21. jun 2019.

Švedsko tužilaštvo odustaje od zahteva za izručenje Asanža

Švedsko tužilaštvo saopštilo je danas da neće ulagati žalbu na odluku suda Velike Britanije kojom se odbija zahtev da se osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž zadrži u pritvoru dok se ne istraži optužba za navodno silovanje. Nalog za pritvor je inače preduslov za podnošenje zahteva za ekstradiciju Asanža, koji služi zatvorsku kaznu u Velikoj Britaniji zbog kršenja uslova kaucije i izbegavanja da se preda sudu.

“Fokusirani smo na procenu dokaza kroz sprovođenje određenih dopunskih saslušanja”, saopštila je zamenica direktora javnog tužilaštva Eva-Marie Person.

Švedska želi da ispita Asanža zbog navodnog silovanja 2010. godine.

Ukoliko bi bio osuđen u Švedskoj, Asanž bi mogao da bude kažnjen sa četiri godine zatvora.

Podsetimo, švedske vlasti zatražile su 20. maja izdavanje naloga za hapšenje Džulijana Asanža, a švedska tužiteljka Eva-Mari Person je, nakon što je protiv njega ponovo pokrenuta istraga zbog sumnje za silovanje, izjavila kako je sud odlučio da će izdati evropski zahtev za hapšenje.

Njegovo izručenje već su zatražile Sjedinjene Američke Države, a ročište na kojem će biti razmatran taj zahtev biće održano krajem februara 2020. godine, saopštile su pre šest dana sudske vlasti u Londonu.

Osnivača Vikiliksa je britanska policija uhapsila 11. aprila, nakon što mu je posle sedam godina provedenih u ambasadi Ekvadora ukinut azil. On je istog dana osuđen pred Vestminsterskim sudom, a pre manje od dve nedelje određena mu je kazna od 50 nedelja zatvora zbog zbog kršenja uslova kaucije i izbegavanja da se preda sudu.

Američko pravosuđe Asanža tereti da je skovao zaveru sa bivšom analitičarkom američke vojske Čelsi Mening. Njih dvoje su navodno zajedno „skinuli“ četiri poverljive baze podataka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend