12. apr 2019.

Opasan beskućnik, pa haker sa snimkom vojnika SAD koji ubijaju civile: Pripisan mu seksualni prestup

Dok se svetska javnost pita šta će se dogoditi s najpoznatijim svetskim uzbunjivačem, podsetimo se ko je Džulijan Asanž.

Džulijan Asanž (Julian Assange), osnivač Vikiliksa, uhapšen je danas u Londonu, a vest o njegovom hapšenju obišla je svet.

Posle 6,5 godina, njemu je ekvadorska ambasada ukinula politički azil, a Vikiliks (Wikileaks) napominje da Džulijan Asanž uopšte nije ni izašao iz ambasade već je, kako se može videti i na snimcima, iznet iz zgrade.

Dok su ga izvlačili, povikao je: „Morate se odupreti, možete se odupreti!“ Vikiliks, takođe, ističe da je policiju pozvao ambasador Ekvadora u Londonu.

Dok se svetska javnost pita šta će se dogoditi sa najpoznatijim svetskim uzbunjivačem, podsetimo se ko je Džulijan Asanž.

Asanž, koga su pojedini publicisti opisali „kao najopasnijeg čoveka na svetu“ po svemu je sasvim osobena ličnost, po načinu života, preokupacijama, manirima, školovanju, čak i po uslovima u kojima je odrastao.

U jednom intervjuu 2010. Asanž je izjavio da se zalaže za nešto što on naziva „naučno novinarstvo“, odnosno, situaciju koja bi bila drugačija od postojeće u kojoj čitaoci nisu u mogućnosti da provere ono što čitaju, a što, dakle, može biti plod zloupotrebe.

Svoju ulogu pojednostavio je sledećim rečima: „Kada vlade prestanu da muče i ubijaju ljude, kada korporacije prestanu da zloupotrebljavaju pravni sistem, tada će, možda, doći vreme da se postavi pitanje odgovornosti boraca za slobodu govora“.

Asanž je postao globalno poznat 2010. godine, pošto je 28. novembra Vikiliks (WikiLeaks, uzbunjivački sajt) obelodanio više od 251.000 diplomatskih depeša, odnosno prepisku između Stejt departmenta i diplomatskih predstavništava SAD širom sveta. Taj materijal sadržao je čak 40 procenata poverljive građe, a više od šest odsto tajnih dokumenata.

Pravio glavobolje brojnim vladama

I prethodno su njegove aktivnosti izazivale ozbiljnu glavobolju zvaničnika i njihovih službi, poput situacije kada se polovinom te godine pojavio „slučaj apač“, koji su Asanž i njegovi saradnici nazivali „Projekat B“.

Radilo se o video-zapisu iz kokpita američkog helikoptera „apač“ na kojem se vidi kako američki vojnici 2007. godine, u Iraku, iz vazduha hladnokrvno ubijaju 18 civila, među kojima i dvojicu novinara (Rojtersa).

Asanž je Vikiliks osnovao 2006. godine, a s radom je počeo januara 2007. što će sam Asanž opisati kao „Vikipediju bez cenzure“.

Prvi objavljeni dokument optuživao je vlasti Somalije zbog angažovanja kriminalaca za obavljanje likvidacija. Verodostojnost ovog dokumenta odmah je osporena.

10.000 stranica dnevno

Sajt „Vikiliks“ dnevno je obelodanjivao 10.000 stranica dokumenata, diplomatskih depeša koje se od tada nisu skidale sa naslovnih strana novina širom sveta, pri čemu su raskrinkavane brojne nepodopštine, od „prljavih poslova“ u svetskoj diplomatiji, pa do zločina, ili jednostavno tračeva.

Tako je obelodanjena građa o ubistvima u Keniji, potom odlaganju otrovnih materija na tlu Afrike, kompromitujuća prepiska banaka Kaupthing i Julius Baer, materijali o dejstvima SAD u Iraku, odnosno Avganistanu, ili o prilikama u Gvanatanamu.

Interpolova potrenica za Asanžom raspisana je 30. novembra 2010. a 7. decembra Britanci su ga uhapsili, na osnovu zahteva Švedske. U toj zemlji on je optužen zbog navodnih prestupa seksualne prirode.

PostFinance, švajcarska banka, blokirala je njegova sredstva, decembra 2011. s obrazloženjem da prijavljeno mesto boravka ne odgovara istini, dok su MasterCard, Visa Inc., PayPal, kao i Bank of America onemogućavale priliv sredstava Vikiliksu.

Po tvrdnjama Asanža u najboljim vremenima „Vikiliks“ je dnevno dobijao i do 85.000 britanskih funti. Ipak, Okružni sud u Rejkjaviku, Island, godine 2012. stao je na stanovište da je Visa Inc. prekršila ugovor i time pričinila štetu od 20 miliona dolara.

Haker

Tek kada se pojavila njegova biografija negde na samom kraju 2010, na šta je Asanž bio primoran kako bi olakšao finansijske prilke, postalo je jasno da je on u stvari čuveni haker Mendaks, čiji je životni put opisan u knjizi Sjulet Drajfus „Underground“ (Podzemlje).

Inače, Asanž je rođen jula 1971. godine u Taunsvilu, u Kvinslandu, u Australiji, gradu smeštenom na severoistočnom priobalju Australije.

Nedaleko od Taunsvila, nekih osam kilometara, na izlazu iz klivlandskog zaliva nalazi se ostrvo Magnetik, na kojem je Asanž, u izgleda pomalo idiličnim okolnostima, u prirodi, proveo znatan deo detinjstva. Magnetik je zeleno tropsko ostrvo površine pedesetak kilometara, poput recimo Lastova.

Pošto su se njegovi roditelji, kada je ovaj imao osam godina, razveli, a majka se ponovo udala, usledio je koju godinu potom period seljakanja, zbog borbe za starateljstvo nad decom.

Navodno, čak 37 puta se selio s majkom i braćom do 14. godine. I takav način žvota kao da je postao njegova sudbina. Promenio je niz škola i fakulteta (njih čak šest). Tako je studirao fiziku, matematiku, pa filozofiju, čak i neurologiju. Ne samo da ništa od toga nije okončao, nego se po svemu sudeći kroz studije jedva provlačio.

Rano se zainteresovao i za računarstvo. Već u šesnaestoj bio je pripadnik (odnosno osnivač) hakerske grupe, koju su nazvali – „Međunarodni podrivači“. Kako je insistirao u potonjim objašnjenjima, imali su strog kodeks, koji je podrazumevao da je nedopustivo razaranje sistema u koji su uspeli da provale, kao i ma kakva promena nađenih podataka.

Kako bilo, hapšen je još kao tinejdžer zbog upada u sisteme univerziteta, telekomunikacione kompanije Nortel, čak i Pentagona i NASA.

Tinejdžer buntovnik

Upamćeno je da se oktobra 1989, uoči lansiranja svemirskog broda Atlantis, na monitorima NASA-e iznenada pojavio napis WANK, od Worms Against Nuclear Killers, što je bio naziv hakerske grupe „Crvi protiv atomskih ubica“. Asanž je bio jedan od šestorice tinejdžera privedenih tim povodom.

Iako je proces okončan samo novčanom kaznom od 2100 dolara, pošto je optužba, ma koliko ozbiljna i obuhvatna, napomenula da nije bilo zlonamernosti u Asanžovim ativnostima, posledice su ipak bile ozbiljne. I dužina procesa i težina čitave situacije doveli su ga do nervnog sloma. Potpuno rastrojen, izvesno vreme živeo je čak i kao beskućnik.

Tokom devedesetih, posvetio se izgradnji baze podataka jedne asocijacije koja se bavila problematikom starateljstva u Australiji. Imao je jasan lični motiv, jer je vodio borbu za sina kojeg je dobio sa osamnaest. Tamošnja administracija međutim nije imala mnogo razumevanja za njegove argumente. Nekako je tek 1999. postigao dogovor o starateljstvu nad detetom.

Verovatno poučen iskustvima, nastojao je da se uklopi u društveno prihvatljive okvire. Tako je bio među osnivačima preduzeća Suburbia pablik akces netvork, u Melburnu, čiji su domen, razumljivo, bile internet usluge. Nemiran duh, međutim, odveo ga je na brojna putovanja. Tako je kao svojevrsni beskućnik proputovao Aziju, živeo u Keniji, u Tanzaniji, Belgiji, na Islandu, Švedskoj.

Kada je okupljao grupu s kojom je osnovao Vikiliks svoju nameru on je tumačio kao suprotstavljanje režimima poput Kine, Rusije i zemalja centralne Azije, a potom isto tako i ma kakvog ilegalnog i nemoralnog ponašanja vlada odnosno kompanija, „uključujući i američku vlast“. Kako se ispostavilo najviše pikanterija bilo je vezano za SAD i njihovu politiku.

Za svoj rad Asanž je primio i niz priznanja, poput Amnesty International Media Award (2009.); Sam Adams Award (2010.); Sydney Peace Prize (2011.); Martha Gellhorn priznanje za novinarstvo (2011.). Listovi Tajm i Mond proglasili su ga Osobom godine 2010. U oba slučaja glasovima čitalaca.

Utočištu je pronašao u ambasadi Ekvadora u Londonu u junu 2012.

Bredli (Čelsi) Mening, koji je kao vojno lice dostavio Vikiliksu onih 250.000 dokumenata čije je obelodanjivanje potom proslavilo Asanža (pa i samog Bredlija), sredinom 2013. godine osuđen je, zbog više dela, na 35 godina zatočeništva.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend