Veran Matić – Poljska u mom srcu

Upravo je ova dnevna novina bila primer uređivačke politike na koji smo se ugledali razvijajući nekadašnji B92. Koristili smo iskustva koja su uspevala da pomire sadržaj i biznis komponentu, što nije bilo jednostavno imajući u vidu razlike između Srbije i Poljske. Ključni uticaj na ugledno pozicioniranje ove medijske kuće imao je vodeći poljski intelektualac Adam Mihnjik koji je razumevao nužnost balansa između zadatih principa i neophodnosti transformacije u konstantnoj tehnološkoj medijskoj tranziciji. Uživao sam praveći intervju sa njime pre punih dvadeset godina, kada smo se svi nadali da će Srbija krenuti putem Poljske i načiniti neophodne brze reforme kao preduslov dalje demokratizacije našeg društva.

Upravo u to vreme započeo je emitovanje TVN24 – poljski televizijski info kanal koji je stekao veliku popularnost profesionalnim pokrivanjem terorističkog napada 11. septembra. Ovaj događaj lansirao ih je preko noći među najgledanije i najuticajnije medije tog vremena, koji su vremenom počeli da šire biznis na međunarodnom planu. Logičan izbor u Srbiji za potencijalnu saradnju predstavljao je tadašnji B92. Stupili smo u kontakt, ali tada ,nažalost, nismo našli zajednički jezik u vezi zajedničke poslovne budućnosti.

U fokus interesovanja su mi se vratili kada se pojavila informacija da se širom Poljske demonstrira zbog najave novog zakona koji ograničava medijske slobode. Demonstranti su protestovali u čak 93 poljska grada sa željom da odbrane preostale slobodne, nezavisne i profesionalne medija i spreče pokušaj poljske konzervativne vladajuće stranke Pravo i Pravda da ućutka najveću poljsku nezavisnu televiziju sa nacionalnom frekvencijom TVN i njen informativni kanal TVN24. Demonstranti su tražili da tamošnji parlament odbaci izmene Zakona o televiziji i radiofoniji po kojima bi više od 49 odsto vlasništva smeo da ima samo kapital iz Evropske unij,e čime bi američki vlasnik TVN Diskaveri bio prinuđen da proda ili ugasi tu televiziju. Sa druge strane, vlasti su insistirale na tome da amandman ima jedino za cilj da spreči da neke od uticajnih medija u Poljskoj preuzme kapital iz neprijateljskih ili autokratskih država poput Rusije, Kine ili Saudijske Arabije. Očigledno je da su izmene uperene isključivo protiv TVN, jer je ta televizija, koja glasno kritikuje vladu, jedina u Poljskoj u vlasništvu kapitala van EU.

Nakon burne rasprave, poljski Sejm je pre nedelju dana usvojio izmene Zakona o televiziji i radiofoniji, koje onemogućavaju američkom vlasniku, koncernu Diskaveri, da ima većinski udeo u uticajnoj nezavisnoj poljskoj televiziji TVN. Prema tim izmenama, američki vlasnik dobija sedam meseci da proda svoj većinski udeo. Usvojena je i odredba da pomenuti većinski paket ne mogu da kupe poljska državna preduzeća, kako bi poljske desničarske vlasti stranke Pravo i Pravda izbegle optužbe da zapravo nacionalizuju TVN. To odudara od namere predlagača kontroverznih izmena, poslanika Prava i Pravde Mareka Suskog koji je na jednom mitingu izjavio da računa da će kontrolni paket kupiti poljska preduzeća kako bi poljska vlada imala uticaj na izveštavanje ove televizije. Jedina nada leži u činjenici da pomenute izmene zakona iz Sejma idu u Senat, gde vladajući konzervativci Jaroslava Kačinjskog nemaju većinu. Izvesno odbacivanje izmena od strane senatora vratiće procedure ponovo u parlament. U međuvremenu je poljski premijer zatražio smenu potpredsednika Vlade (što će svakako uticati na njenu stabilnost i opstanak), koji se suprotstavio ovim izmenama smatrajući da zakon predstavlja napad na medijski pluralizam.

Sve ovo predstavlja svojevrsni žalosni kontinuitet o kojem sam već pisao. Pre samo šest meseci u Poljskoj su osvanule potpuno prazne internet stranice vodećih profesionalnih medija u znak protesta zbog novog poreza na reklame emitera i izdavača, čiji cilj nije prikupljanje novca već narušavanje slobode medija. I tada je Adam Mihnjik bio veom glasan, jasan i direktan.

Isti takav je bio pre dvadeset godina kada smo radili intervju. Tada je postojao optimizam koji nas je u međuvremenu napustio. Možda i zato što nekadašnji svetionici slobode poput Poljske pokazuju da je teško odbraniti se. Skoro nemoguće.

Ali ne gubimo nadu. Još uvek.