformacije, položaj movinara i novinarstva u tom okruženju. I to je isto jako, jako veliki izazov. I onda idemo dalje – velike platforme, snaga novinarstva, važnost novinarstva, pa do važnosti javnih medijskih servisa i borbe za njihov opstanak„, upozorava ona.

Sever navodi i da je po više osnova upoznata sa medijskom situacijom u Srbiji, BiH i celom regionu. Kao novinarka čuvene emisije “Nedeljom u dva” kaže da često obrađuju teme baš iz Srbije i Bosne, ali je sa druge strane u kontaktu sa ovdašnjim kolegama iz udruženja, sindikata, a postoje veze i kroz manje zajedničke projekte.

Mogu reći nije vam lako, ili kako bi to rekli političari – izazova je mnogo”, kaže sagovornica Glasa Amerike i dodaje da računa na dalje jačanje saradnje i povezivanje novinara iz ovog dela sveta.

Prvi korak koji sigurno već radimo u okviru LAREG grupe – to vam je zapravo grupa za zaštitu radničkih prava je da konkretno počinjemo neke korake. Jer, verujem da ćemo se složiti – zaštita vaše sigurnosti i sigurne egzistencije, zaštita da ćete imati platu sigurno i moći platiti kredit, deci izvanškolsku aktivnost – je početak borbe i za slobodu novinarstva. Jer time su novinari manje ranjivi i manje ucenjivi. Dakle, tu smo već načinili neke konkretne korake”, ističe Maja, koja je ujedno i predsednica reprezentativnog sidikata u Hrvatskoj radioteleviziji (HRT).

Iako tako zvuči, radnička prava više nisu pitanja levice i desnice, to jest nisu ideološko pitanje, smatra Sever i objašnjava da upravo zbog povezivanja sindikata sa nekim prošlim vremenima novinari danas nisu dobro organizovani, nemaju kolektivne ugovore, a samim tim nemaju ni zaštitu osnovnih radničkih prava.

Zato je uloga nas na javnim servisima izuzetno važna, jer mi smo uvek zaštićeniji od nekog frilensera, ili od nekog čoveka koji radi u malom mediju, koji se mora finansirati ili projektima, ili, što je strašno isto tako problem – finansiranje od jedinica lokalne samouprave, gde onda zapravo ti politički autoriteti dele novce onima i očekuju onda od njih političku propagandu. Na ovom području je ta situacija izuzetno loša. I tu smo opet u velikom raskoraku u odnosu na zapadne, a da ne govorimo o skandinavskim zemljama„, navodi ona.

Iako priznaje da se i sama ponekad zapita šta joj sve ovo treba, odmah napominje da novinarstvo smatra jednim od važnih poziva za svako demokratsko društvo. I da se ne plaši za budućnost profesije, samo treba imati poverenja u mlade snage koje dolaze u novinarstvo.

Mi njih trebamo slušati i mislim da ćemo im se tako puno lakše približiti, jer među njima ima jako puno ljudi koji se iskreno žele baviti novinarstvom kakvo zaista jeste, kakvo zaista treba biti. Možda ne na način kako to radimo mi stariji. Novi alati, sve te mreže, mogućnosti, dostupnost informacija – njima je tako. Oni ih razumeju puno bolje od nas. Ja nekad mislim da puno više ja od njih mogu naučiti, nego oni od mene. E sad, tu negde da se nađemo i da idemo nekako zajedno dalje. Ali ja tu uopšte nisam pesimistićna. Dapače„, zaključuje u intervjuu Glasu Amerike novizabrana predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend